Dr Efraim Zuroff , direktor izraelskog Centra Simon Vizental i koordinator za istraživanja nacističkih ratnih zločina.
Dodiplomske studije istorije završio je na Yeshiva Universitv. Na Institute of Contemporarv Jewry of the Hebrew Universitv dobio je master za studije holokausta, a doktorirao je na istom univerzitetu istražujući odgovor ortodoksnog Jevrejstva Sjedinjenih država na holokaust, sa fokusom na pokušaje spašavanja Jevreja koje je organizovao Vaad ha-Hatzala komitet. Nakon što je objavljena, njegova disertacija pobrala je brojne nagrade.
Godine 1978. pozvan je da bude prvi direktor Centra Simon Vizental u Los Anđelesu, gde je igrao ključnu ulogu u osnivanju biblioteke i arhive Centra. Bio je savetnik za istoriju u dokumentarnom filmu Genocid, koji je nagrađen Oskarom.
Za poslednjih dvadeset osam godina ima ključnu ulogu u naporima da se pronađu i privedu pravdi nacistički ratni zločinci. Svoj angažman na ovom polju Efraim Zuroff započinje 1980.g. kada gaje angažovalo odeljenje za specijalne istrage, američkog Ministarstva pravde. Šest godina je, kao samostalni istraživač u Izraelu, pripremao materijal za suđenje brojnim nacističkim ratnim zločincima koji su živelu Sjedinjenim državama. Godine 1986. njegova istraživanja su skrenula pažnju javnosti na posleratni prebeg stotine nacista u Australiju, Kanadu, Veliku Britaniju i druge zemlje. To je uticalo da se u ovim državama donesu specijalni zakoni za procesuiranje ratnih zločina (Kanada 1987. godine, Australija 1989. godine i Velika Britanija 1991. godine).
Od raspada Sovjetskog Saveza i pada komunizma Zurof igra centralnu ulogu u naporima da se postkomunistička društva, a pre svih Litvanija, Letonija i Estonija suoče sa široko rasprostranjenim kolaboracionizmom u nacističkim zločinima tokom holokausta i da se lokalni nacistički saradnici procesuiraju. Njegov javni angažman po ovim pitanjima pomogao je Litvaniji i Letoniji u slučajevima podizanja optužnica (Lileikis, Gimzauskas, Dailide) i/ili zahteva za izručenje (Kalejs, Gecas) protiv lokalnih zločinaca. Tokom 1991. vodio je kampanju protiv rehabilitacije nacističkih ratnih zločinaca u Litvaniji. Po nalogu tadašnjeg ivraelskog ministra inostranih poslova g. Šimona Peresa, Zurof je imenovan za člana izraelsko-litvanske komisije koja se bavila tim pitanjem. Komisija se bavila problemom poništenja oko dve stotine rehabilitacija ljudi koji su učestvovali u ubijanju Jevreja tokom holokausta. Tokom 2000. g. Zurof je stavio javnosti na uvid rehabilitacije za nacističke ratne zločine koje je potvrdila vlada Letonije i vodio kampanju da se te rehabilitacije ponište, što je sa dve i bio slučaj.
Leta 2002. g. sa Arijom Rubinom, osnivačem fondacije Targum Shlishi, pokrenuo je operaciju Poslednja šansa (Operation: Last Chance). Ponuđene su novčane nagrade za informacije koje bi olakšale hvatanje i kažnjavanje nacističkih ratnih zločinaca. Projekat je pokrenut u trinaest zemalja (Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, Rumunija, Austrija, Hrvatska, Mađarska, Nemačka, Argentina, Čile, Brazil i Urugvaj) i doveo je do evidentiranja 500 osumnjičenih, od čega je 99 predato lokalnim pravosudnim organima. Dodatne informacije o ovom projektu mogu se naći na adresi www.operationlastehance.org .
Tokom poslednjih šest godina Zurof vodi istraživački projekat identifikacije nacističkih ratnih zločinaca koji primaju specijalnu invalidsku penziju od nemačke vlade, čime su izbegli poništenje tog statusa 1998. Tako su penzije 105 osoba koje su se ogrešile o zakone čovečnosti bile su poništene, nekoliko stotina drugih su u procesu istrage i na hiljade slučajeva čekaju na proveru nemačkog Ministarstva za socijalna pitanja.
Zurof je imao važnu ulogu u pronalaženju, hapšenju, izručenju i suđenju Dinka Šakića, bivšeg komandanta hrvatskog koncentracionog logora Jasenovac (poznatog kao Balkanski Aušvic). Početkom oktobra 1999. Šakiću, koji je više od pedeset godina živeo u Argentini, izrečena je u Zagrebu presuda na dvadeset godina zatvora. Bilo je to prvo suđenje za nacističke ratne zločine u postkomunističkoj zemlji.
Godine 2006. Zurof je u Budimpešti pronašao Sandora Kepira koji je osuđen ali nikada nije bio u zatvoru. On je jedan od oficira, odgovornih za masovno krvoproliće oko 2000 civila u Novom Sadu. Istraživanje Kepirovih zločina traje i danas i fokusirano je na ulogu koju su mađarski kolaboracionisti imali u zločinima holokausta.
U svojoj prvoj knjizi Occupation: Nazi-Hunter; The Continuing Search for the Perpetrators of the Holocaust (KTAV; Hoboken, 1994) Zurof beleži zakasnele napore zapadnih demokratija da procesuiranju nacističke ratne zločine i objašnjava razloge za takve napore nekoliko decenija nakon što su zločini počinjeni. Knjiga je objavljena u Nemačkoj 1996. u izdanju Ahrimana Verlaga. Svojom drugom knjigom Chasseur de Nazis (Michel-Lafon: Pariš, 2008) Zurof nastavlja da svedoči o obnovljenim naporima koje predvodi, da se uhvate odgovorni za holokaust, posebno u svetlu raspada Sovjetskog Saveza i pada komunizma u Istočnoj Evropi i fokusira se na rezultate Operacije Poslednja šansa.
Aktivnosti Efraima Zurofa kao lovca na naciste bile su tema tri televizijska dokumentarna filma. Prvi, pod naslovom Lovac na naciste ("The Nazi-Hunter,") producirala je televizijska kuća ZDF(nemački kanal 2) 1999. g. Drugi je Poslednji lovac na naciste ("The Last Nazi-Hunter") u produkciji SWR (nemački kanal 1, regionalna stanica) iz 2004. g. Decembra 2005. emitovan je treći film, Poslednja hajka na naciste ("The Final Hunt for the Nazis") na francuskom trećem programu (France Trois).
Zurof je 1995. i 1996. bio pozvan u Ruandu da lokalnim vlastima pomogne u privođenju pravdi izvršilaca genocida koji se dogodio u toj zemlji u proleće 1994. godine. U Ruandi je radio kao zvanični savetnik vlade.
Poslednjih godina Zurof sve intenzivnije drži predavanja širom sveta u vezi sa nastojanjima da se nacistički ratni zločinci privedu pravdi. Od 1992. do 1999. bio je rezervista Izraelskih snaga bezbednosti u Korpusu za obrazovanje i predavao je hiljadama izraelskih vojnika o svojoj potrazi za nacistima.
Tokom svih ovih godina Zurof je objavio više od dvesto pedeset članaka, izveštaja i pregleda na različite teme u vezi sa holokaustom i drugim pitanjima koja se tiču Jevreja. Objavljivao je u naučnim časopisima kao što su Yad Vashem Studies, Holocaust and Genocide Studies, Simon Wiesenthal Center Annual, Jewish Political Studies Review, American Jewish Historv, and the Journal of Ecumenical Studies, as well as in the Los Angeles Times, Boston Globe, Jerusalem Post, The Independent. Tikkun, Jerusalem Report, Ma' ariv, Ha-Aretz, Yediot Achronot Eretz Acheret, Jewish Chronicle, SHALOM, i drugde, a prevođen je na petnaest jezika.
Na inicijativu Efraima Zurofa, Centar Simon Vizental od 200l.g. objavljuje godišnji izveštaj o radu ("Annual Status Report on the Worldwide Investigation and Prosecution of Nazi War Criminals") koji se smatra autoritativnim izvorom za temu nacističkih ratnih zločina. Zurof ovaj izveštaj piše svake godine.
Prepoznajući i priznajući njegove napore kao lovca na naciste i naučnika za oblast holokausta, srpski predsednik Boris Tadić i članovi skupštine Demokratske stranke predložili su 2008. g. Efraima Zurofa za Nobelovu nagradu za mir.
Iz: Seminar o Holokaustu – Zbornik radova, Novi Sad, 20-22. I 2009, Izdavač: Jevrejska opština Novi sad, Urednik. Dr Ana Frenkel, Saradnik: Gordana Todorović, ISBN 978-86-912225-2-9
Dr Efraim Zuroff Život i delo Simona Vizentala - u čast stogodišnjice rođenja (31. decembar 1908)
Dr Efraim Zuroff Radionica
Dr Efraim Zuroff Da li se postkomunistička Evropa suočava s nasleđem Holokausta?
Dr Efraim Zuroff Aktuelni uspesi i neuspesi u privodjenju pravdi nacističkih ratnih zločinaca
