Zemunski Rabin Alkalaj Duhovni Otac Cionizma

ZEMUNSKI RABIN ALKALAJ, DUHOVNI OTAC CIONIZMA

"Ako te zaboravim, Jerusalime, usahla mi desnica"

Rabin Jehuda ben Šaloma Haj Alkalaj je pedeset godina bio rabin u Zemunu, a knjigama i putovanjima širio je ideju cionizma među Jevrejima po svetu. Njegov rad krunisao je Teodor Hercl, osnivač prvog cionističkog kongresa.

Rabin Jehuda ben Šaloma Haj Alkalaj, rođeni Sarajlija (1798-1878, ili 5558-5583. po jevrejskom računanju vremena), školovan u Jerusalimu, obreo se 1825/26. u Zemunu.

Otresi se praha, ustani,
ovenčaj se sjajem – narode!
Po betlehemskom ben-Jišaju
približi duši spas!

Ova pesma koju je pevao jevrejski narod po svetu, kad „poput plamena izbije želja za oslobođenjem”, duboko se urezala u dušu i intelekt rabina Alkalaja. Dodao joj je reči proroka Hagaja: „Moja kuća je razorena, a vi trčite svaki u svoju kuću.” Uz uzvik: „Čuj Izraelu, adonaj je jedan, Adonaj je naš Bog”, rabin Alkalaj je već 1830. krenuo u svoje mesijanstvo.
U Zemunu, koji „umesto golih osamljenih bregova koji ovenčavaju Jerusalim, okružuju reke Dunav i Sava” i koji „nije daleko od glavnog grada Beograda, utočišta prevratnih misli i težnji za slobodom”, Alkalaj je sagradio sefardsku sinagogu i dve škole za jevrejsku decu. Tu je radio i na gramatici hebrejskog jezika, a odatle je i krenuo na svoja velika putovanja saa ciljem da Jevreje širom sveta okupi i vrati u Erec Izrael.

Na prva putovanja krenuo je 1852, u Berlin, Lajpzig, London. U glavnom gradu Velike Britanije te godine osniva društvo Mir jerusalima. Do tada je već izdao tri knjige: Čuj Jerusalime (1834), Far Jehude (1840) Kol Koru (Proglas 1848). Time je obezbedio duhovno uporište za okupljanje Jevreja. Spoljne okolnosti išle su Alkalaju naruku. Posle francuske revolucije, svuda su započele borbe za oslobođenje. A oslobođenje za Jevreje, po Alkalaju, bilo je sinonim za povratak u Erec Izrael.

„Nema oslobođenja bez volje za oslobođenjem, bez predanosti celini, bez odluke za promenu vrednosti i promenu života”, govorio je Alkalaj.

Neumorni rabin nastavlja i duhovni rad i konkretne akcije. Izdaje dobar vesnik i Božja sudbina. Ova druga postaje njegovo najvažnije i najpopularnije delo. Osniva narodne fondove za sakupljanje novca kojim bi se otkupila zemlja u Palestini. Jer, smatrao je Alkalaj, osloboditi, znači naseliti zemlju.

Nastavlja da putuje. U Amsterdamu je 1859, a u Francuskoj 1860. Te godine u Francuskoj osniva Svetsko društvo Jevreja. Osnova njegove ideje o pevezivanju Jevreja bila je da duhovno jedinstvo, za početak, nije najvažnije. Iako je neprekidno radio na tome, smatrao je da materijalno predhodi tom duhovnom. To j eobrazlagao činjenicom da Jevreji koji žive po čitavom svetu, nose sobom i duhovno i kulturno nasleđe naroda među kojima su. Tek u jednoj, svojoj, zemlji, udruženi kao zemljoradnici, zanatlije, trgovci, moći će da grade i zajedničku duhovnu kuću. Po Alkalajevoj zamisli, svako bi radio svoj posao u Erec Izraelu, a svi zajedno omogućili bi rad naučnicima i kulturnim poslenicima.

Posle svih velikih putovanja, Alkalaj 1871. godine odlazi prvi put, od detinjstva, u jerusalim. Na osnovama koje je do tada postavio, u Jerusalimu osniva Opšte jevrejsko udruženje za naseljavanje Erec Izraela.

„I svi koji su k njemu došli pristali su rado da više ne spominju imena pojedinaca i da se ne govori više Aškenazi Sefardi, Poljaci, zapadnjaci, Mađari, nego jevrejska braća” – poručio je Alkalaj kad je udruženje osnovano.

Dve godine kasnije ponovo odlazi u Jerusalim. Tamo je radio poslednjih pet godina života. U Londonu je 1875. osnovao još jedno društvo – Na spomen Mojsiji, ali mu je duhovno uporište bilo u Erec Izraelu, u blizini rabina Alkalaja. A on, ne napuštajući svoju ideju do poslednjeg časa, na samrtnoj postelji čuo je reči dobre pramajke Rahele: „Suzdrži glas tvoj od plača i oči tvoje od suza, i vratiće se deca u krajine svoje”. Umro je u Jerusalimu, septembra 1878. ili 5639. po jevrejskom računanju vremena i sahranjen je na Maslinovoj gori.
U svojih pedeset godina života i rada u Zemunu, rabin Alkalaj je i venčavao jevrejske parove. Jedan od njih bili su roditelji Teodora Hercla, zvaničnog osnivača prvog cionističkog kongresa u Budimpešti. Hercl je u mladosti bio ubeđen da Jevreji treba da se razvijaju unutar Austro-Ugarske. Došavši u Zemun kao dopisnik jednog mađarskog lista, Hercl, čiji je deda bio Alkalajev učenik, upoznaje dela rabina Alkalaja. Potpuno prihvata njegove ideje i zaokružuje cionističku ideju prvim kongresom u Budimpešti.

U današnjem Zemunu, u aškenaskoj sinagogi (Alkalajeva, sefardska, srušena je 1943), u redakciji časopisa za savremenu svetsku književnost Pismo, pesnik Raša Livada, glavni urednik, već godinama pokušava da od zaborava spase ime i rad rabina Alkalaja. Livadine dve pesme, o Alakalaju i Sinagogi, objavljene su u Izraelu. Sve to dovelo je do incijative Beograda da se zemunska Preka ulica, u kojoj je sinagoga, preimenuje u Ulicu rabina Alkalaja. Zemunci će postaviti spomen-ploču svom nekadašnjem sugrađaninu. Time će, kaže Raša Livada, biti obeleženo pola veka njegovog boravka u Zemunu. Livada još dodaje da u Jerusalimu postoji ulica s Alkalajevim imenom, da je prošle godine Izrael izdao marku s njegovim likom, da čovek koji je živeo s idejom: „Tvoj život i život naroda – život naroda jeste važniji” i obećanjem: "Ako te zaboravim, Jerusalime, usahla mi desnica", zaslužuje da ga Zemun i Beograd pamte.

Julijana Mojsilović
INTERVJU, 22. JUN 1990.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License