Zemaljskoj Komisiji Za Utvrdivanje Zlocina Okupatora I Njiho

24 VIII 1946
BEOGRAD
ELABORAT O JEVREJIMA
U vezi naloga Državne Komisije, od 27 jula 1945 godine D.br.2056 i traženja te Komisije u Br.5413 od 30 jula 1945 godine, Gradsko povereništvo za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača u Nišu, podnosi sledeći
IZVEŠTAJ
1. Pre rata u gradu Nišu živelo je preko sto jevrejskih porodica, sa oko 350 članova. 2. Za vreme okupacije od Jevreja ostalo je kod svojih kuća 4 lica. To su žene koje su bile udate za hrišćane.
3. Od Jevreja, koji su za vreme okupacije odvedeni u logore ili izbegli do danas vratilo se svega svojim kućama 7 sedam lica.
4. Danas ukupan broj Jevreja u Nišu iznosi 4 lica. Troje od tih su muškarci preko 50 godina, od kojih je jedan industrijalac, advokat, bivši trgovci. Četvrto lice je žena preko 40 godina.
5. Za sve ostale muške Jevreje ne zna se ništa, niti da su ostali u životu niti pak da se još nalaze.
6. Zna se sa velikom verovatnoćom, skoro sa izvesnošću, da danas više nije u životu 343 niških Jevreja.
7. Iz koncentracionih logora, nije se vratio niko od Jevreja.
8. Materijalno stanje ovih Jevreja, koji su se vratili vrlo je teško. Velika je oskudica, nedostatak stvari, itd.
9. Za vreme okupacije ratni zločinci Nemci, preuzeli su sledeće zakonske mere protivu Jevreja, niških i uopšte:
a) doneta je naredba o prijavljivanju lica jevrejskog porekla, radi evidencije u Feldkomandi;
b) Doneta je naredba o ograničenju kretanja Jevreja po glavnim ulicama i javnim mestima, kao i vožnja na tramvajima;
c) Doneta je naredba o zabrani Jevrejima slobodne ili ma kakve kupovine, po radnjama, dućanima i na pijaci. Ovoj naredbi postoji ograničenje, da Jevreji na pijacama mogu kupovati namirnice, tek posle 12 časova.;
d) Doneta je naredba o zabrani Jevrejima da odlaze u Banju i u kupatila, pozorišta, bioskope i dr. javne ustanove;
e) Doneta je naredba o obeležavanju Jevreja Solomonovim znakom, na prsima i leđima, kao i žutom trakom, oko ruke, na kojoj je pisalo da je Jevrejin;
f) Doneta je naredba, kojom su muškarci upućivani na težak prinudan rad, za nemačku vojnu silu u magacinima, stovarištima, utovarui istovaru uglja i na železničkoj stanici.
Sve ove mere nemačke i domaće izdajničke vlasti primenjivale su i izvodile sa preteranom revnošću, strogošću i surovošću. Tom prilikom vidjani su iznemogli starci na vrlo teškim radovima kadabsu ih nemački vojnici kundacima tukli.
e) Posle ovih napred izloženih mera, došlo je do upućivanja svih muškaraca Jevreja u nemački logor kod Crvenog krsta. Uskoro, zatim u tebruaru 1942 godine, došlo je do masovnog streljanja na Bubnju. Odmah posle ovog streljanja, sve žene Jevrejke i sva jevrejska deca, oterani su u nemački logor kod Crvenog krsta i otuda oterani u Beograd na Sajmište. U julu 1942, dolazi do ponovnog masovnog streljanja Jevreja na Bubnju a zatim sleduju pojedinačna streljanja zajedno sa Srbima. O ovim pojedinačnim streljanjima, izlazile su javne plakate u kojima je bilo naznačeno da su sva streljanaja izvršena u cilju odmazde, zbog rusenja pruge i drugih sabotaža, od KP i POJ. Uskoro, sredinom 1943 godine, od niških Jevreja u logoru je ostalo svega 2 lica i to: lekar dr Pijade i instalater Gros, a za sudbinu ostalih se nije ništa čulo ni znalo, već po kazivanju ostalih logorskih zatvorenika, svi su Jevreji streljani. Krajem 1943 godina, streljana su i poslednja dva preostala Jevrejina u logoru.
10. Odmah po dolasku okupatora, naredjeno je prijavljivanje celokupne jevrejske imovine. Pošto su Jevreji svoju imovinu prijavili nemačkoj vlasti, Gestapovci su vršili pretrese po kućama, oduzimajući od Jevreja sve zlatne stvari i nedajući im nikakve potvrde o tome. Posle ovih bezakonja, počelo je pljačkanje i oduzimanje posteljnih stvari, nameštaj a i odela. A posle deportacije žena i dece, nemačke vlasti iz Feldkomande i Gestapoa, naredile su te su iznete sve stvari iz jevrejskih stanova i iste skupllene u centralni magacin u zgradi oficirskog doma u Nišu. Te stvari Nemci su javno prodavali i tako sve u bescenje rasprodali našem građanstvu. 11. Sa nepokretnom imovinom postupak je bio taj, što se sva ta imovina u uredbi nemačkog zapovednika za Srbiju, konfiskovana za račun nemačkog Rajha a zatim sve prodao državi Srbiji koju je imovinu država Srbija, na osnovu Nedićeve uredbe, ovu kao svoju sopstvenu, prodavala pojedrnm licima, preko svog punomoćnika Državne hipotekarske banke.
12. Sa industrilskim i trgovačkim preduyećima vršena je likvidacija preko komesara, zatim masavnim odnošenjem robe u Nemačku u nemački magacin. Za kratko vreme sva su takva preduzeća bila likvidirana sem kožare sopstvenika Dajča, koja je nastavila rad, kao preduzeće, pod komesarstvom.
13. Prema obavestenjima logorskih mučenika, postupanje sa Jevrelima u niškom nemačkom logoru bilo je drastično. Sve grube i teže poslove stavljeni su im u dužnost i za najmanju sitnicu kažnjavani su batinanjem i drugim vrstama mučenja. Ishrana je bila vrlo slaba, uz strogu zabranu, da se sa strane ne primaju paketi. Sve stvari, tih Jevreja, koji su odvedeni na gubilište, opljačkane su i podeljene nemačkim vojnicima.
14. Kao najmarkantniji slučaj, zlikovačke surovosti može se istaći postupak pri streljanju lekara dr Berahe, njegovog sina i zeta. Sva trojica zbog uzvika da su Nemci nekulturni i da će doživeti sudbinu svojih žrrtava, bili su predhodno strahovito izmrcvareni udarcima kundaka i bajonetom i tek posle tog mučenja streljani.
15. Kao glavni zločinci, koji su primenjivali sve mere prema Jevrejima i učestvovali u njihovom streljanju mogu se označiti: Dr Hamer, kapetan iz Stetina, i šef Gestapoa Erih Vineke, pravnik, rodom iz Hamburga, feldkomandant frajher fon Botmer, iz Hanovera i dr Eduard Hanke, šef Upravne grupe pri Feldkomandi u Nišu, rodom iz Magdeburga. Od “folksdojčera” kao krvoloci pokazali su se Karlo Ungar i Stefan Živković, oba agenti Gestapoa, od domaćih izdajnika Mirko Živanović, šef Specijalne policije u Nišu, rodom iz Pirota.
Što se tiče organizacija, koje su kao celina učetvovale u zločinima, prema Jevrejima, može se označiti “Folksdojč” grupa u Nišu. Ti folksdojčeri, iz te grupe, prokazivali su i iznalazili Jevreje i pljačkali njihovu imovinu. Svi ti folksdojčeri tako su došli do raznih skupocenih stvari, udobnih stanova i nameštaja. Po jevrejskim kućama i stanovima u glavnom su stanovale porodice folksdojčera i drugi Nemci.
Slika o postupanju prema Jevrejima, ne može se detaljnije uspostaviti, jer ih je vrlo mali broj ostao u životu i niko od njih, ne može da pruži bliže podatke od napred iznetih. U glavnom, sve vrste postupaka Nemaca nose karakter bezdušnosti, surovosti, mržnje i neljudske grubosti i najnižih ljudskih instikata i osobina.
SFSN
Sekretar
Pretsednik
(nečitko)

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License