Zapanen Surovoscu Sankcija

ЗАПАЊЕН СУРОВОШЋУ САНКЦИЈА
Интервју, 3.9.1993.
Јевреји у Југославији деле судбин уосталог становништва, јер су подједнако изложени санкцијама незапамћеним по окрутности. Ускраћивање лекова болеснима, изазивање патњи деце и стараца није ништа друго него злочин, сматра врховни рабин Југославије Цадик Данон .
Рабин Данон, који је рођен у години завршетка Првог светског рата, каже да не памти време теже од данашњег. У Другом светском рату био Логораш у Калабрији, партизански борац у Италији и Југославији. Пензионисани је дипломата и носилац „Партизанске споменице 41". Мисли да је његов леп лирски тенор један од главних разлога што је био омиљени рабин у Приштини, Косовској Митровици, Сплиту и Београду.
- Да ли имате податке о томе колико Јевреја тренутно живи на просторима садашње и бивше Југославије?
У последње две године, након отпочињања сукоба, нисмо у могућности да водимо тачиу евиденцију.
Пре Другог светског рата, у Југославији је живело око 80.000 Јевреја. Део је убијен у Јасеновцу и другим усташким логорима у Хрватској. Преживело је око 15.000 значи, непуних 20 одсто. Нешто више од половине се иселило у Израел, после оснивања државе 1948. Додатни разлог била су превирања око Информбироа.
Процењује се да у Београду живи око 1.500 Јевреја. У Сарајеву их је било више од хиљаду. После избијања грађанског рата, прва група, од око 300 њих пребегла је у Србију, а одатле за Израел, Шпанију, Швајцарску… Стотинак је остало у Београду.
- Какве су ваше везе са јеврејским заједницама из бивших југословенскихрепублика?
Са већином општина више немамо контакте. Чак ни телефонске, сем посредством трећих земаља. Покушавали смо једино да држимо састанке један је био у Аустрији, други у Мађарској.
- Позната је кооперативност Јевреја у дијаспори са другим народима. Како тумачите чињеницу да, упркос таквом ставу, најчешће нису имали ослонац у критичним временима?
Кроз читаву своју историју, Јевреји су у већини земаља били толерисани а не и равнопрани. Нису се, на пример, смели бавити свим делатностима. Препуштени су им трговина и банкарство јер су сматрани нечасним пословима.
Црква је одиграла велику улогу у подстицању непријатељства према Јеврејима, прогласивши их богоубицама. Ситуација се није много поправила ни пошто је Екуменски сабор званично ослободио Јевреје кривице за распеће Исуса. Затим, постојале су и расне идеологије које су Семите сматрале предодређеним за уништење.
Јеврејима се сада први пут у историји дешава да живе на попришту и у окружењу сукоба а да их нико непосредно не напада, сем у ретким изузецима.
- Како бисте оценили некадашње и садашње односе са Србима ?
У најлепшем сећању Јевреја је период владавине краља Петра I Карађорђевића, који је 1907. лично положио камен темељац прве јеврејске синагоге у Београду, на месту садашњег Музеја фресака. Годину дана касније, присуствовао је и освећењу Храма.
Заједно са Србима, Јевреји су се борили у балканским и српским ратовима. На споменику ових жртава на сефардском гробљу у Београду пише да су „пали за Краља и отаџбину". Данас, Јевреји саучествују у тешким српским патњама.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License