Zakon o denacionalizaciji tek 2010?
23. decembar 2009. | 09:16 | Izvor: Novosti
Beograd — Donošenje zakona o denacionalizaciji odloženo je za prvu polovinu naredne godine, prenose Novosti pozivajući se na izvore u Vladi Srbije.
Razlog za odlaganje donošenja ovog propisa koji je od Evropske komisije već dugo na listi prioritetnih obaveza Srbije leži u nepostojanju političkog konsenzusa oko brojnih osetljivih pitanja koje će primena zakona o denacionalizaciji doneti.
„Pored toga, budžet za narednu godinu, a reklo bi se ni onaj koji će biti usvojen za 2011. teško da može podneti finansijsko opterećenje koje će doneti usvajanje ovog propisa“, kažu za Novosti u Vladi. Izvor iz Vlade dodaje da „zato u upravo usvojenom budžetu za 2010. godinu nisu predviđeni troškovi po osnovu denacionalizacije, jer moguće obaveze u pogledu potraživanja za restituciju imovine definitivno moraju da se prilagode našim strogim budžetskim ograničenjima“.
Novosti navode i da, prema predlogu zakona, svaki građanin kojem je oduzeta imovina po propisima donetim od 1945. godine mora samostalno da pokrene proces povraćaja. Prema ovom rešenju, zapravo, proizlazi da su građani koji su prijavljivali svoja potraživanja Direkciji za imovinu, a po osnovu zakona koji je stvaranje te evidencije predvideo 2006. godine, učinili samo dobro državi koja je, zahvaljujući tim prijavama, dobila uvid o kakvom obimu povraćaja je reč.
Predlog zakona predviđa da se povraćaj imovine vrši vraćanjem bivšem vlasniku prava svojine na istoj imovini koja mu je oduzeta. Međutim, tu je predviđeno i niz izuzetaka. Tako se, recimo, ne vraća nepokretnost ako je koriste delatnosti zdravstva, kulture, vaspitanja i obrazovanja, a vraćanjem bi se bitno smanjila mogućnost za obavljanje tih poslova. Takođe, ne može se povratiti ni stan koji je neki građanin otkupio. U takvim slučajevima bivši vlasnik ima pravo na obeštećenje.
Nepokretnost čija vrednost nakon podržavljenja nije bitno porasla, vraća se bez obračuna razlike u vrednosti. Ako je, međutim vrednost nepokretnosti usled novih ulaganja bitno porasla, bivši vlasnik ima pravo da zahteva vraćanje nepokretnosti pod uslovom da za razliku u vrednosti plati tržišnu naknadu. Ukoliko je, pak, vrednost oduzete nepokretnosti bitno smanjena nakon podržavljenja, vraća se, uz doplatu.
Ideja je i da se poljoprivredno zemljište vrati bivšem vlasniku u svojinu, kao i stambene zgrade i stanovi na kojima ne postoji zakupni odnos. Slično je i sa poslovnim zgradama i prostorijama. Kada je u pitanju građevinsko zemljište, vraća se vlasniku ukoliko investitor do momenta stupanja na snagu zakona nije priveo zemljište nameni. Kada je u pitanju povraćaj preduzeća, bivši vlasnik ga može povratiti ako i dalje obavlja istu ili sličnu delatnost i, naravno, ukoliko danas nema drugog vlasnika.
Ako se nepokretnost ne može vratiti, odnosno ukoliko postoji njen novi vlasnik, bivši vlasnik dobija naknadu uspostavljanjem udela u pravnom licu ili u akcijama koje drži Akcijski fond ili u obveznicama. Vrednost podržavljene imovine utvrđivala bi se prema njenom stanju u trenutku podržavljenja i uz uvažavanje njene vrednosti u momentu donošenja rešenja o povraćaju imovine, odnosno obeštećenju.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=23&nav_id=399925