VIŠEGRAD - Grob Loti Celermajer, Lotike iz romana "Na Drini ćuprija" Ive Andrića, čami zapušten i zaboravljen, zarastao u travu na bregu iznad Višegrada. Grob ove, po svemu neobične žene, ipak traje, uprkos vremenu koje neumitno protiče, dole ispod svodova stare ćuprije na Drini.
Na starom Jevrejskom groblju na Okolištu, na levoj obali Drine, koje je ko zna kad opasano žicom, jedva se raspoznaje desetak grobnica, a na jednoj od njih, na izbledeloj kamenoj ploči, razaznaju se slova - Loti Celermajer.
Loti, svastika ugostitelja Zelera, žena savršene lepote i upečatljivog držanja, u Višegrad je, priča se, došla iz Poljske, pešice. Umrla je 1938. godine. Imala je tada 78 godina.
- Jedan od poslednjih Jevreja u varoši, Romano Avram Mamić, koji je umro 1989. godine, mesar višegradski, pričao mi je svojevremeno kako je sahranio Lotiku. Prisećao se, padala je tog dana jaka kiša. Na sahrani je bilo mnogo sveta i bio je to veliki događaj za celu varošicu - priča višegradski novinar Radoje Tasić.
Posle, a prošlo je od tada prilično godina, u groblje je sa gornjeg puta uleteo kamion, porušio spomenike, uništio sve. Od tada su grobnice u jadnom stanju, leti zarasle u visoku travu. Dole, ispod groblja, u opštini, kažu da je za takvo stanje Lotikinog groba kriva posleratna nemaština i siromaštvo. A dao bog, u zemlji u koju je Lotika sahranjena retko koja godina naiđe a da nije posleratna! Propadaju u Višegradu sem Lotikinog groba i spomenici koje je slavni pisac podigao pomajci i poočimu, Ani Andrić Matkovščik i Ivanu Matkovščiku. Na spomenicima, ispod imena, razaznaju se epitafi i ispod njih puno kršteno ime slavnog pisca - Ivan Andrić. Ni Andrićeva kuća ni Lotikin hotel, koji je u međuvremenu prodat privatniku i sada je u njemu kreditni biro, nisu na listi kulturne baštine.
- Planiramo da obnovimo i Jevrejsko groblje i Lotikin grob. Uradili bismo to i ranije, ali činjenica je da dugo nismo imali novca ni za puko preživljavanje. Vremena su bila teška. Planiramo i da napravimo listu znamenitosti koje ćemo staviti pod zaštitu - kažu u opštini Višegrad.
Uskoro, kad Emir Kusturica na čuvenoj ćupriji, kroz film operu, počne prevođenje slavnog romana na drugi umetnički jezik, ponovo će na svodovima mosta oživeti i Lotika. Do tada, u varošici se, od hotela do groblja, u neverovatnom spletu prepliću mit i stvarnost, život Loti Celermajer i Andrićeve Lotike, legenda i još živa sećanja.
Zašto je Loti Celermajer, koja je sedam godina posle smrti postala Andrićeva literarna heroina, brzo zaboravljena u Višegradu - nema odgovora. Jedni misle da je to zato što je mnogi pamte i prepoznaju isključivo po detalju iz romana - da je u svoju sobu, iza mlečnobelih vrata - primala muškarce…
JOŠ ŽIVI U SEĆANJU KOMŠIJA
Hotel na obali Drine Višegrađani i danas zovu njenim imenom i - nikako drugačije, iako je zatvoren odmah posle Lotine smrti! Pamte je u gradu možda i zbog njene nesvakidašnje otresitosti i zbog poštovanja koje su stari Višegrađani prema njoj gajili. Jedno je u Višegradu nesporno: sećanje na Lotiku još je živo, pa zbog toga mnogi nestrpljivo čekaju kako će Lotika progovoriti kroz Kusturičinu operu. Do tada, valjda će i njen grob iznad Drine izgledati makar malo dostojanstvenije.MAT
Zaboravljena Lotika