Sredinom jula beogradski Zavod za udžbenike objavio je knjigu Holokaust i njegovo značenje izraelskih istoričara Jisraela Gutmana i Haima Šackera u prevodu Ane Šomlo i Ele Krstić sa hebrejskog jezika.
Zaborav Holokausta bio bi izdaja prošlosti
Na manifestaciji povodom oslobađanja logora Bergen-Belzen bio je i izraelski novinar Raul Tajtelbaum, rodom iz Prizrena
Kada su savezničke trupe u aprilu i maju 1945. godine stigle do koncentracionih logora na teritoriji Nemačke zatekli su ne samo brda leševa i iznurene žive logoraše, već, kao u logoru Bergen-Belzen, i ispražnje-ne barake. Po naredbi Hajnriha Himlera, „konstruktora” genocida nad evropskim Jevrejima, logoraši koji su još mogli da hodaju stavljeni su u voz i krenuli u besciljnu vožnju po zemlji čiji su najveći deo zapravo već bili zauzeli saveznički vojnici. U jednom od tih vozova koji su krenuli iz Bergen-Belzena bio je i izraelski novinar i publicista, rođen 1931. godine u Prizrenu, Raul Tajtel-baum. Prošlog vikenda je u blizini Hanovera prisustvo-vao obeležavanju 65. godišnjice oslobođenja logora Bergen-Belzena.
Od sredine aprila do početka maja obeležava se oslobađanje i logora Zaksenhauzen, Ravenzbrik, Bu-henvald, Nojengame, Flosenburg i Dahau. U njima nije bilo gasnih komora, od kojih se pri pomenu same reči mnogima i posle decenija ježi koža. Ali samo u Bergen-Belzenu, koji je pojam nacističke strahote postao uveliko zahvaljujući dnevniku u njemu zatočene holandsko-jevrejske devojčice Ane Frank, život je izgubilo preko 70.000 ljudi.
Znajući i da je ovo jedna od poslednjih „okruglih” godišnjica kojoj mogu da prisustvuju bivši logoraši, od kojih je većina prevalila osamdesetu, nemačka vlada je u ovogodišnje ceremonije uložila oko 1,5 milion evra. Njima prisustvuju savezni ministri, predsednici vlada saveznih pokrajina, u Dahau početkom maja dolazi šef države Horst Keler.
„Naša priča je ispričana, šta se dogodilo, šta je nama nacizam učinio to se dobro zna, to je jedan od najistra-ženijih delova ljudske istorije uopšte”, kaže nam u razgovoru tokom boravka u Bergen-Belzenu pokraj Hanovera Raul Tajtelbaum. Ono što ga zanima jeste - kako je bilo moguće da se takva diktatura ugnezdi u srce Evrope, u 20. stoleću. „Svaka generacija daje na to neki svoj odgovor. Najvažnije je da proces traženja odgovora treba da bude nastavljen. Ako prestane, bilo gde, bio bi to znak da je ta zemlja, taj narod, ta civilizacija došla u krizu”, navodi Tajtelbaum, koji decenijama održava kontakte sa prijateljima iz detinjstva provedenog u Prizrenu i gimnazijskog školovanja posle rata u Beogradu.
Na manifestaciji u Bergen-Belzenu, od kojeg su ostali samo delovi temelja, pošto su ga saveznici zapalili u strahu od širenja tifusa i drugih zaraza, predsednik organizacije bivših logoraša Sem Bloh je rekao: „Pouke iz Holokausta ne smeju da postanu puke fusnote istorije, jer zaborav nije samo izdaja prošlosti, već i sadašnjosti i budućnosti”. Jedna od tema koja se stalno iznova pojavljuje u razgovorima preživelih iz Bergen-Belzena jeste, pored opasnosti od neonacizma, i revizija istorije i izvitoperivanje istorijske slike borbe protiv nacizma i fašizma.
Raul Tajtelbaum nam kaže da je upravo okončao rad na knjizi o učešću jugoslovenskih Jevreja u partizanskom pokretu, da njome želi da „oduži dug prema sredini u kojoj je odrastao”, ali i još nešto.
„Mene iznenađuje istorijska revizija perioda Drugog svetskog rata koje ima u raznim delovima bivše Jugoslavije. Tito ne može da se uporedi sa Dražom Mihailovićem ili Kostom Pećancem, da ne govorim o Paveliću. Kritička analiza sopstvene istorije je zrelost jednog naroda, ali ono što se događa nije kritička analiza, već obrtanje činjenica na glavu. Možda sam subjektivan, ali antifašistička borba je jedan od najsvetlijih delova istorije jugoslovenskih naroda, i srpskog, i hrvatskog, makedonskog, slovenačkog”, kaže Tajtelbaum.
Na izložbi umetničkih dela preživelih logoraša, koja je sredinom aprila otvorena u spomen-obeležju Holokausta Jad Vašem u Izraelu, izložena je i slika Raula Tajtelbauma, rođenog Prizrenca, učenika Prve muške gimnazije u Beogradu, bivšeg logoraša i dugogodišnjeg saradnika jugoslovenskih medija („Politika”, „Borba”, „Vreme”) koji je karijeru završio kao ugledni novinar i dopisnik lista „Jediot ahronot” iz Nemačke. Ključni deo slike je komadić hleba – dnevna porcija koju je dobijao u Bergen-Belzenu.
Specijalno za Politiku od dopisnika Bete,
Snežane Bogavac
Nekad I Sad Godina 1 Broj 5 Septembar/Oktobar 2010
