Zabeleske Kladovo 1835 1965

ЗАБЕЛЕШКЕ

(1) О враћању нахија Србији: Владимир Стојанчевић, Из историје Другог устанка и кнез Милошеве владе 1815- 1839, Београд 1995, с.38-66; Радош Љушић, Српска државност у XIX веку и ослобођење Источне Србије од Турака 1833.г, ''Баштиник'' бр.6, Неготин 2003.г, с.5-17. Нахија кладовска обухватала је, по попису Вука Караџића, села: Брлог, Бурдељ, Вајуга, Велесница, Врбица Велика, Врбица Мала, Голубиње, Грабовица, Каменица, Кладошница, Козла, Корбова на суву, Костол, Манастир, Остов Гол, Остров Корбова, Остров Шимијан, Подвршка, Река, Речица, Ртково, Сату Бугару, Сату Жупанулуј, Сип, Текија, Џеџерац; наведено према Вуковој ''Даници'' 1828.
(2) Детаљније о формирању вароши у данашњој ''старој чаршији'': Ранко Јаковљевић, Стари кладовски град. http://www.elmundosefarad.wikodot.com/kladovo
(3) Даница Милић, Формирање земљишног поседа, пољопривреда и шумарство у Кључком срезу у XIX веку, ''Баштиник'' бр.6, Неготин 2003, с.164-165. О Кључком срезу: Видосава Стојанчевић, Етно- демографске карактеристике и традиционална култура у Кључу у XIX веку, до Првог светског рата, ''Баштиник'' бр.4, Неготин 2001, с.55-122.
(4) Новине Читалишта Београдског, бр.50, 12.12.1847.године донеле су један натпис који илуструје опасности рада на извлачењу бродова: ''Београд, 3. децембар. Неки Ђорђе Михаиловић, Радукан Трандафиловић и Димитрије Константиновић, из села Кладушнице, среза Кључког Окружја крајинског, који су 6. прошлог месеца лађу једну у даљ вукли, хтедну у ораници једној око десившег се овде у Кладушници пароплова алат лађни пронети, где случајно ударе о пароплов и сва тројица изврну се у воду, и јаком брзином натерани буду под пароплов…''
(5) Даница Милић Дунав као трговачки пут до седамдесетих година XIX века, ''Баштиник'' бр.3, Неготин 2000, с.18. Ауторка наводи и податак да је од 1833. до 1858.г. извоз влашке соли достизао 390 милиона ока, односно 48.750 вагона.
(6) Даница Милић, исто.
(7) ''Солска окна у Влашкој закупили су браћа Симићи и мајор Миша Анастасијевић на 9 година, под условом да за прве две године, плаћајући по 2 милиона гроша влашки у име закупа, не износе соли из Влашке, а после, плаћајући по 4 милиона гроша, да могу сваке године по 16,5 милиона ока износити. У Молдавској пак закупио је тамошња окна солска Г. Вилара, бољара влашких, између кога и предречени закупитељи влашких окана закључили су уговор, да Вилара… толико соли доноси у Србију, колико они из Влашке, пак та сва со, како на границу срспку дође, да се рукује и продаје ортачки по размеру опредељеног као горе количества''- Новине Читалишта београдског од 24.1.1847.г, бр.4. О М.Анастасијевићу: Даница Милић, Прилог биографији Мише Анастасијевића, ''Баштиник'' бр.8, Неготин 2005.г, с.69-81.
(8) Новине Читалишта београдског од 12.12.1847, бр.50.
(9) Даница Милић, исто, с.21.
(10) Феликс Каниц, Србија земља и становништво, Београд 1987, књига 2, графика на стр.527.
(11) http://elmundosefarad.wikidot.com/kladovo
(12) Архив Србије, КК XIX 204/1838. Писмо упућено из Кладушнице 12.1. 1837.г.
(13) Жарко Милошевић, Основно школство Тимочке крајине 1833-1850, Зборник Тимочка крајина у 19 веку, Књажевац 1988.г, с.149-176.
(14) Жарко Милошевић, исто, с.158.
(15) ''Народниј Србски огласитељ за 1841. годину- Теченије поште по Сербији'', цитирано према: Стеван Вељковић, Поштански саобраћај у Источној Србији у 19. веку, ''Развитак'' бр. 2, Зајечар 1974.г, с.103.
(16) ''Шематизам Округа Крајинског 1839- 1924'' Историјски архив Неготин 2005.г. Породицу Јована Шљивића сачињавали су супруга Цвета, син Никола, кћери Алба и Нујка. Његова оставинска маса вредела је 1355 дуката цесарских, како је забелешено у Попису становништва и имовине Среза кључког 1863.г, Историјски архив Неготин 2005.г, с.48, р.бр.139.
(17) Јован Гавриловић, Речник географско статистички Србије, Београд 1846.г.
(18) Новине Читалишта београдског, 24.10.1847.г, бр.43. Један хват износи 1,896 метара.
(19) Новине Читалишта београдског од 2. парила 1848.г, бр.15.
(20) Новине Читалишта београдског од 2. марта 1848.г, бр.10. Изузев ваоши кладовске и села, прилоге су дали и начелник Јован Шљивић- 20 гроша, писар Илија Пчелар 8 гроша и ђумрукџија текијски Стефан Јовановић 20 гроша.
(21) Др.Андрија Ивановић, Описаније окружија Крајинског, 1853.г, Гласник Друштва српске словесности бр.5, репринт издање ''Баштиник'' бр.6, Неготин 2003, с.293. Рођен је у Печују 1805.г, студије медицине завршио у Будимпешти, био је асистент на Пештанском универзитету и 7 година лекар опште праксе у Пешти, да би се почетком 1844.г. населио у Србији. Своја истраживања Ивановић је спроводио у периоду 1847-1850.г. док је у окружју боравио као физикус, по постављењу с краја 1846.г.
(22) Новине Читалшта београдског, 2.7.1848, бр.28. Исте новине донеле су наредних дана и следеће извештаје: 1) 9.7.1848- ''Кладово 1. јула. Колера како у нашој, тако и у Валахијској страни, како је се појавила, још ни најмањом силом својом ослабила није, и прилично је душа до сада, грозним следствима својим, живота лишила; а ове јаке суше и велики ветрови без киша, који овде владају, као да већу опасност заразе ове предсказују…''; 2) 30.7.1848- ''Кладово 15. јула. Колера је умаљавати се почела, скакавци ови дана и овуда показали су се, пак су до сад и доста штете причинили.''; 3) 13.8.1848- ''Кладово 30. јул. Колера како овде у Фетисламу, тако и по оближњим местима још траје, и доста је до сад од исте болести поумирало… Чуло је да су се ајдуци у Текији показали, али још никаквом путнику никакве сметње причинили нису.''
(23) Жарко Милошевић, Др. Андреја Ивановић и његово ''Описаније Окружија крајинског'', ''Развитак'' бр. 6, Зајечар 1975.г, с.91.
(24) Жарко Милошевић, исто.
(25) Новине Читалишта београдског, 8.10.1848.г, бр.42.
(26) Исто
(27) Исто
(28) Др.Андрија Ивановић. Исто, с.292.
(29) Др. Андрија Ивановић. Исто, с.293.
(30) Илија Пчелар, Окружје Крајинско„ Гласник Српског ученог друштва 1857.г, репринт издање ”Баштиник'' бр.12 Неготин 1009, с.247-248 и даље. Пчелар је у овом крају боравио као писар Среза Кључког 1847-1852.г. Рођен је 1821.г. у Зајечару а у време публиковања овог дела вршио је дужност писара Ђумрука Београдског.
(31) Кључки срез тада је захватао површину од 9 миља и 2500 стопа- Исто, с.225. 1 миља имала је 1609 метара а једна стопа 30,5 цм- Наведено према: Ненад Војиновић, Коментар ''Окружја Крајинског'', ''Баштиник'' Неготин бр.12, с.213, напомена 5.
(32) Архив Србије, Министарство унутрашњих дела, Е, 1849, III, П, 1851, Но.1812, цитирано према: Даница Милић, Формирање земљишног поседа, пољопривреда и шумарство у Кључком срезу у 19 веку, ''Баштиник'' бр 6, Неготин 2003,с.165. Везано за досељавање становника Црне Горе, једно потресно сведочанство објавиле су Новине Читалишта београдског 14.8.1847, бр.33: ''Зајечар. 2. априла- Прешавше у Србију фамилије црногорске, које ће по наредби Попечитељства Внутрешњих дела у Кључу окружја крајинског населити се, јутрос у два сата по 12. овди су у варош ову приспеле. Ове бедне и сажаљенија достојне фамилије, по вишој части ни коња ни вола не имајући, но жене децу, одрасла деца мању, као и сав пртљаг на леђима носећи, како су у варош ову приспеле, одма су се као мрави од куће до куће растурати почели, просећи по парче леба, за ручак и даље продужење пута''
(33) Исто, с.172.
(34) Попис становништва и имовине Среза кључког из 1863, Неготин 2005.г.
(35) Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, насеља и порекло становништва, репринт ''Баштиник'' бр. 4, Неготин 2001, с.233-234.
(36) Коста Јовановић, исто, с.234.
(37) Коста Јовановић, исто
(38) Детаљније о томе: Ранко Јаковљевић, Уместо домовине читав свет, Београд 2006.г.
(39) Летопис цркве кладовске, храма светог великомученика Ђорђа Победоносца, ''Баштиник'' бр.6. Неготин 2003, с.312. О историји православља на овом подручју: Ранко Јаковљевић, Пут светог Никодима, Београд 2006.г.
(40) Летопис, с.312. Феликс Каниц, Србија, земља, становништво, Београд 1987, књига 2, с.497. наводи: ''Чим се прође последња серпентина пута Брза Паланка- Текија, у широком кориту Дунава заблиста висок бели торањ куполе цркве Св.Георгија, освећене 1861, која је једини монументални украс Кладова''
(41) Живота Ђорђевић, Почеци културних делатности у Тимочкој крајини, Зборник Тимочка крајина у XIX веку, Књажевац 1988, с.179.
(42) Стеван Вељковић, наведено дело, с.106
(43) Попис становништа и имовине Среза Кључког 1863, с.21-78.
(44) Детаљније о кафанском животу у Кладову: Ранко Јаковљевић, Кафански живот и услуживање историје http://www.rastko.rs/rastko/delo/13570
(45) Попис становништва и имовине Среза Кључког 1863, с.76, р.бр.329
(46) Исто, с.76-77, р.бр.331.
(47) Исто, с.33-34, р.бр.53. Вероватно да се ради о потомкуАнастаса Иконома Армаша, родом из Бугарске који је 1813.г. био држалац конфискованих поседа кнежевске породице Карапанџић. Анастас је био пријатељ и трговачки партнер Милоша Обреновића: Владимир Стојанчевић, Из историје Србије Другог устанка и кнез Милошеве вбладе 1815-1839, с.82. Риста Армаш сахрањен је на кладовском гробљу. На споменику су забележени подаци: ''Риста Армаш, Цариник, 1810-1875 и кћи Јеца 1861-1878. Споменик подиже син- брат Мијаило''
(48) О значају предаје Фетислама: Ранко Јаковљевић, Фрагменти српске аутономности, ''Баштиник'' бр.2, Неготин 1998.г.
(49) Јован Јовановић, Особености Кладова и околине, Београд 1938.г, с.8.
(50) Живота Ђорђевић, Почеци културних делатности у Тимочкој крајини, Зборник Тимочка крајина у XIX веку, Књажевац 1988, с.181. Међутим, чини се аларматним пример из новијег доба- пословодство локалног Центра за културу, у чијем саставу је и градска библиотека, почетком новог миленијума из петних жила упирало је своју енергију, не би ли убедило јавност да је кладовска књижница основана 1948. године, у време владавине комунистичког режима; чак је тај датум уношен и на позивнице за иначе сиромашне промоције са назнаком ''обележавамо 56 година од оснивања библиотеке''. У броју 2995, од 7.11.2003, страна 4, регионални недељник ''Тимок'' тим поводом објавио је текст ''Историја није почела 1948!''- ''…овдашњи културни центар однедавно као јубилеј промовише 56. годишњицу рада локалне библиотеке, тиме дајући потпору тези како ова установа датира из 1948.г, у време спровођења највеће колективизације приватне имовине на подручју Србије. Да ли је колективизација и у сферама културе оставила иза себе потоп таквих размера да бисмо све што је пре устоличења комунистичког режима било имали сматрати непостојећим? Према официјелним хроникама из 'вунених времена', радничке масе Кладова интензивно су на тзв. васпитним састанцима колективно читале и прорађивале дела и мисли класика марксизма међу којима је, како сведочи извешта Среског поверенства за Срез Кључки, посебно место заузимао реферат Едварда Кардеља неореалистичког поетичног назива 'Задаци позадине у данашњици'… Кладовској културној јавности преостаје веровати како ће убудуће градска библиотека, уместо у сабрана дела Мирјане Марковић, народне куваре и брошуре о натприродним феноменима 'видовитих' савременика, више средстава инвестирати у аутентичне вредности… ма колико некоме могла инспиративно деловати 'позадина у данашњици''- аутор Ранко Јаковљевић.
(51) Љубодраг Поповић, Библиотеке у Тимочкој крајини пре 100 година, 'Развитак'' бр. 6, Зајечар 1975, с.72.
(52) Јосиф Панчић, Флора Кнежевине Србије или васкуларне биљке које у Србији дивље расту, Београд 1874.г.
(53) Чедомиљ Мијатовић, Српски одзраци румунске стварности, напомена 5, цитирано према: Ранко Јаковљевић, Пут светог Никодима, Београд 2007, с.87.
(54) Небојша Јовић, Димитрије А. Гинић /1873-1934/- глумац и редитељ, ''Баштиник'' бр.6, Неготин 2003, с.240-244. Ранко Јаковљевић, Тимочка српска елита, Кладово 2002.г.
(55) Енциклопедија Југославије, Загреб 1965.
(56) Љубомир Љубиновић, Путеви у Округу крајинском 1874. године, ''Развитак'' бр. 1, Зајечар 1970.г, с.73-74.
(57) http://otves.org/bg/index.php?Itemid=28&id=194&option=com_content&task=view
http://chitzora.8m.com/Bucarest.htm
(58) Писмо Ђуре Јовановића Јовану Јовановићу-Змају, упућено из Рогљева 23.4.1877.г, објављено у књизи Петра Опачића, Ослободилачки рат Србије против Турске 1876.г, с.235.
(59) Видосава Стојанчевић, Етнодемографске карактеристике и традиционална култура у Кључу у XIX веку, до првог светског рата, с.107.
(60) Феликс Каниц, наведено дело, с.534. Иначе су снажни ветрови у Кладову имали и улогу својеврсних градитеља ледених мостова преко Дунава. ''Овакви ђердапски мостови начињени су били од леда који је имао своје име- Ведрац- и достизао дебљину од 10 метара. У мирнодопским временима војска је, ради избегавања великих поплава на горњем Дунаву, прибегавала минирању леденог покривача, али је он становништву итекако добро служио за прелаз преко реке, у потрази за сољу, гасом, другим свакодневним потрепштинама или лекарским услугама. Неретко одигравале су се и верске процесије, венчања и свадбене церемоније на залеђеном Дунаву''- Ранко Јаковљевић, Сви ђердапски мостови, Кладово 2002, с.33-34.
(61) Јован Јовановић, Особености Кладова и околине, Београд 1938, с.28-29.
(62) Стерен Ј. Стојковић На лепом српском Дунаву, Београд 1893, цитирано према: Ранко Јаковљевић, Гвоздена врата Атлантиде, с.149-150.
(63) Архив Србије, Министарство унутрашњих дела С, ФХ Р 778/1887, цитирано према: Петар Паунковић, О здравственим приликама у Крајинском округу крајем 19. века, ''Развитак'' бр. 1, Зајечар 1987.г.
(64) Ранко Јаковљевић, Због неплаћене наследне таксе Кладово остало без Фераријевог богатства, ''Баштиник'' бр.12, Неготин 2009, с.159-162. Небојша Јовић, Филип Ферари де ла Ренотјер, ''Баштиник'' бр.4, Неготин 2001, с.144-151. О томе какло је помагао кладовску школу овај предстваник страног бродарског друштва у раздобљу 1897-1910.г, податке даје Жарко Милошевић, Основна школа Вук Караџић у Кладову 1835-1995, Кладово 1995, с.34.
(65) Феликс Каниц, наведено дело, с.492.
(66) Ранко Јаковљевић, Они су градили Ђердап- Хидроенергетски и пловидбени систем на Дунаву, ''Баштиник'' бр.11, Неготин 2009.г.
(67) Шематизам округа Крајинског 1839-1924
(68) Историјски архив Неготин, фонд окружног начелства 1895, документ но.2760.
(69) Зоран Бундало, Помоћна локомотивска вуча у Ђердапу, ''Развитак'' бр 201-202, Зајечар 1999.г, с.145.
(70) Феликс Каниц, Србија, земља и становништво, књига 2, Београд 1987, с.569.
(71) Детаљније: Ранко Јаковљевић, Сви ђердапски мостови, Кладово 2002.г.
(72) Цитирано према: Радомир Цокић, Ђердап 2- могућност за још једну железничку везу између Југославије и Румуније, ''Развитак'' бр.3, Зајечар 1985.г, с.24.
(73) Радомир Цокић, наведено дело, с.25.
(74) Феликс Каниц, наведено дело, с.497.
(75) Вера Јовановић, Михаило Томић- време и стваралаштво, Кладово 2006, Ранко Јаковљевић, Тимочка српска елита, Кладово, 2002. Вера Јовановић, с.163 наводи о Михаилу Томићу: ''Родио се 22.2.1902. у Кладову, као најмлађе дете имућне трговачке породице Даринке рођене Вучковић из Шапца и Ђорђа Томића, трговца, виноградара и председника општине, из села Рткова крај Дунава. У породици је било троје деце, два сина и кћи. Мајка је умрла кад је Михаилу било 5 година… Вајарство је учио код Томе Росандића, Петра Палавичинија, код Антоана Бурдела, Анрија Бушара, Пола Максимилјана Ландовског, Робера Влерика у Паризу'' Излагао је у Лондону 1930, Београду… Аутор је споменика на Легету изгинулим на Чеврнтији 1914. Један је од оснивача школе за примењену уметност у Београду, њен професор и шеф вајарског одсека. Његова жеља да своју уметничку збирку и другу имовину завешта родном граду, изражена крајем осамдесетих година и у тестаментарној форми, изиграна је од стране одређеног круга лица кладовских моћника који су испољили претензије да лично добију део Томићевог иметка. Кладово данас нема нити један рад свог најпознатијег уметника. Михаилов брат, Живојин Томић, оперски певач, школовао се у Одеси и Бечу. Његов лирски тенор дошао је до изражаја у великом броју опера: Мадам Батерфлај, Травијата, Демон, Еро с онога света, Коштана…
(76) Ранко Јаковљевић, Јеврејски код, Београд 2005, рад ''Збрињавање јеврејских избеглица бродом ''Краљица Марија'' према дневничким забелешкама капетана Стериоса Андруцоса''.
(77) Архив Србије, фонд 63, фасцикла бр.1303, јединица описа 2287, Кладовска банка, Биланс за 1912. годину
(78) Радничке новине, 110, 12.мај 1912.г. Репринт: Раднички покрет у Источној Србији до 1918, књига 2, Зајечар 1984, с.374-375.
(79) Светла воштаница на хумкама кладовских јунака и мученика 1912- 1920, 1933.г, репринт ''Баштиник'' бр.12, Неготин 2009.
(80) Димитрије Туцовић, ''За кога се ратовало''; цитирано према: Љубивоје Ршумовић, Кућа са окућницом, београдски недељник НИН бр.3106 од 8.7.2010.г, с.72.
(81) Драгиша М. Стојадиновић, Тимочка крајина и њена улога у ратовима 1912-1918.г, са подацима из поверљиве дипломатске преписке немачког Министарства спољних послова у Берлину, рукопис 1964.г. у поседу Историјског архива Неготин, с.27.
(82) Драгиша М. Стојадиновић, исто.
(83) Арчибалд Рајс, Шта сам видео и преживео у великим данима, Београд 1928, с.83.
(84) Драгиша М. Стојадиновић, исто с.29. Међутим, било је супростављених ставова међу припадницима агресорског блока у смислу фаворизовања опције да ''североисточни ћошак''/Крајина припадне Аустро-Угарској; исти рад, с.30 и даље.
(85) Ове и следујуће податке о српским избеглицама у Русији наводимо према Летопису црке кладовске, Храма светог великомученика Ђорђа победоносца, Архив Тимочке епархије СПЦ, према тексту публикованом у Баштинику 6, 2003. Неготин, с.313. и даље.
(86) Оригинал се чува у породичној збирци Душана Перашевића у Кладову.
(87) Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, насеља и порекло становништва, Српски етнографски зборник 1940, одредница Текија. О околности ''затварања градских врата пред избеглицама из Србије'' сећање чува Јулка Текелеровић, рођена Атанацковић, из Текије.
(88) Летопис цркве кладовске… ''Баштиник'' бр.6, Неготин 2003.г, с.313.
(89) The New York Times, published October 29, 1915:THE TEUTON-BULGAR UNION. На исту тему исти лист објавио је 30.10.1915 GREETED BULGARS WITH IRON CROSSES
(90) Ђоко Драговић, 150 година Петровог Села на источним обронцима Мироч планине, Кладово 1997, с.10.
(91) Дневничке забелешке Ђорђа Поповића из Јабуковца, преузето из рада Јована Танасијевића, Руска Голгота, ''Баштиник'' бр.8, Неготин 2005, с.184.
(92) Исто, с.184.
(93) Исто, с.185.
(94) Исто, с.185.
(95) Исто, с.185.
(96) Исто, с.185.
(97) Никола Поповић, Србија и Царска Русија, Београд, с.275-276.
(98) Архив Војноисторијског института, п.16, к.46, ф-1, бр.2- Дневник рада Српског четничког одреда; наведено према Николи Поповићу, Србија и Царска Русија, с.276-277.
(99) Архив Србије, ПО, 1916, ф-4, В-Бд, дос.2, пов.бр.7133- Телеграми Спалајковића бр.845 од 5. октобра 1916.г. Пашићу. Према: Никола Поповић, Србија и Царска Русија, с.277.
(100) Јован Јовановић, Преламање историје у двадесетом веку, Кладово 1965, забрањено објављивање одлуком среског тужилаштва у Зајечару од 1965.године, с.83-84, из збирке Данка Јовановића, Кладово.
(101) Војислав Маринковић, слободни зидар, био је министар спољних послова у владама Веље Вукићевића (17.4.1927-23.2.1928, 23.2.-27.7.1928.), Антона Корошца (27.7.1928- 6.1.1929.), Петра Живковића (6.1.1929- 8.9.1931, 3.9.1931- 5.1.1932, 5.1.-4.4.1932), потом председник владе и министар спољних послова (4.4.-2.7.1932). Према списковима у Архиву Југославије, ф.100… навод преузет из књиге Зорана Д.Ненезића, Масони у Југославији 1764-1980, Београд 1984, с.555.
(102) Списак изгинулих и помрлих жртава ратова од 20.5.1921.г. Но.1274, насловљен ''Слава и вечан помен изгинулим и помрлим као жртве рата за ослобођење и уједињење српства из Варошице Кладово у времену 1912-1920.г.'' Историјска архив Неготин, објављен у ''Баштинику'' бр.12, Неготин 2009, с.269.
(103) Светла воштаница на хумкама кладовских јунака и мученика 1912-1920, Београд 1933, репринт објављен у ''Баштинику'' бр.12, с.272-293. Ова публикација садржи и информацију о румунском гранатирању Кладова окупираног од стране аустро- угарске и бугарске војске, а пошто је Бугарска 1.11.1916.г. објавила рат Румунији, у време када је ова већ била у рату против Аустро-Угарске /почев од 27.8.1916.г./. Тако се под р.бр.76 наводи да је Никола Ђорђевић Морун, кафеџија, тешко рањен од гранате пред својом кафаном у борби Румуна и Бугара новембра 1917.г. Догађај потврђује Летопис кладовске цркве наводећи да је црквено здање ''изрешетано било гранатама и шрапнелима румунским'''.
(104) Списак К.бр.337/38, од 8. фебруара 1938.г, Историјски архив Неготин, објављен у ''Баштинику'' бр.12, с.270-271.
(105) Архив Србије Београд, фонд бр.14, кас.бр.224, јединица описа бр.801: ''Постарајте се свим средствима, образујући и одборе за дочек, да нађете потребан број соба. Утврдите цену собама тако да соба без употребе кујне не кошта више од 75 динара месечно, а са употребом кујне не више од 100-150 динара. Постарајте се такође, да у кафанама и мензама дају Русима за првих 15 дана храну ( доручак, ручак и вечеру) по утврђеној цени, која неће прелазити десет динара дневно по лицу. Учините да становништво сматра руске избеглице као браћу своју и да према њима поступа као према својима. Сваку уцену и злоупотребу према њима кажњавајте најстроже''- у потпису Министар саобраћаја Краљевине СХС.
(106) Фрања Бартулић и Крста Ивковић, Прилог проучавању говедарства и говедарске продукције на подручју Голубиња и Мироча, с посебним освртом на штрбачко говече, ''Развитак'' бр.1, Зајечар- Неготин 1957.г, с.112-116.
(107) Исто.
(108) Крајинске новости бр.5, Неготин 9.1.1930.г., с.1.
(109) Архив Србије, фонд 63, фасцикла бр.1303, јединица описа 2287, Рачун изравнања на дан 31.децембар 1925.г.
(110) Архив Србије, исто, Рачун изравнања на дан 31.12.1929.г. О разлозима пропасти банке: Бранислав Глигоријевић, Кладово и колина између два светска рата, Неготин 1999.г, с.66-68.
(111) Архив Србије, исто, Дозвола Минстарства трговине и индустрије бр.21235 од 31.1.1933.г, решење Моравске бановине 1-3 бр.15129 од 16.5.1931.г. о одобрењу зборског рада претходног збора акционара Кључке банке у Кладову, одржаног 27.4.1930.г. и молба оснивача Министарству трговине и индустрије од 28.3.1929.г., те одобрење истог од 9.4.1930.г, бр.9304/к
(112) Ранко Јаковљевић, Електрична централа Јакова Рубена Варона у Кладову, ''Баштиник'' Неготин бр.4.
(113) Попис становништва од 31.3.1931.г, Бранислав Глигоријевић, Кладово и околина између сва светска рата, Неготин 1999, с.19
(114) Бранислав Глигоријевић, с.62,
(115) Исто, с.63.
(116) Јован Јовановић, Особености Кладова и околине, Београд 1938, с.50.
(117) Прилоге су дали: Војислав Вујић, др. Љутица Димитријевић, Стеван Пљачковић, Милутин Боранијашевић, Милан Стаменковић, Драгојло Кузмановић, Урош Бркић, Бранко Бечејац, Момчило Михајловић, Петар Николић, Лазар Томашевић, Коста Јовановић, Спасоје Милошевић, Петар М. Ристић, Светозар Михајловић, Радисав Николић, Методије Станчић, Коста Петровић, Рада Ђуртин, Миломир Мисић, Илија Радуловић, Ива Тодоровић, Миодраг Манзаловић, Пера Пантелић, Глигороије Буртановић, Лука В. Павловић, Јован Чичковић, Душан Димитријевић, Ђорђе Трандафиловић, Лаза Љубешић, Илија Белфановић, др. Владимир Новак, Душан С Николић, Петар Митровић, Ленка Пешић, Живојин Стојановић, Сретен Белешевић, Новица Наумовић, Будимир Николајевић, Фрања Фабјенов, Тома Грејо, Бранко Крстић, Светислав С. Мирковић, Славко Лесић, Никола Анђелковић, Славко Џефрић, Светозар Петровић, Ђура Р. Марићевић, Ђорђе Н. Манзаловић; ''Баштиник'' бр. 1, Неготин 1997, с.197. Таком одзиву вероватно је допринела изузетно родна 1932.године. ''Крајинске новости'' од 24.7.1932.г. пишу: ''- Кладово. Овогодишња жетва донела је одличн резултате у целом срезу кључком, тако да сељани не памте такво изобиље, као ове године. Кукурузи још од сада дају ванредно леп изглед за богату жетву.''
(118) Службене новине Краљевине Југославије 1933, бр.121.
(119) Службене новине Краљевине Југославије 1934, бр.23.
(120) Исто; Тарифа такса које наплаћује Ђердапска администрација.
(121) Архив Југославије Београд, фонд 334, јединица 17/44 док.17-236. О борби грађана Кладова да мост буде управо ту подигнут: Ранко Јаковљевић, Сви ђердапски мостови, с.64, 99-100.
(122) Архив Југославије Београд, фонд 37, фасц.34, јед.348, документ 54-154.
(123) Др.Љутица Димитријевић био је дугогодишњи народни посланик, председник Административног одбора Скупштине Краљевине Југославије, пионир здравствене заштите у Кладову. Детаљније: Ранко Јаковљевић, Др.Радован Казимировић и др. Љутица Димитријевић- један политички сукоб на десници, ''Арховско наслеђе'' бр.5, Зајечар и http://www.rastko.rs/rastko/delo/12775
(124) Архив Србије, фонд 37, фас.бр.59 јединица описа Моравска бановина, срез Кључки 59-63.
(125) Марко Милуновић, Са капетаном Нашом у Београду, с.82. У Шематизму округа Крајинског 1839-1924, с.366, Зигфрид Полицер евидентиран је као кладовски апотекар почев од 1911. године.
(126) Здравствени центар Кладово 1906-2004'', прир. Боривоје Мишић, Кладово 2004, с.23. Међутим, имајући у виду околност да је кнез Александар Јозеф од Батенберга (1857-1893) након абдикације, у периоду до смрти живео у Грацу, где се за Полицера наводи да је студирао фармацију, могуће је да је у том месту Батенберг користио његове медицинске услуге, или је то чинио део војних формација поверених њему на управу. Наиме подаци највероватније добијени од породице др.Љутице Димитријевића, кладовског предратног лекара, Полицеровог суграђанина, наведени у монографији о локалном здравственом центру, немају назначен тачан извор а како је она писана 39 година након смрти др.Димитријевића, могуће је да наводи нису потпуно поуздани, што важи и за став да је Полицер дошао у Уб из Бугарске. Сматрамо упутним питање веродостојности тврдњи о Полицеровом боравку на Батенберговом двору у Бугарској третирати отвореним, не и немогућим. И констатација из исте монографије да је Полицер у Кладову од 1906. упитна је код околности да Шематизам округа Крајинског 1839-1924, с.366 Полицера евидентира као кладовског апотекара почев од 1911.г.
(127) Радоје Зечевић, Србија и међународни положај Ђердапа, с.49.
(128) Vinze Fazio, Operation ‘’Hush Hush’’/ The attempt to blow up The Iron Gates oh the Danube river during World War II, The National Historical Society of Australia Inc, Monograph 169. На тему покушаја минирања Ђердапа видети и: Драган Витомировић, Борба британске и немачке обавештајне службе за ђердапске теснаце- Операција Fall Jaeger, ''Развитак'' бр.1, Зајечар 1973, с.50-55. Он за период март 1940, када су аустралијски командоси изводили акцију минирања, наводи детаљ да је поморски аташе Британске амбасаде у Београду отпутовао у Оршаву (Румунија) и у стану једног трговца Јеврејина остао десет дана; ту је обавио разговор са шефом службе лоцева у Међународној Дунавској комисији, да би га придобио за своју акцију, али га је овај одбио јер је био профашистички настројен- с.51.
(129) Мирјана Обрадовић у раду ''Две крајности у политичкој делатности руских избеглица'' о Ланину и Чудновском каже: ''Ланин је Немцима учинио услуге од непроцењиве вредности. У сарадњи са Леонидом Чудновским, доратним начелником кључког среза и такође руским емигрантом и немачким човеком, обезбедио је немачкој војсци успешно запоседање стратешки важног Ђердапа и Сипског канала још уочи 6. априла 1941. г, иако је југословенска војска била предузела све мере да изврши минирање и запречавање канала, како не би пао у руке Немцима у употребљивом стању. У току 1941-42.г, Ланин је деловао са својом групом агената у околини Ђердапа за рачун БДС-а… Како је утврђено из многих расположивих докумената, Ланин је користио шифру М 12.''- Часопис ''Токови историје'', Београд 1-2/1997, с.142-143. О Леониду Чудновском више: Ранко Јаковљевић, Руси у Србији, Београд 2004, с.36. и 134-135. Рад немачког агента Вере Пешић на овом случају описан је у тексту Сима Ц. Ћирковића ''Вера Пешић- српска Мата Хари- све тајне четвороструког агента'', ''Експрес политика'' Београд, 22.јул 2004.године, с.23. О њој видети и: Никола П.Илић, Вера Пешић у вртлогу шпијунаже, http://www.novine.ca/ arhiva/ 2004/0962… Везано за етничко порекло немачког агента Чудновског, Небојша Јовић сматра да ''као да није природан Рус, већ Пољак'', такав закључак изводећи из његовог презимена; Тимочка ревија 43, Зајечар 1998, с.26. Чини се занимљивим податак да Руска јеврејска енциклопедија региструје постојање два лица са презименом Чудновски у родном граду Леонида Чудновског, рођеног 1888.г. Екатеринославу, од којих један, рођен 1890. године носи име Chudnovsky Grigory Isaakovich, са назнаком ''револуционар, + 1918.'': Видети р.бр.7655 Russian Jewish Encyclopedia, http://www.jewishgen.org/ Belarus/rje_c.htm
(130) Архив Југославије Београд, фонд 334 1-1, Министарство иностаних послова Краљевине Југославије- Политичко одељење, фасцикла 32, јединица 91-95, саобраћај на Дунаву 1940, Досије Дунав- наш Стални комитет за безбедност саобраћаја на Дунаву, ''Извештај Комисије са обиласка дунавског сектора од ушћа реке Тимок до Великог Градишта, са предлозима мера за осигурање безбедности саобраћаја на Дунаву'' од 20.5.1940. године.
(131) Исто.
(132) Габриеле Андерл, Валтер Маношек, Неуспело бекство- јеврејски Кладово Транспорт на путу за Палестину 1939-42, Београд 2004, с.189, фуснота 84.
(133) Хана Вајнер и Далија Офер, Случај Кладово-Шабац-Илегално путовање које се није завршило, Kladovo- Šabac Affair-The Illegal Voyage That Did Not Arrive, Am Oved Publishers, Tel Aviv 1992 (hebrejski), с.77
(134) Архив Југославије Београд, ''Извештај комисије са обиласка дунавског сектора од ушћа реке Тимок до еликог Градишта, са предлозима мера за осигурање безбедности саобраћаја на Дунаву''-20.5.1940.г.
(135) Маринко Пауновић, Ђердап и Тимочка крајина, Загреб 1970.г, с.698.
(136) Милан Банић, Агонија Југославије: Дани слома 1941. године, http://www.stormfront. org/forum/ showthread.php/agonija-jugoslavije… Дејан Лучић у књизи Павелићев тестамент, књ.1, Зрењанин 2004, Милана Банића назива Недићевим стручњаком за масонска питања, који је био сарадник немачке обавештајне службе још пре окупације.
(137) Наведено према: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић, Кнез Павле- Истина о 27. марту, Београд 2007, с.62-63.
(138) Глез фон Хорстенау, Између Хитлера и Павелића, део тескта објављен као фељтон у београдском недељнику НИН, бр.3003 од 17.7.2008, с.71
(139) Габриеле Андерл, Валтер Маношек, Неуспело бекство-''Кладово транспорт'' на путу за Палестину 1939-1942, Београд 2004, с.58.
(140) Дневник капетана Стериоса Андруцоса за 1939.годину, Збирка Александра Андруцоса, Кладово, забелешке за датум 4.мај 1939.г.
(141) Исто, забелешке за период 7.10.-26.11.1939. Индикативно је да су истраживачи прошлости након рата у више наврата случај ''Кладово транспорта'', везаног за Кладово тек почев од дана стационирања у њему- 31.12.1939.г, погрешно идентификовали са случајем спашавања избеглица успешно окончаним 26.11.1939.г./ Нафтали Бата Гедаља, Рут Клигер…/. Тако и у раду из новијих времена, под патронатом Института за савремену историју у Београду /Небојша Поповић: Јевреји у Србији 1918-1941/ наводи се како је Роналд Кембел, посланик Уједињеног Краљевства у Београду, поднео 1.децембра 1939. оштру ноту своје владе ''због присуства велике групе јеврејских избеглица из Немачке, Аустрије, Чешке, која се налазила у југословенским водама очекујући наставак пловидбе; притисак се пре свега односио на тзв. 'Кладовски транспорт' због размера трагичних околности под којим се догађао и у то време био је познат на 'свих пет континената''.
(142) Сећање Блимке Шварц, удате Рошић, Јаша Алмули ''Јеврејке говоре'', Београд 2005, с.78-79. Жени Лебл у раду ''Трагедија транспорта Кладово-Шабац'' из 1997.г, Архив Јеврејског историјског музеја, напомена 25 набраја имена Јевреја пристиглих из других крајева у Кладово марта 1940: Нисим Алба, Ели Фербер, Јакица Романо, Бенцион Сатлер, Ципора Шлезингер, Дов Штајнер, Хермина Вилер, Давид Зелмановић; у априлу су пристигли Тирца Енгел из Винковаца, Хедва Ливни и Јосиф-Биби Шметерлинг из Загреба, Мирјам-Пипси Хари из Вараждина, Шалом Малах из Сарајева, две Литванке које су у Југославију биле дошле још 1938… у претходној напомени/24/ она наводи и имена из Сарајева у Кладово придошлих: Јаков Кабиљо-Јакиле, Саламон Романо, Блинка Шварц, Аврам Папо, Ривка Папо, из Винковаца-Тирца Енгел и Зехава Кон и из Осијека Емил Јицхак Клајн.
(143) www.yadvashem.org, са назнаком: The names of the Holocaust victims that appear on this list were taken from Pages of Testimony submitted to Yad Vashem, стр.23, ред 9. Пољске актере Кладово Транспорта помиње Гинтер Грас указујући да је од њих педесеторо из Гдањска свега троје доживело спасење: http://www.lechaim.ru/ARHIV/130/chelovek.htm ; http://vipera-lebetina.neuo.com/gunter3.htm . Како сведочи Станоје С Марковић, рођен у Кладову 1962.године, седамдесетих година прошлог века трагачи за златом подигли су плочу ''где су сахрањена два Јеврејина'' и пронашли два леша особа са плавом косом, око 10 м северно од дудовог дрвета испод данашње Гимназије Кладово, које је ранијих столећа било у продужетку турског гробља. Данас је на наведеном месту у близини дрвета старог, по причању мештана, више од два века, уочљиво тек мало улегнуће. Постоји могућност да се ради о настрадалим актерима ''Кладово Транспорта'', највероватније услед болести које су харале док су били смештени на бродовима, у крајње нехуманим условима. Интервју са Станојем Марковићем обављен 19.9.2009.г. Још два гроба са спомен плочама и записима на хебрејском језику постојала су на крајњој југозападној тачки данашњег градског гробља, али су шездесетих година 20. века уништени- сећање Веселина Никчевића, пензионера из Кладова, забележено 19.8.2009.г. Жени Лебл у раду Трагедија транспорта Кладово-Шабац, Београд 1997, Архив Јеврејског историјског музеја цитирајући Ехуда Нахира /Kladovo- Sabac Affair, Jalklut Moreset 34/1982, s.85-120/ наводи у напомени 17. имена троје лица умрлих у Кладову: ''Труде Јунг од црвеног ветра и дечак Енгелманн и 18.8.1940.г. Перец Франкел од тифуса''
(144) Писма Валтера Клајна упућена из Кладова рођацима у Палестини, од 29.4, 1.5, 7.5. и 13.5. 1940.г. Наведено према: Г. Андерл и В. Маношек, Неуспело бекство.., с.99.
(145) Жени Лебл, Трагедија транспорта Кладово- Шабац, 1997.г, Архив ЈИМ Београд, без навођења извора за овај податак. Рад је објављен и у њеној књизи ''Да се не заборави''
(146) Писмо Валтера Клајна из Кладова од 14.9.1940.г, цитирано према : Г.Андерл и В.Маношек, Неуспело бекство… с.140.
(147) Г.Андерл и В.Маношек, Неуспело бекство…,с.141-143.
(148) Исто. Прихватни логор у Прахову увелико је функционисао септембра 1940.године, о чему сведочи инцидент од 6.9.1940.г, када је група неготинских гимназијалаца испровоцирала већ тада стационирано немачко обезбеђење логора скинувши немачку заставу са јарбола и извикујући пароле против фашизма; наведено према: Станоје Динкић, Неготин и његови великани, Неготин 2001.г, с.148-149, с позивом на писмо директора неготинске гимназије Стојана Младеновића упућено среском начелнику, којим правда овај ''омладински испад''
(149) Кантор М.Калев, следбеник ционистичког лидера Раби М. Шварца, био је у Турну Северину укључен у промоцију ционистичког покрета међу Јеврејима северне Бугарске и Србије са којима је Јеврејска комуна у Турну Северину одржавала блиске односе. Калев је 1915. објавио ладино молитвеник за жене ''Техинор Рахел''- ''Suplicaciones de Rahel. Contiente oraciones importantes para la vida del Mujer''. Јеврејска заједница у овом месту помагала је и учеснике ''Кладово транспорта'', а 1941. године збрињавали су око 600 Јевреја из Дарабана, Молдавија и обезбеђивали им уточиште у локалним синагогама и просторијама заједнице. http://www.bh.org.il/communities/Archive/ TurnuSeverin.asp.
(150) Радоје Зечевић, Дунав и међународно право, Београд 2006, с.56-58.
(151) Seventh Cannal-Israeli news in Russian, http://www.7kanal.com/article.php3?id=210954 , Copyright Schwartz Nehama; http://world.lib.ru/s/shwarc_n/nasil2.shtml ; William R. Perl, The Holocaust Conspiracy, 1989, William R.Perl, The Four Front War- From the Holocaust to the Promissed Land, New York: Crown, 1979; http://home.att.net/~m.standridge/amefkuri.htm … Видети и: Lenni Brenner, Zionsm in the Age of the Dictators, Chap.23, http://www.marxists.de/middleast/brenner/ch23.htm . Поводом проблема исељавања Јевреја, а везано за предлог да се на Маурицијус пребаце јеврејске избеглице које су илегално емигрирале у Палестину, Винстон Черчил упутио је 22.11.1940.г. министру колонија писмо следећег садржаја: ''Пошто је акција објављена, мора се спровести, али прилике на Маурицијусу не смеју довести до тога да тај свет буде као у кавезу док траје рат. Кабинет ће тражити да се отклоне сумње у том погледу''. Винстон С.Черчил, Други светски рат, том 2, Београд 1964, с.637.
(152) Ентони Сатон, Волстрит и успон Хитлера, цитирано према: Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, Крагујевац 2006, књига 3, с.521. и 525. О случају ''Лузитанија'': K.Epstein, Mathias Erzberger and the Dilemma of German Demоcraty, Prinston 1959, s.102-103, 122-123; Драгољуб Р.Живојиновић, Ватикан и Први светски рат 1914-1918, Београд 1996, с.130-134. Без обзира на то, евидентно је да су САД и Велика Британија, благо речено, значајно касниле у реакцијама на Хитлерову политику према Јеврејима. Хенри Моргентаун Млађи, амерички секретар за финансије у то време у свом дневнику наводи: ''Непсособност, немарност и бирократска одуговлачења Америке спречили су спасавање хиљада Хитлерових жртава… Око годину и по од добијања првих извештаја о овом ужасном плану нациста, Стејт Дипартмент није урадио практично ништа… Његови званичници избегавали су одговорност, отезали кад су пред њих стављане конкретне мере за спасавање и чак скривали информације о зверствима… У то време британског министра спољних послова више је бринула политика него људско милосрђе''. Цитирано према новинском чланку у београдској ''Политици'' од 20.8.2009.г, с.2, под насловом ''Ватикан оптужује Американце и Британце''. Џон Р.Шиндлер објавио је 2007. књигу ''Несвети терор- Босна, Ал каида и успон глобалног џихада'', преведена на српски 2009.г, с.196 у којој тврди да, када су се становници Сребренице пожалили Алији Изетбеговићу на своју несретну судбину, он им је одговорио да му је амерички председник Бил Клинтон рекао како ''српски четници морају да уђу у Сребреницу, тамо изврше масакр најмање 5000 убијених Бошњака и тек онда САД могу кренути у војну интервенцију против Срба у Босни''- цитирано према: Мирослав Лазански, Ко је режирао Сребреницу, новински чланак у београдској ''Политици'' од 20.3.2010.г, с.22.
(153) Наведено према: Васа Казимировић, Немачки генерал у Загребу, Крагујевац-Београд 1996, с.90, фусноте 16. и 17, позивом на изјаву Хермана Нојбахера дату немачком историчару Андреасу Хилгруберу од 12.10.1953. године.
(154) Жени Лебл, Трагедија Транспорта Кладово-Шабац, одбор за помоћ емигрантима, Зборник радова са округлог стола ''Кладово Транспорт'', Београд 2006, с.159-160.
(155) Ruth Kluger, ''The Last Escape, 1973'', с.421 и даље, наведено према: Жени Лебл, цитирано дело, с.160. Рут Клигер рођена је 27.4.1914. у Кијеву, детињство је провела у Румунији, право студирала на Универзитету у Бечу. Током Другог светског рата организовала је спасавање бројних Јевреја из европских земаља. За заслуге у сарадњи са покретима отпора у Холандији и Француској Шарл Де Гол одликовао је орденом Легије части. Умрла је 1980. године; http://www.jewishvirtuallibrary. org/jsource/ biography/ Kluger.html ; http://www.raoulwallenberg.net/?en/saviors/women/2997/4122.tstm.
(156) Рут Клигер, наведено дело, с.446-447; према наводина Жени Лебл, с.161
(157) Детаљније о грешкама у раду Нафтали Бате Гедаље ''Два цара и једна краљица'', публикованог у Јеврејском алманаху 1957- 1958, Београд, с.209, видети: Ранко Јаковљевић, Збрињавање јеврејских избеглица бродом краљица Марија 1939.г. према дневнику капетана Стериоса Андруцоса, у монографији Јеврејски код, Београд 2005, с.77-88. Пропуст чињеничне природе у раду Жени Лебл, Трагедија транспорта Кладово Шабац из 1997.г, Архив ЈИМ Београд, где као датум приспећа флотиле у Кладово наводи 10. децембар 1939. године, може се тумачити као штампарска грешка или омашка у писању, будући да претходно назначени датуми искључују овај у логичком следу.
(158) Филм је произведен 2006.г. Те године приказан је на фестивалима у Њујорку, Тел Авиву, Варшави, Лос Анђелесу, Торонту, Буенос Аиресу… а 2007.г. приказује се у Монтевидеу, Сао Паулу, Сантјагу де Чиле, Њујорку, Бечу, Копенхагену, Њу Џерсију, Сијетлу… Пемијера у Београду одржана је 19.11.2009, уз присуство амбасадора Израела у Србији, Њ.Е. Артура Кола. Режисер је Ерец Лауфер, сценариста Нахум Лауфер, Хадас Калдерон глуми Рут Клигер, продукција Ерец Лауфер Филмс, Детаљније: http://www.nfct.org.il/movies/ The_Darien_Dilemma_e.htm; http://www. erezlauferfilms.com/ index.php?go=film&id=darien
(159) Dahlia Ofer, Escaping The Holocaust-Illegal Immigration to the Land of Israel; The Voyage of the Pencho, страна 85. и даље.
(160) ''Ми смо преживели, Јевреји о холокаусту'' књига 2, Београд 2003, с.224.
(161) Исто, с.224-225- сведочење Фриде Мел (рођена у породици Гринфелд јануара 1919, у месту Дунајска Стрела, поред Братиславе, Словачка). Фрида Мел даље наводи: ''Не сећам се како и ко нам је одобрио да наставимо пут даље, преко Црног мора ка Средоземљу. У близини Родоса захватило нас је велико невреме и брод се насукао на једно ненастањено острво. Таласи су ударали о брод и већ смо видели да ће се он распасти. Имаи смо само времена да скинемо чамац и неке даске с брода. Остало је све потонуло. На том ненастањеном острву били смо седам дана. Осмог дана ујутро запазили смо један брод који нам се приближавао. Био је то брод италијанске ратне морнарице… Одвели су нас у касарну- логор на острву Родос где смо провели око годину дана. Поступак италијанских војника према нама био је врло добар. Отприлике почетком 1942.г. италијанска управа нас обавештава да нас мора преместити- тако смо стигли у Италију, логор Ферамонти.''
(162) Архив Јеврејског историјског музеја Србије, Београд, фонд Извршни одбор СЈО, записник са 19. седнице ИО СЈВО Југославије одржане 10.6.1940.г.
(163) Далија Офер, наведено дело, с.87.
(164) Исто, с.87.
(165) ''Ми смо преживели, Jевреји о холокаусту'' књига 2, с.224. Случај избеглица са брода ''Пенчо'' тема је књиге Odyseey, by Johan Bierman.
(166) Писмо Карла Криса послато из Кладова 22.3.1940.г. Габриела Андерл и Валтер Маношек, Неуспело бекство, јеврејски ''Кладово- транспорт'' на путу за Палестину 1939-1942, Београд 2004.г, с.98. Ханс Клајн Кладово види као ''малу зимску луку покрај циганског села са колибама од блата'', с.56. Према Мирјам Најфелд /Брајер/ село Кладово имало је 2000 становника, много малих кућа са 2-3 собе и само две главне улице са тротоаром и једноспратницама; при кишном времену потонуло би се у блато и прљавштину- с.99
(167) Момир Јовановић, О прошлости Кладова, рукопис, збирка Данка Јовановића Кладово, с.7-8. Маринко Пауновић у књизи Ђердап и Тимочка крајина, Загреб 1970„ с.700, без навођења извора износи: ”Напад је затим извршен и на село Сип, где је била смештена војска за одбрану Сипа. Чудном околношћу, немарно или не, срески начелник у Кладову те вечери, уочи напада, приредио је гала вечеру за официре ове војске, тако да су ови оставили своје јединице необезбеђене од препада. Још пре напада Немци су пресекли телефонску везу са Кладовом, а уз то стигло им је и појачање. Борба за Сип била је кратка, јер је препад над војском, која је спавала смештена по приватним кућама у селу, био потпун. Једини отпор дао је један поднаредник и, захваљујући њему, који је јуначки пао, већи део обезглављене војске успео је да се спасе заробљавања''. Исти аутор даје детаљан опис случаја ''Витез'' на с.700-702, такође без навођења извора.
(168) Момир Јовановић, исто, с.9-10.
(169) Ранко Јаковљевић, Прилози за биографију Леониде Петровића, ''Баштиник'' бр.11, Неготин 2009.г.
(170) Момир Јовановић, с.13.
(171) Акт Краљевске банске управе Моравске бановине каб.бр.215 од 9.9.1941, Зборник Извештаји и наредбе комесарске управе и Недићеве владе за Округ зајечарски 1941-1942, књига 1, Неготин- Зајечар 2006, с.68. Драгољуб Петровић, Стварање и развој окупаторско- квислиншког политичког и економског система у источној Србији, ''Развитак'' бр.1, Зајечар 1975.г, с.45.
(172) Драгољуб Петровић, исто, с.46.
(173) Акт Моравске бановине 2 бр.799 од 28.5.1941. адресиран Комесаријату за унутрашње послове. Зборник Извештаји наредбе…1941- 42, књига 1, с.31. Казивање Димитрија Мајкановића старог 62 године код чијег деде Ћирка Бабића у Малој Врбици је рат провела једна породица из Босне. Забележено 21.7.2010.г. У његовом домаћинству још се чува столица- ручни рад избеглице који је овде преживео рат. Сећање Милорада Јојића, уметничког фотографа из Сарајева, од 15.5.1996.г, који је у Кладову за време окупације упознао будућу супругу, избеглицу из Босне.
(174) Акт повереништва ''Збора'' од 8.12.1941 упућен из Неготина Главном тајништву ''Збора'', Зборник Извештаји и наредбе 1941- 42, књига 1, с.125.
(175) Акт Одељења царине 4 пов.бр.113 од 16.8.1941 упућен Министраству унутрашњих послова. Зборник Извештаји и наредбе…1941- 42, књига 1, с.189.
(176) Записник о извршеном редовном прегледу великопродаје соли у Кладову на дан 10.5.1941.г, рон бр.60, Одељак финансијске контроле Краљевине Југославије бр.1497; документ у поседу аутора
(177) Записник о саслушању заступника закупца великопродаје соли, сачинио Главни одељак финансијске контроле, примљен код Начелства среза Кључког под бр.149, 12.5.1941.г, са пропратним актом среском начелнику од 11.5.1941.г; документ у поседу аутора
(178) Акт Савеза земљорадничких задруга Кладово По.250 од 13.5.1941.г; документ у поседу уатора
(179) Акт старешине Главног одељка финансијске контроле 1571 од 19.5.1941.г; документ у поседу аутора
(180) Документ 4 ЈБ бр. Службено од 14.12.1941, упућен Министарству унутрашњих послова, Зборник Извештаји и наредбе…1941- 1942, књига 1, с.128.
(181) Момир Јовановић, о прошлости Кладова, рукопис
(182) Акт Коанде СДС округа Зајечарског, пов.бр.159 од 23.3.1942.г. Документ у поседу аутора.
(183) Документ Команде Српске државне страже пов. ОЈБ службено од 10. маја 1942 упућен Министарству унутрашњих послова- Зборник Извештаји и наредбе 1941- 42 књига 1, с.256.
(184) Документ Команде СДС пов.об. бр.2142 од 19.8.1942 упућен Министарству унутрашњих послова, Зборник Извештаји и наредбе 1941- 42, књига 1, с.289.
(185) Извештај о унутрашњој ситуацији у Округу од 22.12.1942.г. Зборник Извештаји и наредбе…1941- 42, књига 1, с.323.
(186) Билтен обавештајног одсека команде СДС округ Зајечарски, 2.1.1943.г; Зборник докумената Извештаји Недићеве администрације и Српске државне страже за округ Зајечарски 1943-44, књига 2, Зајечар- Неготин 2007, с. 17.
(187) Исто, с.17.
(188) Исто, с.17.
(189) Допис Окружног начелства округа Зајечарског Каб.пов. бр.9 од 15.1.1943. Министартсву унутрашњих послова; Зборник Извештаји Недићеве администрације и СДС…1943- 44, књига 2, с.28- 29.
(190) Извештаји Недићеве администрације… књига 2, с.32. Веселин Сворцановић убијен је 24. јануара 1943.г. од стране Одреда СДС, у вези чега су похваљени коњички наредник Јовановић Ж. Драгослав, као водник потерног одељења, наредник Манчић Ц. Светолик и поднаредник Николић В. Јордан- десетари; Наредба бр.4. Командира Одреда СДС Ђорђа В. Вучевића од 27.1.1943.г. гласи: ''Наредници овог одреда Драгослав Ж Јовановић и Светолик Ц. Манчић и поднаредник Јордан В. Николић, учинили су следеће похвално дело: Ноћу између 23/24. јануара 1943.г. око 2, када су послали у извршење специјалног задатка, успели су да у кући Ђорђа Голубовића, земљорадника из Петровог села живе похватају вођу одметничке банде Веселина Сворцановића и његовог пратиоца одметника Миодрага Јоковића, а поред њих да приведу властима бандитске курире Чедомира Крстовића и Михаила Репеђића, као и самог домаћина куће Ђорђа Голубовића који је важио као јатак ових одметника. Када су са ухваћеним бандитима пролазили поред зграде пољске станице овога одреда у Петровом селу, ухваћени вођа бандита Веселин Сворцановић затражио је три стражара, наводно због тога да оде у суседну групу кућа и да донесе митраљезе свога одреда које су бандити заробили од овог одреда у селу Манастирици. Но, они се нису дали преварити већ су са својим војницима пратили рад одметника Сворцановића и када је овоме притекла у помоћ група бандита са намером да га ослободи, именовани су моментално на ватру одговорили ватром и тако нападаче растерали, а бандитског вођу Веселлина Сворцановића изложили обостраној ватри у којој је он погинуо'' Документ у поседу аутора.
(191) Извештаји Недићеве администрације…1943- 44, књига 2, с.32.
(192) Извештаји Недићеве администрације…1943-44, књига 2, с.52.
(193) Извештаји и наредбе организациеј Драже Михаиловића и организације Збор за Округ Зајечарски 1943-44, књига 3, Неготин 2008, с.53.
(194) Писмо Покрајинског комитета КПЈ за Србију од марта 1943. Окружном комитету КПЈ за Зајечар, Архив Србије рег.бр.ОК За, 17. У напомени из репринт наводи се да је без датума и да се ''према извесним подацима из писма оцењује да је настао средином августа 1943''- Зборник докумената Источна Србија у рату и револуцији 1941-1945, књига 1, Зајечар 1981, с.387-388.
(195) Извештај Окружног комитета КПЈ за Зајечар од 18.10.1943.г, Архив Србије рег.бр. ПКС 410. ''Источна Србија у рату и револуцији…'' књига 1, с.453.
(196) Извештаји Недићеве администрације… 1943-44, књига 2, с.233
(197) Извештаји Недићеве администрације…1943-44, књига 2, с.284.
(198) Извештаји Недићеве администрације…1943-44, књига 2, с.285.
(199) Извештаји и наредбе организације Драже Михаиловића и организације Збор за Округ Зајечарски 1943-44, књига 3, с.105-106.
(200) Интернет презентација USAAF 15 th Air Force
(201) Писмо Марка Милуновића од 22.12.2000.г, с.1, у поседу аутора.
(202) Писмо Марка Милуновића од 22.12.2000.г, с.1, у поседу аутора.
(203) Момир Јовановић, Прошлост Кладова, с.27.
(204) Марко Милуновић, Од немила до недрага, Стокхолм 1992, с.48.
(205) Марко Милуновић, исто, с.48
(206) Марко Милуновић, исто, с.48.
(207) Марко Милуновић, исто, с.49.
(208) Слободан Босиљчић, Тимочка крајина, Зајечар 1988.г, с.216, забелешка 16. О Пилетићевим везама са комунистима: Ранко Јаковљевић, Мајор ЈВуО Бранислав Петровић и криза четничког покрета у Србији 1942-1944, ''Баштиник'' бр.12, Неготин 2009.г. Након рата живео је у Паризу, под сумњом да је совјетски агент.
(209) Извештај Штаба 25. НО Дивизије од 12.9. 1944.г. заменику команданта Главног штаба НОВ и ПО Србије о нападу на Доњи Милановац и ситуацији на сектору дивизије Оп.бр.45. Архив Војноисторијског института 7/3, к.1089- Зборник докумената Источна Србија у рату и револуцији 1941-1945, књига 2, с.190.
(210) Момир Јовановић, Прошлост Кладова, с.29.
(211) Исто, с.30.
(212) Момир Јовановић, Аутобиографија, Неготин 1959.г, рукопис, збирка Данка Јовановића, с.6.
(213) Марко Милуновић, Од немила до недрага, Стокхолм 1992, с.52.
(214) Марко Милуновић, Од немила до недрага, с.53-55.
(215) Слободан Босиљчић, Тимочка крајина, Зајечар 1988.г, с.309.
(216) Перица Вучетић, говор приликом откривања споменика у част првог сусрета јединица НОВЈ и Црвене армије и почетка заједничких операција за ослобођење Југославије, ''Развитак'' бр.4-5, Зајечар 1985.г, с.28. Иначе, Немци су непосредно пред поновни прелазак совјетских трупа преко Дунава, 20.9.1944.г. ушли у Малу Врбицу и спалили претежни део насеља у знак одмазде за дешавање од 6.9, а више као ''превентивну меру'' пред очекивани други налит Црвене армије- забележено 9.8.2010.г. по сведочењу Мајкановић /рођена Бабић/ Јелене из Мале Врбице, рођене 1929.г.
(217) Радисав Недељковић, комесар 23. дивизије НОВЈ, У источној Србији, ''Развитак'' бр. 3, Зајечар 1988.г, с.36-37. По сећању Кристијана Чуберовића од 21.4.2010, као једанаестогодишњи дечак био је сведок обавезе својих родитеља да угосте Марка Месића и групу њихових сраданика у Кладову. Обзиром да није било борби при заузимању места, г. Чуберовић сматра да се Месић не може називати ослободиоцем Кладова.
(218) Момир Јовановић, прошлост Кладова, с.31.
(219) Момир Јовановић, исто, с.32.
(220) Исто, с.32.
(221) Исто, с.31.
(222) Исто, с.33.
(223) Марко Милуновић, Од немила до недрага, с.118-119.
(224) Одлука о конституисању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, Београд 11.11. 1944- Зборник докумената Источна Србија у рату и револуцији 1941-1945, књига 2, с.444,
(225) Исто
(226) Извештај среског поверенства КПЈ за срез Кључки од 10.12.1944 октужном комитету КПЈ за Зајечар о раду на проширењу партијске организације… Архив Србије рег.бр.ОК За, 142- Зборник докумената Источна Србија у рату и револуцији 1941-1945, књига 2, с.550.
(227) Исто.
(228) Извештај среског поверенства КПЈ за срез Кључки од 24.12.1944 окружном комитету КПЈ за Зајечар, Архив Србије рег.бр.ОК За, 156- Зборник Источна Србија у рату и револуцији, књига 2, с.583. По сведочењу Ђуре Јоковића, како бележи Момир Јовановић у ''Прошлости Кладова'', с.28, он је након првог доласка совјета у Кладово 6.9.1944, отишао у Петрово село и са ''извесним бројем људи у селу формирао, по својој изјави, 'Петровоселски партизански одред' који је имао једну борбу са Немцима; после коначног ослобођења Кладова припадници ове групе сишли су у Кладово и предали оружје пуковнику Ђурићу''
(229) Исто- Извештај среског поверенства…- с.584- 586.

(230) Сведочење једног од починилаца убистава, Златка Гашића, забележио Драган Витомировић, објављено у специјалном издању ''Тимочке ревије'' Зајечар, мај 2000.г, с.35-37.
(231) Марко Милуновић, Од немила до недрага, Стокхолм 1990.г, део текста објављен у ''Тимочкој ревији'', Зајечар, мај 2000.г, с.32-34.
(232) Источна Србија у рату и револуцији- зборник докумената, књига 3, Зајечар 1981, с.77-78.
(233) Извештај среског поверенства КПЈ за кључки срез од 19.1.1944.г. Окружном комитету КПЈ за Зајечар, Архив Србије, ОК За без броја, кут 3- ‘’Источна Србија у рату и ревоцуцији’’ књига 3, с.72.
(234) Исто, с.73
(235) Исто, с.74-75.
(236) Исто, с.75
(237) Исто, с.78
(238) Извештај среског поверенства КПЈ за Кладово од 19.2.1944.г., Срхив Србије ОК За без броја, кут.3-‘’Источна Србија у рату и револуцији’’ књига 3, с.182.
(239) Извештај окружног комитта КПЈ за Зајечар 16.3.1945. покрајинском комитету КПЈ за Србију, Архив Србије, ОК За, нерегистровано-‘’Источна Србија у рату и револуцији’’ књига 3, с.286.
(240) Раде Панајотовић, Пре двадесет година, ‘’Развитак’’ бр. 3, Зајечар 1965.г, с.30.
(241) Извештај среског поверенства КПЈ Кладово од 16.4.1945.г. окружном комитету КПЈ Зајечар, Архив Србије, ОК За, кут.29, ‘’Источна Србија у рату и револуцији’’ књига 3, с.431-432.
(242) Извештаји и наредбе организације Драже Михаиловића и организације Збор за округ Зајечар, књига 3, Зборник Историјског архива Неготин 2008.г, с. 195
(243) Извештај среског поверенства КПЈ за срез Кључки од 24.4.1945.г. окружном комитету КПЈ Зајечар, Архив Србије, ОК За кут.3, ‘’Источна Србија у рату и револуцији…’’ књига 3, с.524- 526.
(244) Слободан Босиљчић, Прво послератно партијско саветовање за округ зајечарски, ''Развитак'' бр. 3, Зајечар 1965, с.42-43.
(245) Писмо ЦК СКП(б) Титу и осталим члановима ЦК КПЈ од 27.3.1948, цитирано према: Душан Биланџић, Хисторија СФРЈ, с.154-155.
(246) Драгослав Симић, Милан Петровић- ''Дражесни КГБ јави се'', Београд 2009, с.136.
(247) Допуна карактеристике за Јаковљевић Душана, члана бироа СК КПС Кладово, од 28.8.1949.г. Документ у поседу аутора.
(248) Владимир Дедијер, Документи 1948, књига друга, Београд 1979, с.144
(249) Цитиране пресуде, у поседу аутора. Јавне тврдње да се ради о монтираном процесу изнео је и Марко Милуновић, Од немила до недрага, с. 373-374.
(250) Сећање Томе Јаковљевића забележено 21.12.1989.г. Ноовински чланак Душана Бућана .„Нема више ђердапских вукова” у београдској ''Борби'' , копија без озунаке датума, с.11 у поседу аутора.
(251) Владимир Дедијер, Документи 1948, књига трећа, Београд 1979, с.33: Богдан Николај из Тулча, који је пребегао 25.6.1951.г. на југословенску страну изнео је ту тврдњу.
(252) Казивања мештана Текије забележена од стране инг. Синише Стаменковића чији су преци били ангажовани у овом подухвату
(253) Извештај екипе СНО Кладово о обиласку влашких села среза Кључког- Кладово 1951.г, ин.бр.4153, документ у поседу аутора, с.11.
(254) Исто, с.10.
(255) Исто, с.11.
(256) Исто, с.14.
(257) Исто, с.22.
(258) Исто, с.12
(259) Извештај о раду Народног одбора општине Кладово од 20.3. 1960 до 17.5.1963.г, сачинио Душан Јаковљевић, начелник одељења за привреду и финансије. Документ у поседу аутора. Овај документ извор је за претходно изнете информације о стању у општини Кладово 1960-63.г.
(260) Одлука о урбанистичком уређењу и просторном планирању СО Кладово од 28.12.1963, у поседу аутора.

1. SRPSKA VAROŠ

2. STANOVNIŠTVO

3. REGULACIONI RADOVI NA ĐERDAPU

4. VREME RATOVANJA I EGZODUSA

5. IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

6. DIVERZIJE NA ĐERDAPU

7. ”KLADOVO - TRANSPORT”

8. OKUPACIJA 1941-1944.

9. SAUČESNICI SUDBINE

ZABELEŠKE Kladovo 1835-1965

PRILOG 1 – JAVNI SLUŽBENICI

PRILOG 2 –AKCIONARI KLADOVSKE BANKE NA DAN 25. MART 1928. g.

PRILOG 3 – KLADOVO- KORISNICI ELEKTRIČNE ENERGIJE 1939. g..

PRILOG 4 – VLASNICI STAMBENIH ZGRADA 1959. g.

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License