(1) Џејкоб Абот, Нерон, Београд 2005, с.149.
(2) Наведено према: Јосиф Аструков, 1300 година од оснивања бугарске државе, Годишњак Обштествене културно-просветне јеврејске организације у Бугарској, Софија 1980, с.7. У цитираном тексту, преузетом и у рад Емила Маринова- Миналото на видинските евреи, Видин 2002,с.8, Ирод Агрипа помиње се као јудејски цар, мада је он у Калигулино време био тек од стране римског цара именовани гувернер Галилеје, који ће за владавине Клаудијеве (41-54) бити гувернер па и краљ Јудеје. Видети: Симон Дубнов, Кратка историја јеврејског народа, Београд 1988, с.79.
(3) http://eu.wikipedia.org/ wiki/History_of_the_Jews_in_Romania
(4)Bulgaria- Newsletter 15, Center for Jewish Art: http://hum.huji.ac.il/CJA/NL15-bulgaria.htm
(5)Исто
(6)Наведено према: Емил Маринов, Миналото на видинските евреи, Видин 2002, с.12.
(7)Боривоје Рајковић, Свети Никета и Боносијева јерес, позивом на St.Ambrose of Milan, Letters, 1881. letters 51-60, с.129-130. Објављено у зборнику Свети Никета из Ремезијане, Центар за црквене студије, Ниш 2007. О Боносовој јереси на Ђердапу: Ранко Јаковљевић, Пут светог Никодима, Београд 2007, с.13-14.
(8)Спис-проповед Никите Ремезијанског Палој девојци, тачка 30, превод Д.Петровић, објављено код: Живота В.Јоцић, Св.Никита као оснивач женског манастира у Ремезијани и мушког манастира у Дивијану крајем 4.века, с.58, зборник Свети Никета из Ремезијане. Један занимљив покушај правне анализе Христовог страдања на Голготи дао је Иво Милић у раду Голгота и право, Архив за правне и друштвене науке Београд година XII друго коло, књига IV /XXI, бр.3, од 25.априла 1922, с.161-178.
(9)Procopius, De aedificiis –Proccopii opera, IV 6.21, ed. J.Haury, Lipsiae 1913, превод и коментар Ф.Баришић, Византијски извори 1, 1955, стр.17-72. Детаљније: Ђорђе Јанковић, Подунавски део области Аквиса у VI и почетком VII века, Београд 1981, с.46. Прокопије, Тајна историја, Београд 2004, XXVIII, износи оптужбе на рачун Јустинијанове верске искључивости: Цар се наиме потрудио да укине и законе које Јевреји поштују. Ако би се икад догодило да на пример празник Пасхе падне пре хришћанског празника, он није дозвољавао Јудејцима да у одговарајуће време прослављају празник, да приносе Богу жртве на тај празник, нити пак да обављају икакве обреде који су код њих уобичајени. Многи од њих су били изведени пред суд због тога што су у то време окусили месо јагњета, и то од људи који су држали власт, и ови би их кажњавали тешким глобама окривљујући их за повреду државних закона.
(10)Симон Визентал, Једро наде, Београд 2003, с.72. Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1959, с.169. износи заниљиву опсервацију: Противници Лава III објашњавали су његово непријатељство према иконама час јеврејским, час арабљанским утицајима. Чињеница да је Лав III гонио Јевреје и да их је приморавао на покрштење, не искључује подложност утицајима Мојсијеве вере која је прописивала строгу забрану верских слика…Напротив, гоњење Јевреја за Лава III, једно од сразмерно ретких прогона Јевреја у византијској историји, пре се може сматрати знаком јачања јеврејског утицаја у ово доба Није случајно да се, почев од VII века, у византијској богословској књижевности појављује већи број антијеврејских полемичких списа…
(11)Исто, с.73.
(12)Обрад Станојевић, Зајам и камата, Београд 1966, с.174.
(13)Игњат Шланг, Јевреји у Београду, фототипско издање, поглавље 1, http:// www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Glava_I
(14)Петар Рокаи и група аутора, историја Мађара, Београд 2002.г, с.67.
(15)Иван Ђурић, Сумрак Византије- Време Јована VIII Палеолога 1392-1448, Београд 2007, с.355.
(16)Исто, с.354. Указујући да у турским крајевима монопол на увоз и извоиз не држе локални Грци већ, поред малобројних Турака, Јермени и велики број Јевреја којих има доста и у престоници, аутор је набројао позната имена из Бадоерових забелешки: Anastaxo de Danilii, Comatiano Saracaia, Comatiano Signorin de Lazaro, Dedimari Elia, Elia, Baron et David zudii, Flaflama Elia, Leonin d' Abraan, Salaiman, Saporta Samuel, Signorin, Zacaria, Pulixoto.
(17)Емил Маринов, с.43, позивом на рад Салвадора Израела, Историјски корени пријатељства Бугара и Јевреја Годишњак Обштествене културно-просветне организације Јевреја у Бугарској, Софија 1966, с.25. Према Милану Ристовићу, Црни Петар и балкански разбојници- Балкан и Србија у немачким сатиричним часописима 1903-1918, Београд 2003, с.83, забелешка 70, Довођење Јевреја у везу са заразом једно је од најстаријих обележја антисемитизма. Нацистичка пропаганда је инсистирала на улози Јевреја као узрока и носилаца заразе, 'биолошке опасности' за 'аријевску расу
(18)Исто с.44.
(19)Обрад Станојевић, Зајам и камата, с.173-174.
(20)Срђан Катић, Улога Јевреја у отварању и развоју рудника Кучајна и Мајданпек у другој половини 16.века, Годишњак за друштвену историју, свеска 1-2, Београд 2001, http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/jevreji.htm
(21)Исто.
(22)Исто.
(23)Исто.
(24)Зборник за источњачку историју и књижевну грађу, књига 2, Турски закони и законски прописи из 15. и 16.века за Смедеревску, Крушевачку, Видинску област, Београд 1974, с.73. и 74.
(25)Никола Гавриловић, Румунски извори о Баба Новаку- позивајући се на неименовани дипломатски извор из Прага. Баштиник бр.3, Неготин 2000, с.9.
(26)Према А.Х.Перахија, Перах Мате Ахарон, Други том, Амстердам 1703, питање 38, с.69.
(27)Жарко Димић, Велики бечки рат и Карловачки мир, Београд 1989, с.177.
(28)Емил Маринов, наведено дело, с.44.
(29)Милорад Екмечић, Историја Срба у Новом веку 1492-1992, Београд 2007, с.106-107. Исти аутор указује: било је наређено да се у новоосвојеним земљама Србије могу насељавати само католици…Јевреји нису сви очишћени, али сматрани су шкодљивом врстом људи и препуштани су на милост католичке администрације-с.104.
(30)Јеврејска енциклопедија, Ст.Петерсбург, 1991, т. V с.542.
(31)Museum of Tolerance Multimedia Learning Center: http://motlc. learningcenter. wiesenthal.org/text/x33/xr3379.html; Encyclopedia Judaica, 1972, Keter Publishing House Jerusalem Ltd
(32)Радмила Тричковић, Два турска пописа Крајине и Кључа из 1741, Miscellanea 2, Београд 1973,с.213.
(33)Вук Винавер, Јевреји у Србији почетком 20.века, Јеврејски алманах бр.3,
(34)Писмо Константина Јовановића Стевану Стратимировићу од 13.9.1806.г, Први српски устанак-акта и писма на српском језику, књига 1, 1804-1808, приредио Радослав Перовић, Београд 1977, документ Но. 164, с.221.
(35)Писмо Јована Димитријевића Стевану Стратимировићу, Први српски устанак-акти и писма на српском језику, књига 1, документ Но.198, с.245. и 246.
(36)Драгослав Јанковић, Историја државе и права Србије XIX века, Београд 1958, с.18.
(37)Архив Србије, Књажевска канцеларија VII, 876.
(38)Драган Крсмановић, Царине и царинска служба у Србији 1804-1914, Београд 2006, с.34-35.
(39) Протокол Београдског суда Но.565, од 27.7.1833, наведно према: Бранко Перуничић, Београдски суд 1819-1839, с.578-579.
(40)Исак Алкалај, Архивска грађа о Јеврејима у Србији, Јеврејски алманах за годину 5690, Вршац 1929/30, с.106-123.
(41)Радош Љушић, Ангажована историографија, Београд 2004.г, с.131.
(42)Момчило Станковић, Брза Паланка, Брза Паланка 1997, с.44-45.
(43)Радош Љушић, с.132.
(44)Жарко Милошевић, Основно школство Тимочке крајине 1833-1850, Зборник радова Тимочка крајина у XIX веку, Књажевац 1988, с.157. и 163; Шематизам Округа крајинског 1839-1924, Неготин 2005, с.22-31.
(45)Исто, наведено према Школство Србије 1804-1918, Београд 1980, с.37.
(46)Тихомир Р.Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, К.К. Нах.неготинске, 8-Јевреји, с.156.
(47)http://motcl.learningcenter.wiesenthal.org/text/x33/ xr3379.html; Емил Маринов, наведено дело с.112: 1880.г. У Видину је живело 1427 Јевреја, 1887- 1323, 1892- 1546, 1900- 1784, 1905-1873, 1910-1727. Град је у то време имао укупно становника: 1880- 13.714, 1887- 14.772, 1892- 14.551, 1900- 15.791, 195- 16.387, 1910- 16.450.
(48)Олга Зиројевић, Јевреји-најбогатији људи у кнежевини Србији, Хелсиншка повеља бр.101-102, 2006 с.48: http://www. helsinski.org.yu/doc/pubs/ charter /srp/ povelja-nov-doc.pdf.
(49)Емил Маринов, наведено дело, с.69.
(50) Архив Србије, београдски ђумрук, Протокол Радујевачког ђумрука бр.640; једна ока тежи 1281,84 грама.
(51)Архив Србије, Књажевска канцеларија, VII, 603. Милошева десна рука у послу са сољу био је дунавски капетан Миша Анастасијевић, рођен у Поречу. Београдски адвокат др.Сима Адања био је од стране књегиње Сарке Карађорђевић ангажован 1930.године, да са ректором Београдског универзитета Владом Митровићем утаначи активности око враћања у Србију посмртаних остатака великог добротвора, да би били сахрањени у Доњем Милановцу, како је и сам изразио жељу у самртном часу. Крајинекс новости Неготин, од 1.новембра 1930. и од 28.новембра 1930.г.
(52)Г.Бланки, Известие о стању народа у Европској Турској, Нови Сад 1850.г, репринт издање Београд 2004, с.23.
(53)Климент Џамбазовски, Привредне везе источне Србије са Бугарском у доба владавине кнеза Милоша и уставобранитеља, Кладово- Неготин 1984, с.88.
(54)Момчило Станковић, Брза Паланка, с.49.
(55) http://en.wikipedia.org/ wiki/ Constantin_Daniel_Rosenthal
(56)Милорад Екмечић, Историја Срба у Новом веку 1492-1992, Београд 2007, с.255.
(57)Лист Тимочанин Зајечар, 1890.г.бр.31
(58)Andrew F. Crosse, Round about the Carpathians, Edinburg London 1878, chapter III
(59)Историја српског народа, група аутора, Београд VI-1, с.12.
(60)Небојша А.Јовић, Сто десет година од прве железнице у Неготинској крајини, Баштиник бр.3, Неготин 2000.г, с.56. према резултатима истраживања Драгана Витомировића, Зајечар, збирка докумената из фонда Неготински Јевреји, родоначелник ове породице, Исак из Видина, трговао је кожама; настрадао је прелазећи реку Тимок код Брегова /српско-бугарска граница/. Имао је синове Стевана и Петра.
(61)Исто. О Барону Морицу фон Хиршу видети: http://en.wikipedia.org/wiki/ Maurice_de_Hirsch.
(62)Милорад Екмечић, с.276.
(63)Милорад Екмечић, с.277.
(64)Архив Србије инв.бр.170, Пописна књига Окружја Крајинског, Срез Кључки; Кладово р.бр.214- Пијада Капетановић и р.бр.322- Давид Вукоњавски, земљоделац, стар 25 година и домаћица Ракила, 20 година; општина Текија, р.бр.29- Никола Ј.Чивит, шпекулант.
(65)Жарко Милошевић, Основна школа Вук Караџић у Кладову 1835-1995, Кладово 1995, с.23.
(66)Живојин Ђорђевић, Школе и просвета у Србији 1780-1850, Београд 1950, с.66.
(67)Према Србским новинама бр.34 од уторка 21.марта 1867, у суботу 18.марта певали су песму на хебрејском, која у преводу гласи: Иди благим успехом к цару,/Нека Бог унапреди пут Твој,/ Благословен буди уласком и/ Благословен изласком Твојим./ Свемогући!испун' жеље Књаза,/ Осветли и управи намеру Његову!/Нека не изостане нама добродошлицом/ Га поздравити!/ Како би милошћу Његовом хранио/ поверено стадо своје. Наведено према: Зорица Јанковић, Пут у Цариград- Кнез Михаило, предаја градова и одлазак Турака из Србије, Београд 2006, с.71-73. О значају предаје градова Србији: Ранко Јаковљевић, Фрагменти српске аутономности, Баштиник бр.2, Неготин 1999.г.
(68)Владимир Јовановић, Успомене из времена васалне кнежевине Србије, Београд 1988, с.419, 437.
(69)Небојша А.Јовић, Сто десет година од прве железнице у Неготинској крајини, с.56. и уводник каталога Белгијска пруга- 120 година прве индустријске пруге у Србији, Неготин 2007.
(70)Емил Маринов, наведено дело, с.305.
(71)Марко Перић-Срећко Станић, Јевреји Београда у пописима становништва 19.и 20. века, Зборник Јеврејског историјског музеја, бр.6, Београд 1992, с.281. и даље.
(72)Шематизам округа Крајинског 1839-1924, Неготин 2005, с.145-200. Давид Розенберг рођен је у месту Добра (Neuhaus), у Угарској. Медицину завршио у Бечу. Учествовао у Другом српско-турском рату 1877-1878. као уговорни потпоручник, потом лекар среза Брзопаланачког. Потом управник Војне болнице у Шапцу, где је и умро 1900.г. Бечки студент, Бернард Пас/ од 1871.г. Милан В.Миловановић/ рођен је 1840.г. у Пшемислу, највећи део каријере провео је у Великом Градишту, где је и умро 22.3.1912. године http://elmundosefarad.eu/wiki/index/php? title=LEKARI_JEVREJI_U_SRPSKOM_ ZDRAVSTVU _XIX_I_ RANOG_XX_VEKA
(73)Шематизам, с.37, 50, 146, 142, 146, 162, 168, 173, 179.
(74)Мићо Ћировић, О ендемичном сифилису на подручју среза Зајечар, Развитак, бр.4-5, Зајечар 1962, с.15.
(75)http://en.wikipedia.org/wiki/Carol_Davile; http://otves.org/bg/index.php?option=com_content&task=view&id…
(76)Историјски архив Неготин, Извештај екипе о обиласку влашких села Среза кључког-Кладово 1951.год, Инв.бр.4.153, с.11.
(77)Александар Недок, Лекари Јевреји у српском здравству 19. и почетком 20.века.
(78)О Пелагићевом деловању на подручју Неготина: Небојша А.Јовић, Јевреји у здравству Тимочке крајине, зборник Завода за заштиту здравља и Народног музеја Зајечар са 6.научног скупа Рајачке пивнице 1999, с.88-89.
(79)Шематизам округа Крајинског… с.236, 252, 261, 359.
(80) Према казивању Петра М.Ђенића, банкара из Кладова старог 83 година, његов отац Михаило Ђенић (1885-1957.) школовао се за трговца тако што је неколико година провео у Турну Северину код једног Јеврејина вештог у таквим пословима. Тридесетих година XX века, и сам угледни кладовски трговац, Михаило Ђенић постао је председник Кладова. Забележено 29.6.2007.године.
(81)The Jewish Community of Turnu Severin, Romania: http://www.bh.org.il/ communities/Archive/TurnuSeverin.asp
(82) Милица Михаиловић, Два века породице Хајим-Давичо у Београду, Зборник Јеврејског историјског музеја Београд 1992, бр.6, с. 249-275. Поред Јозефа Озера, познати индустријалац, члан ове породице, рођен у Турн Северину на Дунаву, преко пута Кладова, био је Жак Озер /1871-1939./- из сефардске породице Озер која је имала своје огранке и међу старим јеврејским становницима Београда- био је између два светска рата индустријалац препариране хартије у Будимпешти. Са супругом Буеном-Бертом /1883-1959/, изданком знамените београдске породице Амар, имао је синове Нандора и Јосифа и кћер Регину; наведено према: Александар Демајо, Судбина једне београдске породице- Аврам С. Амар /1842-1918./ и његово потомство, Зборник Јеврејског историјског музеја, бр.6, Београд 1992, с.462.
(83)Феликс Каниц, Србија, земља и становништво, књига 2, Београд 1982, с.531.
(84)Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији издатих од 1.1.1894. до краја 1895; 50, Београд 1899.г.
(85)Према: Радивоје Марковић, Стогодишњица првих корака у коришћењу енергетског потенцијала Ђердапа, Пинус записи 9/1997, Београд, с.73-91.
(86)Српске новине од 22.јула 1897.године.
(87) Више о Феликсу Каницу /1829-1904./ и његовом делу: Singer, Isidore; Ferederick T. Haneman Jewish Encyclopedia KANITZ FELIX PHILIPP http:// www. jewishencyclopedia. com/ view.jsp?artid… Београдска Политика објавила је 3.4.2005.г. текст о Ф.Каницу аутора Миодрага Максимовића у којем се износи проблематична, но са аспекта његове привржености Србима илустративна тврдња: Ф.Каниц је веома ценио и волео Србе и ради свог лакшег приступа проучавању хришћанских споменика, покрстио се 1862.године у лутеранској цркви у Бечу
(88)Jules Pascin Biography- Leslie Sacks Fine Art: http://lesliesacks.com/ gallery/artistPages/ pascin/pascinbio. Htm; PASCIN 1917 People from America- Judaica(item 320094… http:// cgi.ebay.com/ PASCIN-1917-People-from-America-Judaica…Алманах ражданите на Видин, Паскин, роденијат в Видин, Видин 2005.г- у овом алманаху наведен је податак да је Симха- Софи Мордехај Пинкас рођена 1850 а умрла марта 1910.године. Исти алманах цитира речи Гијома Аполинера: Паскин није Немац већ Србин /с.21/, те наводи Пинкасово порекло по мајци од Русо-а цариника /с.27./. Бугарски Историјски архив 2000.године, поводом 115.годишњице рођења уметника издао је специјални број /књига 8./ посвећен Пинкасу- Паскину.
(89)Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ- насеља и порекло становништва, репринт издање Баштиник бр.4, Неготин 2001, с.210.
(90)Соња Барух, Ми смо преживели, Јевреји о Холокаусту књига 2, Београд 2003, с.301-316. Бисте браће Барух постављене у истоименој београдској основној школи рад су познатог вајара родом из Кладова, Градимира Алексића.
(91)http:// www.bh.org.il/communities/archive/ Turnu Severin.asp-28k
(92)Исто
(93)Исто. Изузетни значај дунавског пловног пута за привреде прибрежних држава огледа се у подацима да је њиме 1905.године обављено између 90 и 95% целокупног српског извоза, 45% годишњег увоза Бугарске, 22-25% увоза и извоза Румуније. У раздобљу 1906-1910.г. просечан годишњи промет робе Дунавом досегао је 9,8 милиона тона, готово четвороструко више него у периоду 1856-1860.године: Радоје Зечевић, Србија и међународни положај Ђердапа, Београд 2000, с.19.
(94)Низ докумената са овом тематиком објављен је у зборнику Раднички покрет у Источној Србији до 1918., књига 2, Зајечар 1984. Један од њих препис је писма које су објавлиле Радничке новине110 од 12.маја 1912: Начелнику округа Крајинског- Понизан ја, Милан Бојовић из Петровог Села, округа крајинског, који се налази у својој радњи у вароши Галцу, а моја фамилија се налази у Петровом Селу. Сви ми трчимо и за нашу краљевину…Господине начелниче жао ме за наше Србе који долазе у печалбу са драгоманима. Они седе гладни и боси по сокаку у Галцу…дању раде сви под стражом а ноћу их држе у затвору. Молим начелника да се обрати надлежној власти и да се извиди ова жалост- стр.374.
(95)Писмо Душана Богосављевића упућено из Неготина Димитирју Туцовићу 4.јула 1910.г, Зборник Раднички покрет у Источној Србији до 1918, књига 2, Зајечар 1984, с.205-206.
(96)Моше Меворах рођен је 13/26.9.1890. у Београду (+1982.). Из његовог сликарског опуса значајна су дела: 34 портрета израелских књижевника, публикованих у књизи Дејокност Софрим 1956.г; 14 портрета чланова мисије Светске здравствене организације из 1951.године; 15 портрера оснивача Тел Авива, урађених за градски историјски музеј. Детаљније: Моше А. Меворах, Нешто мало о животу Јевреја у Београду, Зборник Јеврејског историјског музеја Београд 1992, бр.6, с.431-441. О мештанима Кладова-борцима Тимочке дивизије: Спомен књига ратника погинулих у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. из Општине Кладово, Кладово 2003.
(97)Емил Маринов, наведено дело, с.306-308.
(98)Радован Срдић, Битка на Легету 194, Неготин 1994, с.58, наведено према раду Небојше А.Јовића, Јевреји у здравству Тимочке крајине, с.86.
(99)Рудолф Арчибалд Рајс,Шта сам видео и преживео у великим данима Београд 1928, репринт дела текста објављен у Баштинику бр.3, Неготин 2000, с.177.
(100)Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби, Београд 1928: http://www.srpskidespot.org.yu/ Tekstovi/CujteSrbi…
(101) О Курту Тухолском / Берлин 1890- Готенберг 1935/, који се писао користећи и псеудониме Петер Пантер, Теобалд Тајгер, Игнац Вробел, Каспар Хаузер, чије су књиге нацисти спалили 1933.г, видети: http://www. germannotes.com/ archive/ article. php?products_id=930. О негативним странама конвертитства говори Владета Јеротић: У своме силовитом, скоро незапамћеном антисемитизму, Ото Вајнингер, Јеврејин, тврдио је да Јевреји мрзе себе, а онда и све друге људе и народе, па да је једина нада, и Јевреја и других људи који са њима долазе у ближи додир, да постану- хришћани. Ото Вајнингер је прешао у протестантску вероисповест хришћанства, по својој прилици узалуд, јер је само годину дана после конверзије извршио самоубиство, потврдивши сам своју тезу о мржњи према самом себи. Дневни лист Политика Београд 26.4.2008, с.22, текст Владете Јеротића Да ли људи воле себе?
(102)Chamberlain Houston Stewart, Ariche Weltanschauung, Berlin 1905, с.32; наведено према Александар Молнар, Х.С.Чемберлен: почеци расног светоназора, Theoria бр.3, Београд 1996, с.68. Дело Чемберленово Раса и Нација наишло је на одушевљење младог Хајнриха Химлера, годину дана пре но што је постао члан Нацистичке странке. У свом Листу прочитаних књига Химлер је почетком фебруара 1922.г. записао о Чемберленовојх књизи: Истинит и убедљиво образложен антисемитизам, не провала мржње. То је и чини успешним делом. То проклето јеврејство'- Heinrich Himmler’s reading list, Bundesarchiv Koblenz, N Himmler, N 1126/9, no 107
(103) Burgess J, Political Science and Comparative Constitutional Law I, 1890, p.37. Наведено према: Владимир Дедијер, Интересне сфере, Београд 1980, с.11-12.
(104)Небојша А.Јовић, Јевреји у здравству Тимочке крајине, с.86-87.
(105)Небојша А.Јовић, Др.Јулије Флајсиг, од Бадена до Зајечара 1883-1938, Зборник радова са 6.научног скупа Из историје народне медицине и здравствене културе, Рајац 1999, с.79-81.
(106)Крајинске новости Неготин, 19.10.1930, бр.2, Освећење и откривање споменика у Неготину. О ослобођењу Кладова: Спомен књига ратника погинулих у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918, Кладово 2003, с.19. О ослобођењу Брзе Паланке: Момчило Станковић, монографија Брза Паланка, 1997, с.79. Топлу и племениту крв великог трибуна либералски српски Исток бр.51, од 2.маја 1879.године представља у сасвим другачијем светлу: Јевреји са свију страна гоњени, занимајући се само новчаним пословима…усавршише се још у средњем веку на најстраховитији начин, тако да погубне последице њиховог пословања постају неподношљиве за народ у чијој средини живе и послују. Захваљујући том ђаволском дару, они су запосели најутицајније положаје свуда где им се дозвољава слободно деловање. У Француској- Гамбета, Симон, Кремијер. У Енглеској Дизраели…Да се не би десило нешто слично са Србијом, мора се нешто предузети.
(107)Према подацима добијеним од г.Александра Лебла, публицисте из Београда, Леон /Хајнриха/ Лебл рођен је у Нишу 2./15./ октобра 1888. Рударство је студирао у Сент Етјену-Француска и Монсу-Белгија. У Првом светском рату учествовао је као командир минерске чете. Априла 1941. мобилисан је као резервни инжењеријски потпуковник, на дужности помоћника команданта војних путева Прве армије БЈВ. Немци су га заробили 14.априла 1941. код Лесковца и одвели у заробљеништво у Немачкој-Нирнберг, Оснабрик. У заробљеништву је био укључен у антифашистички покрет и као по чину најстарији официр Јеврејин, потписао је протест против посебног обележавања јеврејских официра као супротан Женевској конвенцији, после чега је то укинуто. Током рата његова супруга убијена је на Сајмишту, Београд 1942, а син и ћерка били су активни учесници антифашистичког покрета у НОВЈ.
(108) Феликс Каниц, Србија, земља и становиштво, Београд 1982, књига друга, с.458,
(109)Момчило Станковић, Кратак али буран живот рудника Аликсар, Зборник радова Музеја рударства и металургије Бор, књ.III-IV, Бор 1984-1986, с.219-220.
(110)Велизар Нинчић, књижевник и публициста, студије права похађао у Лајпцигу, где је и докторирао 1910. У конзуларно-дипломатској служби Србије и Југославије 1910-1953, са прекидима 1941-45 и 1945-1953, као опуномоћени министар, делегат ФНРЈ у Привременом комитету за ђердапске послове- Енциклопедија Југославије, 6, с.294, Загреб 1965. Међутим, према акту Министарства иностраних послова У.пр.пов. 1665/36 од 28.априла 1936, Велизар Нинчић свршио је филозофски факултет у Минхену- утврђено оригиналном дипломом Универзитета у Минхену од 2.јануара 1912. године- Архив Југославије, фонд 334 Министарва иностраних послова, фасц.бр.130. О боравку Велизара Нинчића у Текији сведочи акт из истог фонда, фасц.бр.130, У.Пр.Пов. 4923, којим Министарство иностраних послова извештава Сталну делегацију, да се г.Велизару Нинчићу, Краљевском сталном делегату при Међународној дунавској комисији, одобрава четири дана одсуства у циљу одласка у Текију и обиласка ђердапског сектора. Иначе, према Окружници Велике ложе Југославије, ор.Београд бр.322, од 15.фебруара 1934, под бројем 1100. евидентирана је пријава у Ложи Слога, Рад и Постојанство, на име Велизар Нинчић, са разрешницом Ложе La Parfaite Union у Марсељу- Архив Југославије /СиЦГ, фонд бр.100, фас.бр.4, 17-19. Већ 18. фебруара 1934. године, указом Њ.В. Краља У.Пр.Пов.Бр.1200, после готово 14 година рада у Министарству иностраних послова, пензионисан је као саветник треће положајне групе, да би 28. априла 1936. био постављен за саветника Краљевског посланства у Бечу- Архив Југославије, фонд.бр.334, Министарство иностраних послова, фас.бр.130, Уверење К.бр.158, од 26.јануара 1942. Аранђел Раша Милошевић /1851-1937./, руски студент, био је близак сарадникНиколе Пашића и Пере Тодоровића; један од оснивача Народне радикалне странке и учесник Тимочке буне.
(111)Архив Југославије /СиЦГ, Фонд 334 Министарство иностраних послова, фас.бр.130, акт Министарства саобраћаја Пов.бр.257/37 од 14.9.1937.г.
(112) Costea Achim, Ieva Nicolae, Nica Gheorghe, Savoiu Dumitru, Visan Ovidiu: Municipul Drobeta- Turnu Severin, studiu monografic, T.Severin 1972, 86.
(113) Исто, с.93-104.
(114)Исто, с.93.
(115)Исто, с.104-105; београдски Данас, викенд додатак 30.11- 1.12.2002, текст Зорице Бањац Кад класици перу биографије, с.XI
(116)Хедер Прингл, Химлеров велики план- Химлерови научници и холокауст, Београд 2006, с.109-110.
(117)Александра Лењел- Левастин, Заборављање фашизма, Париз 2002, наведено према: Зорица Бањац, Кад класици перу биографије.
(118)Јован Јовановић, Особености Кладова и околине, Београд 1938, с38.
(119)Према резултатима истраживања Небојше Јовића, Марко Милуновић, школован, интелигентан, лукав и искусан обавештајац равногорског покрета у источној Србији, радио је и за енглеску обавештајну службу под надимком Пиперитус- Тимочка ревија, Зајечар, бр.44, од 1. јануара 1999. године, с.24. О Милуновићевим задужењима у централи видети: М. Милуновић, Са капетаном Нашом у Београду, Стокхлом 1990, с.102. и 103: Намештеник сам електричне централе- књиговођа, пословођа, набављач и благајник исте… Централа је власништво једног човека и ја сам његов намештеник.
(120)Марко Милуновић, Са капетаном Нашом у Београду, с.82. У Шематизму округа Крајинског 1839-1924, с.366, Зигфрид Полицер евидентиран је као кладовски апотекар почев од 1911. године.
(121)Радоје Зечевић, Србија и међународни положај Ђердапа, с.49.
(122)Мирјана Обрадовић у раду Две крајности у политичкој делатности руских избеглица о Ланину и Чудновском каже: Ланин је Немцима учинио услуге од непроцењиве вредности. У сарадњи са Леонидом Чудновским, доратним начелником кључког среза и такође руским емигрантом и немачким човеком, обезбедио је немачкој војсци успешно запоседање стратешки важног Ђердапа и Сипског канала још уочи 6. априла 1941. г, иако је југословенска војска била предузела све мере да изврши минирање и запречавање канала, како не би пао у руке Немцима у употребљивом стању. У току 1941-42.г, Ланин је деловао са својом групом агената у околини Ђердапа за рачун БДС-а… Како је утврђено из многих расположивих докумената, Ланин је користио шифру М 12.- Часопис Токови историје, Београд 1-2/1997, с.142-143. О Леониду Чудновском више: Ранко Јаковљевић, Руси у Србији, Београд 2004, с.36. и 134-135. Рад немачког агента Вере Пешић на овом случају описан је у тексту Сима Ц. Ћирковића Вера Пешић- српска Мата Хари- све тајне четвороструког агента, Експрес политика Београд, 22.јул 2004.године, с.23. О њој видети и: Никола П.Илић, Вера Пешић у вртлогу шпијунаже, http://www.novine.ca/ arhiva/ 2004/0962… Везано за етничко порекло немачког агента Чудновског, Небојша Јовић сматра да као да није природан Рус, већ Пољак, такав закључак изводећи из његовог презимена; Тимочка ревија 43, Зајечар 1998, с.26. Чини се занимљивим податак да Руска јеврејска енциклопедија региструје постојање два лица са презименом Чудновски у родном граду Леонида Чудновског, рођеног 1888.г. Екатеринославу, од којих један, рођен 1890.године носи име Chudnovsky Grigory Isaakovich, са назнаком револуционар, + 1918.: Видети р.бр.7655 Russian Jewish Encyclopedia, http://www.jewishgen.org/ Belarus/rje_c.htm
(123)Архив СиЦГ, фонд 334 1-1, Министарство иностаних послова Краљевине Југославије- Политичко одељење, фасцикла 32, јединица 91-95, саобраћај на Дунаву 1940, Досије Дунав- наш Стални комитет за безбедност саобраћаја на Дунаву, Извештај Комисије са обиласка дунавског сектора од ушћа реке Тимок до Великог Градишта, са предлозима мера за осигурање безбедности саобраћаја на Дунаву од 20.5.1940.године.
(124)Габриеле Андерл, Валтер Маношек, Неуспело бекство-јеврејски Кладово Транспорт на путу за Палестину 1939-42, Београд 2004, с.189, фуснота 84.
(125)Хана Вајнер и Далија Офер, Случај Кладово-Шабац-Илегално путовање које се није завршило, Kladovo-Šabac Affair-The Illegal Vozage That Did Not Arrive, Am Oved Publishers, Tel Aviv 1992 (hebrejski), s.77
(126)Маринко Пауновић, Ђердап и Тимочка крајина, Загреб 1970.г, с.698.
(127)Милан Банић, Агонија Југославије: Дани слома 1941. године, http://www.stormfront. org/forum/ showthread.php/agonija-jugoslavije… Дејан Лучић у књизи Павелићев тестамент, књ.1, Зрењанин 2004, Милана Банића назива Недићевим стручњаком за масонска питања, који је био сарадник немачке обавештајне службе још пре окупације.
(128)Наведено према: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић, Кнез Павле-Истина о 27.марту, Београд 2007, с.62-63.
(129) Глез фон Хорстенау, Између Хитлера и Павелића, део тескта објављен као фељтон у београдском недељнику НИН, бр.3003 од 17.7.2008, с.71
(130)Архив СиЦГ, фонд 334, ф.2, бр.2-15, Извештај Велизара Нинчића о доласку немачких војних авиона у Турн Северин, од 4.априла 1941.г.
(131)Архив СиЦГ, фонд 334 1-1, ф.32, бр.91-95, Извештај са обиласка дунавског сектора од ушћа реке Тимок до Великог Градишта, са предлозима мера за осигурање саобраћаја на Дунаву, од 20.5.1940.г.
(132)Alfred Rosenberg, Die Spur des Juden im Wandel der Zeiten, Munchen 1939: Zentralverlag der NSDAP; цитирано према: Алекснадар Молнар, Обрачун Алфреда Росенберга са хришћанством, часопис Филозофија и друштво бр.1, Београд 2006, с. 24, забелешка 38.
(133)Исто, с.24. Овакав програм попримиће убрзо размере лудила, читљиве на једном стравичном детаљу из биографије Хедвиге Потаст, ванбрачне жене Хајнриха Химлера /1900-1945, генерал армије, шеф немачке полиције 1936, министар унутрашњих дела1943, и на концу војни заповедник армија на Рајни и Висли 1944.г./. Приликом посете Герде Борман са децом, Хедвиге Потаст, желећи да импресионира посетиоце показала им је комаде намештаја у њеној кући- столицу од полираних људских костију, карличне зделе и још једну, направљену од људских ногу и стопала; затим је подигла примерак Хитлеровог Мајн Кампфа, објашњавајући 'хладно и медицински' да је омот направљен од људске коже. Stephan and Norbert Lebert, My Father’s Keeper, Boston, Litle,Brown and Company, 2001, p.113. Цитирано према: Хедер Прингл, Химлеров велики план- Химлерови научници и холокауст, Београд 2006, с. 206.
(134)Kellog,Michael, The Russian Roots of Nazism: White Emigres and the Making of National Socialism, Cambridge 2005, p.6. Наведено према:Милан Суботић, Тло и корени нацизма- два приступа,часопис Филозофија и друштво бр 2, Београд 2007, с.196-197.
(135)Hamann, Brigitte, Hitler and Vienna: The Third Reich Between Vision and Reality- New Perspectives on German History 1918-1945, Oxford 2001, p.23. Наведено према: Милан Суботић, Тло и корени нацизма- два приступа, с.197, фуснота 17.
(136)Др.Лазар Прокић-шеф оперативне службе Државне пропаганде у влади генерала Милана Недића, Иван Нинић, часопис Ламед бр.7/2008, с.23. Лазар Прокић рођен је 6.6.1911. у Жабарима, округ Пожаревацчки. Дипломирао је права у Паризу. 1940.г. издавао је листове Сигнал и Нова Зора, пропагирајући политику Милана Стојадиновића. 1941.г. постао је главни уредник Самоуправе. Сматран је једним од заслужних лица што вишијевска Француска није признала Независну државу Хрватску.
(137)Наведено према: Љиљана Вулетић, Живот и мисао Ксеније Атанасијевић, Београд 2005, с.166.
(138)Владимир Дедијер, Интересне сфере, Београд 1980, с.167.
(139)Габриеле Андерл, Валтер Маношек, Неуспело бекство-Кладово транспорт на путу за Палестину 1939-1942, Београд 2004, с.58.
(140)Дневник капетана Стериоса Андруцоса за 1939.годину, Збирка Александра Андруцоса, Кладово, забелешке за датум 4.мај 1939.г.
(141)Исто, забелешке за период 7.10.-26.11.1939.
(142) Сећање Блимке Шварц, удате Рошић, Јаша Алмули Јеврејке говоре, Београд 2005, с.78-79.
(143)www.yadvashem.org, са назнаком: The names of the Holocaust victims that appear on this list were taken from Pages of Testimony submitted to Yad Vashem, стр.23, ред 9.Пољске актере Кладово Транспорта помиње Гинтер Грас указујући да је од њих педесеторо из Гдањска свега троје доживело спасење: http://www.lechaim.ru/ARHIV/130/chelovek.htm ; http://vipera-lebetina.neuo.com/gunter3.htm
(144)Писма Валтера Клајна упућена из Кладова рођацима у Палестини, од 29.4, 1.5, 7.5. и 13.5. 1940.г. Наведено према: Г. Андерл и В. Маношек, Неуспело бекство.., с.99
(145)Писмо Валтера Клајна из Кладова од 14.9.1940.г, цитирано према : Г.Андерл и В.Маношек, Неуспело бекство.., с.140.
(146)Г.Андерл и В.Маношек, Неуспело бекство…,с.141-143.
(147)Исто. Прихватни логор у Прахову увелико је функционисао септембра 1940.године, о чему сведочи инцидент од 6.9.1940, када је група неготинских гимназијалаца испровоцирала већ тада стационирано немачко обезбеђење логора скинувши немачку заставу са јарбола и извикујући пароле против фашизма; наведено према: Станоје Динкић, Неготин и његови великани, Неготин 2001.г, с.148-149, с позивом на писмо директора неготинске гимназије Стојана Младеновића упућено среском начелнику, којим правда овај омладински испад
(148)Кантор М.Калев, следбеник ционистичког лидера Раби М. Шварца, био је у Турну Северину укључен у промоцију ционистичког покрета међу Јеврејима северне Бугарске и Србије са којима је Јеврејска комуна у Турну Северину одржавала блиске односе. Калев је 1915. објавио ладино молитвеник за жене Техинор Рахел- Suplicaciones de Rahel. Contiente oraciones importantes para la vida del Mujer. Јеврејска заједница у овом месту помагала је и учеснике Кладово транспорта, а 1941. године збрињавали су око 600 Јевреја из Дарабана, Молдавија и обезбеђивали им уточиште у локалним синагогама и просторијама заједнице. http://www.bh.org.il/communities/Archive/ TurnuSeverin.asp.
(149)Seventh Cannal-Israeli news in Russian, http://www.7kanal.com/article.php3?id=210954 , Copyright Schwartz Nehama
(150)Ентони Сатон, Волстрит и успон Хитлера, цитирано према: Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, Крагујевац 2006, књига 3, с.521. и 525. О случају Лузитанија: K.Epstein, Mathias Erzberger and the Dilemma of German Demcraty, Prinston 1959, s.102-103, 122-123; Драгољуб Р.Живојиновић, Ватикан и Први светски рат 1914-198, Београд 1996, с.130-134.
(151)Наведено према: Васа Казимировић, Немачки генерал у Загребу, Крагујевац-Београд 1996, с.90, фусноте 16. и 17, позивом на изјаву Хермана Нојбахера дату немачком историчару Андреасу Хилгруберу од 12.10.1953. године.
(152)Жени Лебл, Трагедија Транспорта Кладово-Шабац, одбор за помоћ емигрантима, Зборник радова са округлог стола Кладово Транспорт, Београд 2006, с.159-160.
(153)Ruth Kluger, The Last Escape, 1973, с.421 и даље, наведено према: Жени Лебл, цитирано дело, с.160. Рут Клигер рођена је 27.4.1914. у Кијеву, детињство је провела у Румунији, право судирала на Универзитету у Бечу. Током Другог светског рата организовала је спасавање бројних Јевреја из европских земаља. За заслуге у сарадњи са покретима отпора у Холандији и Француској Шарл Де Гол одликовао је орденом Легије части. Умрла је 1980.године; http://www.jewishvirtuallibrary. org/jsource/ biography/ Kluger.html ; http://www.raoulwallenberg.net/?en/saviors/women/2997/4122.tstm.
(154)Рут Клигер, наведено дело, с.446-447; према наводина Жени Лебл, с.161
(155)Детаљније о грешкама у раду Нафтали Бате Гедаље Два цара и једна краљица, публикованог у Јеврејском алманаху 1957-1958, Београд, с.209, видети: Ранко Јаковљевић, Збрињавање јеврејских избеглица бродом краљица Марија 1939.г. према дневнику капетана Стериоса Андруцоса, у монографији Јеврејски код, Београд 2005, с.77-88.
(156)Филм је произведен 2006.г. Те године приказан је на фестивалима у Њујорку, Тел Авиву, Варшави, Лос Анђелесу, Торонту, Буенос Аиресу… а 2007. приказује се у Монтевидеу, Сао Паулу, Сантјагу де Чиле, Њујорку, Бечу, Копенхагену, Њу Џерсију, Сијетлу… Режисер је Ерец Лауфер, сценариста Нахум Лауфер, Хадас Калдерон глуми Рут Клигер, продукција Ерец Лауфер Филмс, Детаљније: http://www.nfct.org.il/movies/ The_Darien_Dilemma_e.htm; http://www. erezlauferfilms.com/ index.php?go=film&id=darien
(157) Dahlia Ofer, Escaping The Holocaust-Illegal Immigration to the Land of Israel; The Voyage of the Pencho, s.85 и даље.
(158)Ми смо преживели, Јевреји о холокаусту књига 2, Београд 2003, с.224.
(159)Исто, с.224-225- сведочење Фриде Мел (рођена у породици Гринфелд јануара 1919, у месту Дунајска Стрела, поред Братиславе, Словачка). Фрида Мел даље наводи: Не сећам се како и ко нам је одобрио да наставимо пут даље, преко Црног мора ка Средоземљу. У близини Родоса захватило нас је велико невреме и брод се насукао на једно ненастањено острво. Таласи су ударали о брод и већ смо видели да ће се он распасти. Имаи смо само времена да скинемо чамац и неке даске с брода. Остало је све потонуло. На том ненастањеном острву били смо седам дана. Осмог дана ујутро запазили смо један брод који нам се приближавао. Био је то брод италијанске ратне морнарице…Одвели су нас у касарну-логор на острву Родос где смо провели око годину дана. Поступак италијанских војника према нама био је врло добар. Отприлике почетком 1942. италијанска управа нас обавештава да нас мора преместити- тако смо стигли у Италију, логор Ферамонти.
(160)Архив Јеврејског историјског музеја Србије, Београд, фонд Извршни одбор СЈО, записник са 19.седнице ИО СЈВО Југославије одржане 10.6.1940.г.
(161)Далија Офер, наведено дело, с.87.
(162)Исто, с.87.
(163)Ми смо преживели, Jевреји о холокаусту књига 2, с.224. Случај избеглица са брода Пенчо тема је књиге Odyseey, by Johan Bierman.
(164)Историјски архив Неготин, фонд начелства Среза кључког, акт Одељка финансијске контроле бр.1497 од 10.5.1941. и 1571 од 19.5.1941. године.
(165)Лист уредаба војног заповедника у Србији, архив Државне комисије за ратне злочине, инв.бр.11.291.
(166)Извештај Банске управе о раду за време од 12. до 28.јуна 1941.г, II бр.799, 28.6.1941, Архив Војноисторијског института рег.бр.2/2-1, кут.19; документ објављен у издању Историјских архива Неготин и Зајечар Извештаји и наредбе комесарске управе и Недићеве владе за округ Зајечарски 1941-1942., Неготин- Зајечар 2006, с.41.
(167)Архив Војног историјског института Београд, рег.бр.47/2-1, кут.31. Највероватније се ради о Габријелу Гаону. Према информатору Небојши Јовићу, Брусник: У Минховој нижој приватној гимназији, управитељ и професор био је Габријел Гаон. Габријел је ушао у поданство Краљевине Југославије и у војсци имао чин резервног капетана. После слома 1941. одведен је са осталим официрима у заробљеништво у Немачку (Офлаг Ц), тамо је третиран као Југословен, тако да је преживео рат. После рата је једно време живео у Бољевцу, а затим у Београду. Његова супруга још за време рата напустила ј Бољевац са децом и отишла у Аустралију. Један од синова, школован у америчкој војној академији, био је пилот-официр у израелском ратном ваздухопловству, а други је био директор великог привредног предузећа у Београду. Супруга је била стално настањена у Јерусалаиму. Писмо аутору од 15.1.2008.
(168)Ружа Лихтнер Крндић, Ми смо преживели, Јевреји о Холокаусту књига 4, Београд 2007, с.338.
(169)Писмо министру просвете адресирано из Неготина 11.1.1942.г, Архив Војноисторијског института, рег.бр.28/2-8, кут.34 А; документ објављен у издању Историјских архива Неготин и Зајечар Извештаји и наредбе комесарске упарве и Недићеве владе за округ Зајечарски 1941-1942., Неготин- Зајечар 2006.г, с.220.
(170)Наведено према документима објављеним у издању Историјског архива Неготин Записници наставничког савета гимназије у Неготину 1941-1945., Неготин 2006.г. Последњи помен Будимке Шомло тиче се седнице одржане 30.12.1944.г, када се констатује да је муж Будимке Шомло известио да се она неће враћати овамо на дужност, већ ће остати у Вршцу, где се сада налази; с-188.
(171)Салон, Билтен Јеврејске заједнице Пријатељи Ла беневоленције Лондон, лето 2007. но.6.
(172)Сећања Ане Шомло; писмо аутору, од 22.12.2007.г. Везано за идеју Драже Михаиловића о рушењу приступних путева, она се у нешто другачијем светлу приказује кроз извештај Оперативног одељења 2.армије (немачке) у погледу стања код непријатеља, од 22.9.1943.г: Непријатељ врши припреме за паралисање пловидбе Дунавом и рушење железничких пруга у североисточној Србији… издато наређење да се почне са саботажама на ширем подручју у циљу успоравања немачких мера и везивања трупа. Воде борбу против комунистичког утицаја…. Наведено према: Милосав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, Крагујевац 2006, књига 3, с.99-100.
(173)Одговор на тужбу поднет од стране СЈВО марта 1941, објављен у монографији Р.Јаковљевић Јеврејски код, Београд 2005, с.151-154. Према резултатима теренских истраживања Небојше А.Јовића, на подручју општине Неготин забележено је више случајева убистава и пљачке одбеглих Јевреја од стране њихових домаћина, У селу Слатина настрадао је извесни Адања Полак, на салашу у близини Уровице још један човек, а у Речкој опљачкани су и убијени одбегли Јеврејин из Београда и његов осамнаестогодишњи синовац. Архива Небојше А.Јовића, Брусник, фонд Крајински Јевреји.
(174)Габриела Андерл, Валтер Маношек, Неуспело бекство- јеврејски Кладово-транспорт на путу за Палестину 1939-42, Београд, с.186.
(175)Наведено према: Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, књига 3, с.522, позивом на текст о истраживањима Роберта Ханјока, историчара Центра за криптолошке студије Агенције за националну безбедност Мичиген, публикован у недељнику НИН, Београд, 11.8.2005.
(176)Јован Пејин, Архивска грађа немедицинског порекла као извор за истраживање хигијенских прилика Зајечара и околине 1942-1944.г, Развитак бр.225-226, Зајечар 2006, с.102.
(177)Архив Србије, Министарство ПТТ, Зајечар, несистематизована грађа, телеграм од 1.8.1942. Наведено према Ј.Пејин, Архивска грађа мнемдециниског порекла као извор за истраживање хигијенских прилика Зајечара и околине, с.102.
(178)Милан Недић, Ратни говори српском народу, репринт издање- обраћање нацији од 12.10.1941, 8.3.1942. и 25.3.1942.године, с.15, 21-26.
(179)Марко Милуновић, Са капетаном Нашом у Београду, Стокхолм 1990., с.9.
(180)Jasper Rootham, Miss Fire, The cronicle of a British Mission to Mihailovic 1943-1944, London 1946, преузето из рукописа превода Браниславе Косовалић, с.67-68. Могуће је да је презиме Ковачевић измишљено како се не би открио идентитет актера описиваних дешавања.
(181)Александар Лебл, Злокобни март '43, Данас Београд, од 25.3.2005, с.24.
(182)Емил Маринов, наведено дело, с.222-241.
(183)Акт Одељења за државну управу Министарства унутрашњих послова I.Бр.1613 од 28.јануара 1942, објављен код: Р.Јаковљевић, Јеврејски код, с.155.
(184)Архив ССИП- Анкара, док.бр.593, наведено према: Мухидин Пелесић, Јевреји у дипломатским архивима Краљевине Југославије, http://www.benevolencija.eu.org/ content/view/144/72
(185)Казивање Жамиле Колономос, Јевреји говоре аутора Јаше Алмулија, Београд 2005, с.12
(186)Марко Милуновић, Од немила до недрага, Београд 1992, с.36-37. и 51.
(187)Душан Јелић, Прилог изучавању учешћа бачких Јевреја у НОР-у народа Југославије, Зборник Јеврејског историјског музеја бр.3, Београд 1975, с.182.
(188)Драгољуб Петровић, Источна Србија у рату и револуцији, Београд 1983, с.236 и фуснота 54; писмо Љ.Јовановића, 15.I Архив војноисторијског института-ДМ-СВ-15721
(189) Драгутин Брандајс, сведочење у књизи Ми смо преживели Но.1, Јеврејски историјски музеј Србије; наведено према: Александар Лебл, Јевреји-партизани-четници, београдски дневни лист Данас, 29.11.2006.
(190) Исто.
(191)Списак припадника оружаних снага СССР погинулих у борбама на подручју Србије 1944.године, међу којима и десетак имена Јевреја, објављен је као прилог у монографији Слободана Босиљчића Руси долазе, Београд 2000: Самсоненко Иван Петрович /1911-8.10.1944./, Кадук Давид Ефремович /1901-8.10.1944./, Јашкин Андреј Ефремович /1913-7.10.1944.г./, Безнјаков Гаврил Ефремович /1923-6.10.1944.г./, Ревенко Павел Моисеевич /1912- 5.10.1944.г./, Штефан Иван Моисеевич /1926-5.10.1944.г./, Хаит Шнула Моисеевич /1925- 5.10.1944.г./, Каидаш Моисеи Јаковлевич /1904-5.10.1944.г./, Горелик Исак Соломонович /1911- 27.9.1944.г./, Баркан Давид Борисович /1916-27.9.1944.г./, Шлом Павел Анистратович /1910-10.10.1944.г./…
(192)Емил Маринов, наведено дело, с.308.
(193)Соња Барух, Ми смо преживелли, Јевреји о Холокаусту књига 2, Београд 2003, с.301-316.
(194)Збирка докумената Драгана Витомировића, Зајечар, фонд Неготински Јевреји.
(195)Слободан Босиљчић, Србија у рату и револуцији 1941-1945- Тимочка крајина, Зајечар 1988.г, с.209.
(196)Божидар Благојевић, Неготин и Крајина 1941-1944, Неготин 1988, с.208.- у додатку књиге, попису погинулих учесника НОП-а 1941-1945 за место Неготин наводи податке: Винклат Ериха Мирослава, рођена је 1924. године у Младој Болеславу у Чехословачкој. Као скојевски позадински радник заклана је од стране четника априла 1944. године код Видровца. У самој књизи, изузимајући наведени попис у прилогу, она се не помиње.
(197)Збирка докумената Драгана Витомировића, Зајечар, фонд Неготински Јевреји.
(198) Ради се о монографијама Источна Србија у рату и револуцији, књига 2 /1944.г./, - Зборник докумената, Зајечар 1981. и Србија у рату и револуцији 1941-1945- Тимочка крајина, аутора Слободана Босиљчића, Зајечар 1988.
(199)Павле Шосбергер, Судбина Јевреја у логорима Борског рудника 1943-1944, Развитак бр.1, Зајечар 1990, с.32; Драган Витомировић, Јевреји- предмет купопродајног уговора, Развитак бр.1, Зајечар 1990, с.16.;Божин Јовановић, Привреда Тимочке крајине 1940-1990, Бор 1995, с.97, на основу извештаја комисије Недићеве владе.
(200)Драган Витомировић, Јевреји-предмет купородајног уговора, с.20.
(201)Павле Шосбергер, Судбина Јевреја у логорима Борског рудника 1943-1944, с.31.
(202)Имре Бори, Миклош Радноти, Развитак бр.4-5, Зајечар 1962, с.56.
(203)Драган Витомировић,наведевни рад, с.24.
(204) Божин Јовановић, наведено дело, с.92.
(205)Податак о броју убијених лица преузет: Томислав Пајић, Принудни рад и отпор у логорима Борског рудника 1941-1944; приказ монографије из пера Љубинке Богетић у часопису Развитак, бр.1, Зајечар 1990.г.
(206) Извештај Обавештајног центра 23. дивизије НОВЈ од 17.9.1944: Слободан Босиљчић, Србија у рату и револуцији 1941-1945- Тимочка крајина, с.225, фуснота 7.
(207)Емил Маринов, наведено дело, с.262.
(208)Драган Витомировић, наведени рад, с.28.
(209)Службовање Цадика Данона при Ђердапској речној управи у Текији у периоду 1958-1961.г. оставило је неизбрисив траг на мештане ове мале подунавске варошице. У пригодном опроштајном говору у име радника Управе Тодор Цобовић упутио је речи захвалности указујући да је делегат Данон много допринео сређивању пре свега затрованих односа у колективу, а потом уложио доста напора за решавање проблема од значаја за друштвени стандард, као што је изградња станова и комуналних објеката у самом месту. Цадик Данон /1918.Сарајево-2005.Београд/ обављао је и дужности отправника послова амбасаде СФРЈ у Стокхолму и шефа Одсека за нордијске земље.
(210)Marina Constantinoiu, ’’Jurnalul National’’ Bucuresti 16.6, 30.5, 31.5, 1.6. i 2.6. 2005.; Милан Петровић, Дунавска голгота, београдска Политика 23.5.2005.
(211)Писмо Рудолфа Мођешија, брата једног од чланова трочлане групе бегунаца /међу којима је била и Тереза Немеровска/, упућено 2005.године после серије текстова у букурештанском Националном журналу локалним властима у подунавској варошици Текија. Архив Месне заједнице Текија за 2005.г, несистематизована грађа
(212) Марина Константиноју, наведени текстови
(213)Марина Константиноју, наведени текстови
(214)Детаље о држању тројице интелектуалаца, несупротстављању Чаушескуу ни на који начин износи Александра Лењел- Левастин, Заборављање фашизма, наведено према тексту Зорице Бањац. (215)Раду Јоанид аутор је књига Тhe Sword of the Archeangel: Facist Ideology in Romania, The Holocaust in Romania: The Destruction of Jews Gypsies Under the Antonescu Regime 1940.1944, The Ransom Of The Jews; The Story Of Extraordinary Secret Bargain Between Romania And Israel, Journal 1935-1944; The Facist Years… О акзуелним димензијама порицања зла: Тони Јуд, Сувише шоаха убија шоах- Проблем зла у послератној Европи, говор на додели награде Хана Арент у Бремену 30.11.2007, Монд дипломатик на српском језику, бр.32, јун 2008, Београд, с.20-22.
(216)Александар Лебл, Зашто су СФРЈ и Израел прекинули односе пре 36 година, фељтон у београдском листу Данас, наставци бр. 15, од 21.5.2003. и бр.23, од 3.6.2003. године.
(217)Говор председника СФР Југославије Ј.Б.Тита на народном митингу на румунској обали 16.5.1972, Развитак Зајечар бр.3, 1972 г, с.7-8. Двоструке команде у Титовој политици према Јеврејима и Арапима уочљиве су још из времена првог израелско-арапског сукоба, одмах по оснивању јеврејске државе, 1948.г. Истовременео снабдевајући израелску војску чешким оружјем транспортованим преко ријечке луке, југословенски председник је као помоћ Арапима послао батаљон босанских ветерана СС 'Ханџар дивизије', потчињене партизанским официрима. Ова јединица борила се против Израелаца на Кастелу између Тел Авива и Јерусалима, у сукобу приликом којег је Израелце предводио рођени Сарајлија Дадо Елазар; наведено према тексту публикованом у београдском листу Данас од 27-28.јануара 2007.г, с.XIII, аутор Јеромонах Јован Ћулибрк, координатор Одбора за Јасеновац Српске православне цркве- Израел: Косово ante portas. Покушај инструментализације прошлости Јевреја у лукративне политичке сврхе у новије време присутан је кроз захтев Пољске за добијање више гласова у одлучивању у Европској унији, навођењем да би имала двоструко више становника да Немци нису убили шест милиона Пољака. Том прилиом пренебрегава се чињеница да су половину тога броја чинили Јевреји, иначе излагани дискриминацији у Пољској у освит Другог светског рата: Ана Карпф, Пољско лицемерје, текст објављен у The Guardian 23.6.2007, преузет у београдској Политици 30.6.2007, с.11.
(218)Франческо Гвичардини, Политичке и друштвене напомене, 217е, превод Иве Андрића, Свеске задужбине Иве Андрића 2/1983, с.48.
Р Е З И М Е
Изучавајући присуство Јевреја на тлу североисточне Србије почев од античких времена па до краја XX века, аутор разматра културолошке, привредне и политичке аспекте њиховог деловања, у контексту бурне прошлости једног граничног подручја чија је судбина била везана за односе снага великих европских сила у свим фазама историјског развоја