Gospodin Jichak Hahn iz Givataima u Israelu, obratio mi se 21.06.1997god. pismom, moleći me da ovu njegovu priču, sačuvam od zaborava.
Željan sam da vam ispričam jednu interesantnu stvar iz moje mladosti (trnci mi prolaze telom kada se toga setim!). Moj otac Albert Hahn (rođen je u Bjelovaru 1900god.), 1923 godine, služio je vojni rok u Nišu, razboleo se, i tamo je bio smešten u Vojnu bolnicu. Niški Jevreji imali su običaj da se interesuju ima li jevrejskih bolesnika, kako bi ih mogli posećivati i negovati. Tako je porodica hahama Moše Berahe (rođen u Pirotu), iz Niša, negovala moga oca Alberta, a naročito kći Matilda Beraha. Zavoleli su se i venčali 1924 god. Ja, Jichak Hahn, rođen sam 1926 godine u Zagrebu, gde su se moji roditelji u međuvremenu preselili. Moj otac je bio trgovački putnik po zanimanju.
Moja draga majka, Matilda Hahn rođ. Beraha, umrla je 1933 godine od tromboze, a moj se otac ponovo oženio 1934 godine sa Iluškom rođ. Werner iz Dežanovca kraj Daruvara. Ona je bila u punom smislu maćeha.
Do svoje desete godine, ja nisam video dedu, baku, tetke , stričeve i njihovu decu, koji su živeli u Nišu, dok me konačno 1936 godine, otac nije odveo na ferije porodici u Niš. Roditelji moje majke živeli su u maloj jevrejskoj zajednici u Nišu. Na kraju ferija otac je došao , da me vrati u Zagreb. Bio je to petak, ali smo zbog šabata, odlučili da ne putujemo tada, već u subotu noću.
Moja pokojna baka Dona priredila nam je oproštajnu večeru, nakon koje je prišao moj deda haham Moše Beraha, stavio obe ruke na moju glavu i rekao da me želi blagosloviti…!!!
Mrmljao je blagoslov na Hebrejskom jeziku, sa zatvorenim očima iz kojih su lile suze. Kada je završio, pitao sam ga , šta to sve znači, zašta je taj blagoslov? Njegov odgovor je bio : Dete moje, ja vidim u budućnosti teške dane za jevrejski narod….. Ti ćeš ostati jedini iz naše porodice u životu i stići ćeš u Cion.
To proročanstvo se nažalost ispunilo. I niko osim mene, Jichaka Hahna nije stigao u Cion.
Vrativši se iz rata, prva stvar mi je bila da potražim preostalu porodicu. Bio sam teško pogođen, saznavši da su od porodice Hahn ( bilo je sedamnaestoro dece, dvanaestoro braće i pet sestara), u životu ostali samo stric Ignac Hahn i tetka Henrika. O porodici Beraha u Nišu, na nekoliko mojih pisama , uvek sam dobijao isti odgovor, da niko nije ostao u životu.
Stigavši u rano jutro, 20. decembra. 1948 godine, brodom Radnik, u Haifu, setio sam se tog proročanstva moga dede Moše Berahe i plakao sam kao malo dete…….Ja nisam pobožan, ali verujem da su me molitve spasile, u mojim najtežim trenutcima u životu, pa i prilikom dolaska brodom u Israel, u Haifu, ja sam izgovorio Šma Israel Adonaj Elohenu Adonaj ehad!
To je bila priča Jichaka Hahna iz Givataima u Israelu, penzionisanog tehnologa prehrambene industrije, koji je rat preživeo skrivajući se u selu Petrijanec kraj Varaždina, bežeći od ustaša, posle dva neuspela bega u Italiju, 1943 god., bio je u brigadi Braća Radić a 1944 god. bio je u II brigadi VII Banijske divizije, priča koju mi je on napisao 1997 godine, a ja sam je priredila za vaš bilten.
Jasna Ćirić –Niš
Yitzhak Hahn I Nis Clanak Jasne Ciric