Zakon delovanja dosade je nemilosrdan; taj zakon se ne ispoljava samo kroz događaje i doživljaje već reguliše i menja životni tok formi.
Dosadno može postati stil. To znači da su iscrpene kombinacije formi određene vrste. Jer, forme se mogu iscrpsti slično kao i stvari i događaji. Tada prelaze u sive površine koje su negde izgubile obrise, a sa njima i šarolikost i fantastičnost datih obrisa. To takođe znači da je prestalo da postoji i određeno viđenje sveta. I tada, sledi dosada: ni životne činjenice, ni kombinacije formi više nemaju ritam i napetost doživljaja. Bez dosade neće moći da se shvate pokušaji stvaranja novog stila. Tako se rađaju i moji stihovi.
Savremena likovna umetnost pretpostavlja da su površina, obrisi i boje samo elementi posebne stvarnosti koju stvara kompozicija. U poeziji reč vrši ulogu obrisa i boje. Međutim reč je odviše povezana s racionalnim životom; njena funkcija nosioca i prenosioca potreba i orijentacije u životu odviše su čvrsto utemeljene. Zbog toga je ulogu reči u poeziji teže utemeljiti i učiniti razumljivom: s obzirom da je samo element konstrukcije određene posebne stvarnosti.
Svoje stihove tretiram kao pokušaj stvaranja novog stila, nalazim u njima analogiju sa savremenim slikarstvom. Pojednostavljivanje prividnog mnoštva događaja i njihovo ponovno svođenje na nekoliko jednostavnih, oštrih, ponavljajućih gestova - monotonija i hladna statika u određenoj su vezi s kubizmom u njegovoj opštoj formuli. To pojednostavljivanje proizilazi iz otkrića da je bogatstvo samo dodatak i nadgradnja. Ono što je trajno sadržano je u shematičnoj geometrijskoj figuri. To se opaža onda kada složenost koju pridajemo nekolikim stvarima i događajima dostigne stanje najviše napetosti. Tada može preći u svoju suprotnost: u geometrijsku površinu, u sivu, asketsku liniju. Geometrijska figura je načelo monotonije s ponavljanjem jednog obrisa, karakterističnim za nju.
Tako može nastati novi tip lirike; lirike hladne statike i geometrijske ornamentike s njenom monotonijom i ritmikom ponavljanja. Može zauzeti i mesto melo-dičnosti i dinamike koje se do nedavno smatralo načelom poezije.
Monotonija može postati svojstvo stila. Analogna je ritmičkoj monotoničnosti ornamenta. Kao tema izvodi se iz monotonije. Ispoljava se kroz metod operisanja nekolikim pojednostavljenim predmetima, situacijama, stanjima i nazivima stvari koji se vraćaju u vidu nekoliko kombinacija. Iz ove teme proističu i instrumenti forme poput nabrajanja stvari i situacija ili korišćenja brojeva kao grafičkih znakova koji zauzimaju mesto nekoliko sličnih stvari, a možda čak samo jedne stvari koja se ponavlja više puta.
Teško je postići mnoštvo i plastičnost, kada se ograničavamo na realne, trajne elemente, na nekoliko oštrih, neisklesanih blokova situacije. Tako hladna, geometrijska ornamentika može ostaviti utisak hladnoće i prevelike iskalkulisanosti u poređenju s metaforičnim stilom koji operiše nesimetričnom ornamentikom ukrasa. Međutim «treba biti veoma vreo, da bi mogao da budeš tako hladan» - rekao je svojevremeno Ižikovski*, kada su mu zamerali «odsustvo toplih osećanja».
Ta zbirka pesama trebalo bi da bude primer upravo takve lirike, lirike statičnog u životu.
Međutim ne bih bila pravilno shvaćena ako bi se ta poezija tretirala kao veštački eksperiment. Taj pokušaj ostvarenja forme je nužan i postiže se iskupljenjima i proverama u životu.
Figure dana
Sivi pravougaonik. Drugi. Treći.
Sedam puta otvara se limeni pravougaonik.
Žuto sunce. Crveno sunce.
Sa jedne strane, sa druge strane:
Zatvorio se pravougaonik dana.
Plove sive ptice od lima.
Valjci od mekog testa sa dve ruke i dve noge
Valjaju se u sivoj glini svetlosti.
Četiri puta dnevno.
Žuto sunce s jedne strane pravougaonika, i s druge.
Prvi mesec je mesec bezosećajnih limenih cvetova, Drugi, treći mesec
Lepljivih limenih cvetova, ruku i odeće.
Koliko puta se već otvarao
Koliko puta se zatvarao
Limeni pravougaonik
Sa obe strane nalik na žuti kružić sunca.
Zbirka Figure dana Debore Fogel objavljena je 1930, na jidišu i u vlastitom prevodu na poljski. Na srpski sam ih prevela sa prevoda na poljski Karoline Šimanjak koja je estetici Debore Fogel posvetila studiju Biti agent večne ideje. Promene estetičkih pogleda Debore Fogel (Krakov, Universitas, 2006), omogućivši mi da dođem do materijala za prevođenje i neophodnih informacija o životu i radu ove veoma originalne i prilično zaboravljene predstavnice jevrejske avangarde u međuratnoj Poljskoj.
Karol Ižikovski (1873-1944), poljski prozaik i jedan od najznačajnijih književnih i filmskih kritičara u periodu između dva rata.- Prim. prev.
S poljskog prevela Biserka Rajčić
