UVOD.
Delovi jevrejskog naroda, rasuti skoro po svima krajevima sveta, ne mogu imati zajedničku narodnu istoriju već i zbog toga, što im nedostaju teritorijalni i jezični uslovi, koji kod ostalih naroda čine najvažniju podlogu za narodnu istoriju. Živeći i radeći pod raznim okolnostima među drugim narodima, ima se i život Jevreja u diaspori uzeti kao deo istorije one države u kojoj žive.
Nacionalni istoriski pisci većinom su zanemarivali onaj deo istorije koji se odigravao među zidovima jevrejskih ulica i jevrejskih domova. To važi naročito za život i razvitak Jevreja u raznim zemljama do XIX veka, od kojih se jedva nalazi po koja pojedinost u istoriji dotičnih zemalja. U tome pogledu nisu činili izuzetak ni pisci srpske istorije. Ma da je njima poznata činjenica, da je u Beogradu uvek živeo priličan broj Jevreja sa uređenim verskim opštinama, sa izvesnom autonomijom za suđenje u međusobnim sporovima, sa više sinagoga, škola, zasebnim grobljem, dakle, sa svima atributima jedne samostalne pravne korporacije, ipak se prelazilo preko te činjenice u istoriji Beograda — ćutanjem.
Primivši se zadatka da skupimo što više podataka o načinu života i radu Jevreja u Beogradu, naišli smo na izvore koji češće pominju događaje iz života Jevreja negdašnjeg Beograda, opisane u raznim jevrejskim knjigama iz prošlih vekova. Našli smo, dalje, da je srazmerno veliki broj jevrejskih književnika živeo i delao u Beogradu, i da su nji¬hova dela dosta zapažena od jevrejskih naučnika celoga sveta. Toj okolnosti valja dodati i činjenicu da su se ovdašnji Jevreji potrudili, da se u prvoj srpskoj štampariji uredi i jevrejsko odeljenje štamparije, u kome je od 1837. g. pa na dalje štampano po više knjiga godišnje.
Cela ta književnost, kako ona koja je na strani štampana tako i ona koja je izlazila iz beogradske štamparije, ima se, sudeći po njenoj sadržini, uvrstiti u red veroispovedne, moralne i pravne kategorije jedne zajednice, koja je stajala van političkih događaja i uticaja. Krupne političke promene u Beogradu, usled čestog ratovanja između Austrije i Turske od kraja XVII do početka XIX veka, ugrožavale su uvek opstanak Jevrejstva; a najmanje rđave posledice za njega bile su jake ekonomske krize, od kojih se teško moglo oporavljati. Samo s obzirom na njihove skromne zahteve prema realnom životu, mogli su Jevreji odolevati čestim kritičnim burama opsađivanog Beograda. Čitalac tih izvora mora doći do uverenja, da su Jevreji, silom okolnosti osuđeni na neaktivne posmatrače, mnogo prepatili u svojim sirotinjskim domovima na Jaliji; ali sa još većim čuđenjem mora se setiti svojih predaka, koji su imali duševne snage i raspoloženja da napišu svoje verske rasprave i uspomene usred groznih prizora strašnih ratova, koji su pustošili u najbližoj okolini.
Iz sadržine tih knjiga teško je sastaviti potpunu istoriju, u pravom smislu reči, jer niti nam daju dovoljno materijala niti su pisane u tu svrhu. Pored toga, događaji nisu poređani hronološkim redom da bi ispunili vekove u neprekidnom nizu, potrebnim za vernu istoriju. Ovi nedostaci u tim knjigama, a još više okolnost, što su i ovakvi podaci ograničeni samo na izvesna vremena, nisu nam dopuštali, da nam istorija Jevreja u Beogradu u starijim vekovima bude potpuna i zaokrugljena.
Tragajući više godina za što obimnijom građom sredili smo pronađeno gradivo po hronološkom redu, u koliko smo ga našli, sa uverenjem, da smo ga upotrebili, bar iz jevrejskih izvora, u celom obimu. Bilo bi zaista šteta za istoriju, kad bi se taj materijal ostavio neprerađen, jer je veoma moguće, da će se pojedini originalni izvori vremenom sasvim izgubiti iz vida. Spomenute knjige iz XVI-XVIII veka, štampane u Turskoj Carevini ili u Italiji u malom broju primeraka, već su i sada retke i u bibliotekama, a po gotovu ih u Beogradu, usled čestih ratova i požara, u opšte nema. Radi toga je svakako potrebno, da se taj materijal unese i ujedini u formi jedne nove, svima pristupačne, knjige.
Jevreji su, istina, naročito do kraja XVIII veka, vrlo malo učestvovali u političkim događajima Beograda, ali nećemo pogrešiti ako tvrdimo, da je upliv i srpskog stanovništva, u koliko ga je ovde bilo, do toga vremena bio veoma ograničen. Dok su dve silne carevine, jedna drugoj zavidne i nepoverljive, krojile sudbinu tvrđave i grada Beograda, nisu ni Srbi mogli rešavati o njegovoj i svojoj sudbini. Tek slabljenjem turske vojne snage i ojačanim uplivom Ruske Carevine na Balkanu došli su srpska reč i srpsko oružje do svoga prava. To pravo dodelio je docnije uviđavni Srbin i drugu mu u vekovnoj nevolji, Jevrejinu, kome je priznao građansku ravnopravnost u zajedničkoj Otadžbini.
Upravo zato, što Jevrejin vekovima nije imao nikakvo političko pravo i što je kao neopažen svedok svih potresa i promena ovde živeo životom esejskih predaka, odrekavši se, silom prilika, najbitnijih uslova lične slobode i bezbednosti, udubivši se u verskoduhovni svet i radeći malo, tek za održavanje svagdašnjih telesnih potreba, — upravo zato držimo da je njegova istorija zaslužili da bude spašena od zaborava. Valja, naposletku, uzeti u obzir, da su se ti događaji, ma koliko jednostavni, odigrali na teritoriji Srbije u starodrevnom gradu Beogradu i u sadašnjoj prestonici zajedničke nam Otadžbine, i zato su nam postali zajedničkom istorijom, koja ima isti značaj i za Srbina i Jevrejina. Zato svaki građanin treba da je dovoljno obavešten i o životu drugih narodnosti staroga Beograda. Dogaćaji, pak, od početka XIX veka na ovamo sasvim su identični sa istorijom Srpskoga Naroda. Od toga su Jevreji postepeno uzimali sve vidnijeg učešća u javnom životu i radu, i zlo i dobro srpskog naroda bilo je odlučno i za njih.
Za neke odseke iz novije istorije, našli smo i po koji izvor u srpskoj književnosti. Delimično nas je na njih upozorio odlični naš profesor Univerziteta G. dr Tihomir Đorćević. I ovim putem izjavljujemo mu blagodarnost na pažnji koju je poklonio ovom radu.
Neke zaslužne ličnosti i objekte iz prošlosti Jevreja u Beogradu ovekovečili smo u svom radu i slikom. U nastojanju da ih nabavimo, pomagao nam je g. Nandor Gutman, direktor banke, kome dugujemo hvalu za njegov trud.
Nazvali smo svoj rad „Jevreji u Beogradu" u smislu njegove sadržine, govoreći o delatnosti naših predaka, koja već spada u istoriju. O ličnostima, pak, koja sa svojom saradnjom još stoje usred javnog života, uzdržavali smo se, u koliko je bilo moguće, davati svoj sud, smatrajući ih, većinom, za ljude u mogućnom naponu svojih sposobnosti, od kojih se još očekuje plodonosan rad za napredak beogradskog Jevrejstva. Uneli smo u njega i nešto malo gradiva iz istorije, do koga smo došli, i koje se odnosi i na život saplemenika u drugim gradovima Kraljevine Srbije i njenim južnim krajevima, pošto su istorijski vezani sa Beogradom. Neka, zato, i u ovoj knjizi budu ujedinjeni.
Sva copyright prava ima B'nei B'rit loža Srbija 676 i ona je saglasna da se knjiga objavi kao web prezentacija doprinoseći time predstavljanju istorije Jevreja Balkana i to bez bilo kakve finansijske nadoknade.
