Uspomena Na Jelenu Glavaski

Поврашак у прошлост

ГОЛИ ЖИВОТ У БИВШОЈ ХИЛАНДАРСКОЈ 24

• УСПОМЕНУ НА ЈЕЛЕНУ ГЛАВАШКИ КОЈА ЈЕ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, СПАСИЛА ЖИВОТ ЈЕДНЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ДЕВОЈЧИЦЕ, ОЖИВЉАВАМО У СЕЋАЊИМА ЊЕНЕ РОЂЕНЕ-СЕСТРЕ РУЖЕ ГЛАВАШКИ, ПРОФЕСОРА У ПЕНЗИЈИ

„Помагала сам Јелени Главашки у штампању летака, каже нам та дивна жена, којој могу да захвалим што сам остала жива, учинила је, као илегалац, много више него можда сви остали у граду, па ипак о њој се у хроници Ниша говори само у два реда, док су остали, много мање заслужни, добили неупоредиво више простора. То ме заиста боли, та неправда."

Јованка Жени Лебл тако говори о жени која јој је спасила живот, али не и свој / стрељана је 1944. на Бубњу / у једном од многобројних интервијуа који су као лавина кренули у нашој штампи након недавно приказане телевизијске репортаже Голи живот Данила Киша. Ми говоримо са Ружом Главашки, професором у пензији, која данас живи у Белој Паланци, рођеном сестром Јелене Главашки.

ПРИЈАТЕЉСТВО С ПОРОДИЦОМ ЛЕБЛ

— Сви су они мртви, све њих сам знала, беспримерним хероизмом дали су главе. Јела је била несрећна природа, човекољубива, хумана, велики човек, зато је то чинила а не из бољшевизма.

Јелена Главашки, друга по реду од пет кћери Олге Радак, велике љубави Вељка Петровића / О зашто смо се срели / и Веселина Главашког, учитеља, роћена је у селу Бачвару поред Велике Кикинде 1907. године.

- Знам да је Јелена учила у Великој Кикинди и учитељску школу у Суботици. Пошто није положила матуру због сукоба са једним професором, била је бунтовна природа и заболела је нека неправда, завршила је течај за забавиљу у Сарајеву тако да је службовала као васпитачица у забавиштима.

Радила је у Чантавиру, Пироту, Алексинцу, Нишу.

- Била је привржена мајци и као изузетно осетљива особа тешко је поднела њену смрт. Због непрекидних сукоба с оцем отишла је у Србију. У Пироту је становала у кући Христићевој, где је данашњи Музеј, и била цењена и у кругу интелектуалаца и обичних људи и као радник и као човек. Где год је боравила и радила кретала се у круговима напредних људи.

- У Алексинцу је имала широк круг пријатеља. Ту је била Ружа Леринц, професор Учитељске школе, дружила се са Хрватима, са белгијским инжењерима, нарочито са породицом Леона Лебла, директбра Алексиначких рудника. У Јелиним схватањима, колико ја знам, боравак у Алексинцу је био њен леп период живота. Тамо је склопила трајна пријатељства. Чак је одлуку да сачува Жени Лебл инслирисало и поштовање према мајци те девојчице Ани Лебл и њоаб пријатељство с Јелом.

Све је могла Јела и сви су могли за Јелу, јер по речима њоне сеаре, била је честито. чисто, чедно створење, невероватно за ово наше доба.

МНОГО ЈЕ ЖИВИХ СВЕДОКА

По доласку у Ниш Јелена Главашки се везала за људе који су били чланови КПЈ, или били блиски њеној борби и опредељењима.

- Биле су то породице Часлава Динића, учитеља Благоја Ристића, Анђелка Марковића, поштанског службеника, Загорка Поповић, учитељица из Лужана, па и свештеници Божа Станковић и Живота Јанковић са којима је учествовала у демонстрацијама против Конкордата у време Стојадиновића. Драгица Буђевац, правник, и њен сестрић Божидар Лешијанин највише су утицали на њу да се прихвати илегалног рада у Нишу, а то је било могуће јер се раније није компромитовала као комуниста. Од самог почетка оружаног устанка она је била укључена са тим напредним људима. Међутим, има пуно живих сведока који могу да говоре о том њеном партијском раду, ја само лично. Драги Стаменковић код нас је био склоњен када му је глава била уцењена. То може и Жени. Свега тога мене је поштедела, апи ја као сестра знам да је све то било претешко, да су испод нас у Хиландарској становали Немци, да је борба за голи живот била невероватно тешка, да је неколицина људи Женику препознала на улици, и било је опасно да се креће градом.

„СПАСАВА ЧИТАВ СВЕТ"

Сећа се Ружа Главашки да је 14. годишњу Јеврејку Жени Лебл довео у Ниш један њихов пријатељ. Јела је прихватила и пријавила као Јованку Лазић, рођаку њихове маћехе Катице Дедић, учитељице из Сомбора. А била је окупација, требало је да се прехране, а само је Јелена привређивала.

- Непрекидно је издржавала нас две и по неког илегалца кога је крила на тавану бивше Хиландарске 24 где смо живеле на мансарди. Проблем и брашно и маст и много је помагала Загорка Поповић која нам је доносила храну са села. Јела је давала часове клавира. Колико је само волела тај мајчин клавир! Радила је у Црвеном крсту и слала пакете заробљеницима. Милорад Ђурковић, инже-њер из Подгорице, много касније у једном сусрету рекао ми је да је само захваљујући тим пакетима остао жив. Јако је била болећива, рањива, разумела је туђе патње. Много је глава спасила у том свом самопожртвовању, из најплеменитијих побуда, зато што је најпре била човек, велики човек.

Ружа Главашки објашњава да је Јела поштедела и није дозвољавала да се она меша у њен рад јер је знала да није њене чврстине и убеђења и да неће моћи да издржи мучења уколико се деси то што се Јелени десило у логору на Црвеном крсту. Али је упућивала на књигу уметност и све што је касније досегла лепо било је под њеним утицајем. Веровала је у тај бољи живот за све људе, за тај бољи живот дала је свој.

,,Буди сретна сестро моја. То је мој живот и сети се да сам ти рекла да сам сретна што у овом добу живим и сад ето и живот дајем. Прочитај и спали писмо одма!" Казује део Јелениног писма њој упућеног из логора, које је сачувала и данас је у Историјском архиву… Казује да је лепо што јек Јелена Главашки добила и улицу у Нишу и поносна је на Јелина признања повељу ,,Праведника међу народима" и медаљу „Захвалан јеврејски народ". Онај ко спасава један живот спасав читав свет".

Драгана СТОЈАНОВИЋ

Народне новине, 17.3.1990

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License