Umetnost Ne Moze Da Promeni Svet Ali Moze Da Promeni Svest

Vladimir Mitrović

Umetnost ne može da promeni svet ali
može da promeni svest

Iskaz vrednosnih sudova, posebno za savremenog umetnika čiji rad i umetničko stvaralaštvo još traju, uvek je teško doneti kao nešto konačno, zaokruženo ili ostvareno. U slučaju Andreja Tišme ta činjenica dodatno se problematizuje jer njegova karijera ne samo da još uvek traje već će trajati i menjati se, kako se do sada i pokazalo. Malo je umetnika, i u svetskim razmerama, koji su doživeli tako veliku trans-formaciju kao što je to slučaj s umetničkom karijerom Andreja Tišme. Kada se tome dodaju i njegove van-likovne aktivnosti – likovna kritika i esejistika, proza i poezija, muzika i koncertni nastupi – Tišmino umet-ničko stvaralaštvo pravi je raritet, pa mu tako i treba pristupiti.

Retrospektivna izložba Andreja Tišme
"Communication: Art" u Muzeju savremene
umetnosti Vojvodine u Novom Sadu
15. novembra 2013.

Tokom četiri decenije aktivnog bavljenja umet-nošću, redovne produkcije, zajedničkih i samostalnih izložbi, performansa i ostalih nastupa, autor je prošao nekoliko faza umetničkog stvaralaštva i primenjenih tehnika, pa se stoga može tumačiti kao istinski savremen i moderan umetnik, a njegovo stvaralaštvo može se posmatrati i kao neka vrsta sublimacije opšteg kretanja u savremenoj umetničkoj praksi. Samo letimični pogled spiskova Tišminih izložbi, kataloga, performansa, knjiga i publikacija u oblasti likovnih umetnosti, poezije i proze ili pak jednostavnim guglovanjem njegovog imena, govori o autoru velikog humanog i stvaralačkog potencijala, koji svaku priliku koristi da iskaže svoj umetnički, likovni pa i društveni angažman i stav, određujući sebe kao savremenu umetničku pojavu koja korespondira sa svojim vremenom i okruženjem.
Prve Tišmine izložbe slika, akvarela i crteža (1972–1979), koje su pratili skromni katalozi, imale su i paralelnu istoriju alternativnih radova ovekovečenih u publikaciji Alter – Alternativni radovi (1972–1982), kojom umetnik pravi i jednu vrstu decenijske rekapitulacije svog umetničkog rada.1 U toj knjižici Tišma je prikupio i publikovao neke od svojih najranijih radova koji se bez zadrške mogu nazvati konceptualistički – „Autoportret“ (1973), akcija u kojoj je svoj (klasično slikan) autoportret fotografisao u nekoliko različitih urbanih ambijenata u cilju ispitivanja dejstva konteksta na krajnje značenje likovnog dela. Iz iste godine i sličnog sadržaja je rad „Moj prostor“ u kome se postupak ponavlja, ovaj put u prirodnom okruženju pejzaža koji se, zapravo, okreće oko autoportreta čime subjekat postaje „centar sveta“. Ostali radovi u ovoj knjizi mogu se vezati za vizuelnu poeziju u kolaž tehnici, rana ispitivanja u oblasti mail arta, gumenih pečata kao i „Jedan sekund mog prisustva“ (1979), verbo-voko-vizuelni rad u kome Tišma s primaocem kontaktira posredstvom tehničkih pomagala – trake sa magnetofona i poštan-skim pečatima kao simbolima društvenog otuđenja. Poznati avangardni umetnik Miroljub Todorović u recenziji je naglasio da ova knjiga ulazi u sam vrh onoga što se poslednjih godina pojavilo u jugo-slovenskoj avangardi. Nema sumnje da su radovi prezentovani u ovoj knjizi bili znatno ispred svog vremena i da u to doba jednostavno nije bilo prostora, galerije ili čak i časopisa gde bi mogli da budu prikazani, bar kada je reč o onima koji su nastali tokom prve polovine ili sredinom sedamdesetih godina.

A.T. sa Vladimirom Mitrovićem,
autorom izložbe i piscem ovoga teksta

Izbor i teme Tišminog istraživačkog postupka kao i brojnih radova skoro su biblijske, samarićanske ili bar biblijskog porekla. Teme kojima se Tišma bavi od početka su izrazito humane i angažovane, mada potiču sa lokalnog i ličnog stava, planetarno su prepo-znatljive i zanimljive, čak i od životne važnosti. Uronjeni u globalnu problematiku, Tišmini radovi već u ranijem periodu poistovećuju se sa savremenim životom. Može se tu videti i određeni stepen neiskvarenosti, koja se nekada približava dečjoj naivnosti. Poruke koje njegovi radovi šalju lako su čitljive i prepoznatljive, u stvari svi znaju o čemu je zapravo reč, okrenute su širokom spektru posmatrača – primalaca poruke. Medijska istraživanja i prime-njene tehnike u kojima se njegova umetnost mani-festuje samo pojačavaju snagu i jasnoću osnovnih poruka.

A.T 1977. sa crno-belim radovima u pozadini

Ubrzo po sticanju diplome na praškoj Akademiji likovnih umetnosti, Tišma, po sopstvenim rečima, odlučuje da se posveti fotografiji i sredinom sedamdesetih nabavlja tada savremeni aparat (Minolta SRT 101). Od tada kontinuirano ostaje vezan za ovaj medij, koji će vremenom obogatiti i proširiti. Tišma prolazi i svoje fotografske faze, od crno-bele foto-grafije, preko polaroida i fotografija u boji, do digitalne fotografije i interneta. Tokom druge polo-vine osamdesetih godina redovno radi cikluse i izložbe fotografija i polaroida – „Smrt oko očiju“, „Danger / Opasnost“2 , „Iskušenja“3 , „Spomenici“, u kojima usmerava pažnju na objekte iz realnog života ukomponovane sa scenama i detaljima prikaza života i smrti, dovodeći u vezu slike pojmova iz različitih pozicija gledanja. Polaroid fotografije (SX 70), tehno-loško savršenstvo toga doba gde se slika proizvodi neposredno nakon pritiska na dugme okidača, pružaju Tišmi mogućnost otvorenog izraza, zabeleženog momenta, bez dorade i ulepšavanja. Kasnije će autor koristiti svoja fotografska iskustva stvarajući serije digitalnih printova vezanih za hranu, brendove4 , „U mojoj sobi“5 , „Civilizovano usekovanje“6 itd.

Mail art:
Komunikacija kao medij, mediji kao komunikacija

Za razliku od drugih jugoslovenskih umetnika koji mail art povremeno koriste u pojedinačnim projektima i akcijama, Tišma se ovom planetarnom, duboko personalizovanom i originalnom umetničkom pravcu priključuje aktivno, lično i iskreno. Kao autor on je na određeni način spojio prvi i drugi talas / generaciju jugoslovenskih mail artista za koje se posebno mogla primeniti konstatacija da su vodili tešku ideološku borbu protiv umetničkog i kulturnog elitizma, bez posredovanja i povlašćenih u procesu stvaranja i konzumiranja umetnosti. Po Nebojši Milenkoviću, u mail art umetnosti postoje duboke lične potrebe kroz proces stvaranja individualnih mitologija, sasvim jeftinim i svima pristupačnim sredstvima, gde se umetnik više ne obraća nepoznatim masama, već se sva njegova interesovanja usmeravaju ka pojedincu, ne imaginarnom, već poznatom i stvarnom, čoveku s imenom, prezimenom i, što je najvažnije, adresom. Ovaj pokret uspeo je da ostvari poznatu avangar-dističku težnju o prevazilaženju granica između umetnosti i života.

Za radnim stolom 2000. godine

O internacionalnom mail artu postoji već obimna biblioteka.8 O našim mail art umetnicima povremeno su pisali domaći autori.9 I sam Tišma je u katalogu izložbe/projekta „Privatni život“ (1986) jedan deo teksta posvetio istorijatu tog umetničkog pravca, od njegovog nastanka krajem pedesetih godina do pojave pomenutog projekta. Zbog značaja ali i sažetosti informacija prenosimo delove tog teksta:
(…) U istoriji moderne umetnosti tri osnovna izvora se uzimaju kao presudna za nastanak današnjeg mail arta: Njujorška dopisna škola (New York Cores-spodence School) koju je osnovao američki umetnik Rej Džonson 1962. čija se aktivnost ogledala u slanju vlastitih kolaža određenom krugu prijatelja i umetnika, na šta je dobijao umetničke odgovore. Potom francuski pokret Novi realizam (Nouveau Realisme) u kome su početkom šezdesetih godina Iv Klajn i Ben Votije stvarali „poštanske skandale“ i međunarodni pokret Fluksus (Fluxus) koji je radio na ispitivanju propustljivosti poštanskog medija kao i na parafraziranju njegovih sredstava – maraka, pečata, dopisnica i sl. Ovome treba dodati i aktivnosti japanske avangardne grupe Gutai koja je još 1955. u svet počela da šalje svoju istoimenu publikaciju.
Mail art sedamdesetih godina karakteriše već sasvim razvijena mreža komunikacije među umet-nicima širom sveta, pokreću se specijalizovani časopisi za mail art, a već i neke velike galerije organizuju izložbe mail arta. Radovi stižu iz egzo-tičnih zemalja Latinske Amerike ali i istočne Evrope. I u Jugoslaviji - u Beogradu, Ljubljani, Novom Sadu i Zagrebu javljaju se pojedinci ili grupe koji se aktivno uključuju u ovaj značajan svetski pokret. U tom periodu u Jugoslaviji je održano više međunarodnih mail art izložbi a izdaju se i publikacije u ovoj oblasti. Prva značajna izložba mail arta održana je u beo-gradskom SKC-u (1972), a prikazala je selekciju poštanskih pošiljki sa VII bijanala mladih u Parizu.
U osamdesetim godinama nastaje najuočljivija promena i novi kvalitet mail arta je njegova masovnost. Računa se da je sredinom osamdesetih „u mreži“ delovalo oko deset hiljada stvaralaca sa svih kontinenata. Tokom godine održavalo se više stotina izložbi mail arta širom sveta. Brojne publikacije, časopisi, katalozi, knjige i fanzini kruže svetom kanalima poštanskog saobraćaja. Dolazi do nagla-šenog povezivanja među umetnicima, u porastu su lični kontakti – mail art susreti koji se organizuju širom sveta. (…)
Mail art je umetnički odnosno medijski konglomerat u kojem jednako sudeluju slika, tekst, zvuk i gest. Forma poruke, materijal, način izvedbe i estetske kategorije nisu od primarnog značaja u ovom stvaralaštvu. Kreaciju predstavlja sam čin komu-nikacije i ponašanje umetnika. Iz ove nesputanosti i multimedijalnosti proizilazi neobično širok dijapazon korišćenih tehnika i materijala u mail art praksi. Moglo bi se reći da ona objedinjuje sve do sada poznate – od čisto „poštanskih“ (nalepnice, razgled-nice, gumeni pečati, koverte, umetničke marke, telefon i telegraf) do onih klasičnijih (crteži, slike, grafike, fotografije, fotokopije, kolaži, umetnički objekti, zvučne i video kasete). Materijali na kojima se radi mail art variraju od kartona, plastičnih folija, pleksiglasa, metala, platna, papira u boji, do stiropora, konfeta, ljudske kose, predmeta za svakodnevnu upotrebu, štampanih materijala, fotografija, filmskih traka itd. Radovi nastaju lepljenjem, crtanjem, štam-panjem. Sve je usmereno na iznenađenje i snažan doživljaj prilikom prijema ili otvaranja pošiljke. (…)10
U isto vreme Andrej Tišma bavi se i kustoskim radom, organizujući i producirajući više izložbi u oblasti mail arta a kasnije i u oblasti likovnih umetnosti. Od brojnih mail art projekata/akcija/izložbi koje organizuje krajem osamdesetih godina posebno se, masovnim učešćem umetnika (320 iz 32 zemlje) ali i izabranom orvelovskom temom (već legendarna 1984) i kvalitetom produkcije – izložba i katalog – ističe pomenuti projekat „Privatan život“, rađen za zrenjaninsku Savremenu galeriju. Kao razlog za odabir ove teme Tišma navodi sve veći stepen proble-matizovanja privatnog života savremenog čoveka odnosno njegovo sve češće potiskivanje u korist doprinosa tehnološkom razvoju i funkcionisanju različitih društvenih mehanizama. Savremeni otuđeni čovek gubi smisao za privatni život, čemu umnogome doprinose razni savremeni sistemi kontrole i presije, zaključuje Tišma.11 Izložba je posvećena obeležavanju 1986. godine kao Međunarodne godine mira. Dve godine pre toga, Tišma u Galeriji Tribine mladih samostalno izlaže svoje mail art radove, razglednice, pečate i markice i, kako sam kaže, od tada više nikada neće izlagati slike.
U januaru 1987. na novosadskom SPENS-u Tišma organizuje još jednu međunarodnu izložbu intri-gantnog naziva „Sida i raj/AIDS & Paradise“, na kojoj učestvuje 130 autora iz 27 zemalja. Kako i sam zapisuje u katalogu izložbe, ova tema je logičan nastavak „Privatnog života“ a kroz umetnička dela pristigla iz čitavog sveta posebno je zanimljivo saznati kolika je svest o opasnosti od ove opake bolesti koja već tada postaje planetarni problem. Povezivanjem bolesti koja označava novonastalu situaciju i raja koji simboliše dotadašnje nesputano ponašanje, Tišma otvara pitanje i šire ugroženosti civilizacije, svega onoga što čini zlo i što se gotovo iracionalno nadvilo nad životom na zemlji. Čovečanstvo se našlo pred novim ispitom, skoro katastrofično zaključuje Tišma, a izložba je, specifičnim i atraktivnim umetničkim jezikom, trebalo ako ne da promeni situaciju, ono bar da ukaže na probleme savremenog života.12 Tišma izložbu posvećuje Klausu Nomiju, avangardnom performeru, pevaču i makeup dizajneru Dejvida Bouvija, koji je te godine preminuo od AIDS-a. Vremenom Tišma proširuje polje delatnosti i čini iskorake iz ustaljene mail art prakse.

Proslava umetnikovog 61. rođendana sa suprugom Martom, ćerkom Marianom i unucima Boškom i Markom
u restoranu Šajka u Novom Sadu

Povodom uvođenja međunarodnog embarga prema zemlji i dugogodišnje izolacije koja je usledila (jun 1992 – oktobar 1994), Andrej Tišma daje snažan i emotivan odgovor međunarodnom antiembargo kampanjom, organizovanjem „Antiembargo net-worker kongresa'' u Sremskim Karlovcima, septembra 1992, gde su izvedeni brojni performansi i objavljena antiembargo deklaracija „Deblokada kreativnosti“, zatim u vidu izložbe istog sadržaja u Dalasu, Tokiju, Vihteu (Belgija) i Minhenu, kao i izradom dvadesetak antiembargo pečata i objavljivanjem brojnih proglasa širom sveta, i izložbom „Embargo art – umetnošću na blokadu“.13 Tekst koji je tada publikovan kao neka vrsta manifesta, već je bio objavljen u brojnim svetskim časopisima.14 Baveći se planetarnim pro-blemima, Tišma se upušta u igru konzumenta i kritičara svetskih procesa, koji potiče iz zemlje privremeno ekskomunicirane iz svetske zajednice.
Tokom godina aktivnog bavljenja mail artom Tišma postaje baštinik obimne kolekcije mail art radova, svojih, publikovanih u brojnim časopisima i fan-zinima, kao i originalnih radova vodećih svetskih mail art umetnika. Malo je knjiga i publikacija koje se bave mail artom a da u njima Tišmin rad nije dobio za-služeno mesto i komentare.15

A.T. ispred iste svoje kuće 2013. i 1966.

Pečati & Susreti

Poseban deo opusa Andreja Tišme čine umetnički pečati koji kontinuirano nastaju od 1973. do sredine devedesetih godina proteklog veka, preko kojih je lako pratiti njegova ondašnja interesovanja i umetnički i stvaralački stav. Različita je i tematika njegovih pečata, od jednostavnih i lako čitljivih poruka i parola, nekada na granici stava koncep-tualnog umetnika, do serije na kojima je Tišma prikazan u društvu drugih mail art umetnika.
Mada se pečatima dugo bavio, trebalo je da prođe dosta vremena do trenutka kada će ih, objedinjene, prikazati domaćoj publici, prvo u galeriji UPIDIV-a (1996)16 a potom, sledeće godine, u Srećnoj galeriji beogradskog SKC-a. Pre novosadske premijerne iz-ložbe Tišma je imao samostalnu izložbu umetničkih pečata u Stamp Art Gallery (San Francisko, SAD), koja je sedište Muzeja pečata i Univerziteta umet-ničkih pečata, jedinstvene svetske institucije koja se bavi izučavanjem i promovisanjem umetničkih pečata, u kojoj su izlagali poznati svetski umetnici – Šviters, Bojs, Raušenberg, Vorhol.17
Otisak pečata je, u osnovi, nosilac ili potka umetničkog dela, ako se ono posmatra sa klasičnog likovnog aspekta. Ipak, primarno u ovom vidu umetničkog istraživanja jeste akcija otiskivanja umetničkog pečata. Bez te akcije umetnički pečat, bar onaj kako ga primenjuje Tišma, ne bi imao potrebnu snagu koja ga upućuje na stvarnu emancipaciju čoveka kao jednu od najbitnijih karakteristika ovog umetničkog dela.18

Sa Marinom Abramović u Parizu,
Cafe Beaubourg, 1991.

Iz serijala gumenih pečata, kasnijim modi-fikovanjem u drugim tehnikama, Tišma će vremenom razviti još neke umetničke akcije – na prvom mestu „umetnost susreta“, kao i čitav niz projekata i izložbi koje će uslediti. Autor sličice tih pečata, nastalih u spomen na susrete sa drugim kolegama umetnicima, uveličava tehnikama serigrafije i kseroksa, dobivši velike formate na kojima potom, ponekad, interveniše bojom ili docrtavanjem, čime pojačava i evocira karakter i intenzitet određenog susreta, dobivši tako odraz umetničkog dela – susret. Jacob, Massa, Kamperelić, Abramović, Held, Ruch, Fricker, Shimamoto, samo su neki od umetnika sa kojima se Tišma pojavljuje na ovim radovima. Lični susreti svakako imaju prednost, zapisuje Tišma, jer u njima učestvuje više čula i moguća je brža, gotovo trenutna povratna sprega, koja tokom samo jednog dana druženja može da zameni hiljadu pisama. Kao razultat susreta umetnika, orijentisanih na komunikaciju, nastaje duhovna razmena ili duhovno usklađivanje, koje ima dalje implikacije na okolna duhovna kretanja.19 Dakle, tema ostaje ista ali efekat na gledaoca drastično i dramatično se menja, ne samo zbog hipertrofiranosti slike već i njenog osnovnog oblika (gumenog) pečata koji se otiskuje lično i direktno, obično na papir ili karton.

A.T. na svojoj izložbi "Embargo Art" 1996.
u Novom Sadu

Performansi: SpiRituali (1984–1999)

Rad u kraćim ili dužim serijama, bilo da su u pitanju umetnički pečati, polaroid fotografije, performansi, digitalni printovi, muzika i elektronske umetnosti, takođe je jedna od karakteristika Tišminog stvaralaštva. Nekada same teme njegovih radova prevazilaze opseg umetničkog rada i zalaze u želju da se iskazom ili akcijom reaguje na konkretni događaj od sudbonosne važnosti. Možda je to najizraženije u velikoj i dugoj seriji performansa „SpiRituali“, koja broji više od šezdeset akcija izvedenih kontinuirano od 1984. do 1999. u galerijskim i muzejskim pro-storima kao i na odabranim istorijskim mestima ili pak na ulici. Detaljno organizovani i sprovedeni, na poziv ili samoinicijativno, često sa publikom koja nije samo umetnička, Tišma otvara novo poglavlje otkrivanja i privlačenja konzumenata koji nemaju mnogo zajed-ničkog sa umetničkom scenom.
„SpiRituali“ su bili predstavljeni putem predavanja i izložbe u Parizu i Seulu. Na poziv Pontusa Hultena, osnivača moderne galerije pariskog Bobura, Tišma je u leto 1990. održao predavanje o svojim „Spi-Ritualima“ na L'institute des Hautes Etudes en Arts Plastiques u Parizu, a u oktobru naredne godine svoje aktivnosti predstavlja izložbom u Song Kyun Kwan University Gallery u Seulu.

Video, elektronska umetnost i internet

Andrej Tišma se aktivno bavi video umetnošću još od sredine osamdesetih godina, kada je snimio više video performansa. Iz 1991. potiče serija video radova „Iskušenja“, rađena u analognoj tehnici na VHS-u, sa scenama koje kao da anticipiraju buduća dešavanja u ovom delu Evrope. Od 2003. kreira digitalne radove za internet i web-video. I stariji i noviji radovi u ovim tehnikama prikazivani su na brojnim javnim projekcijama i festivalima, u zemlji i inostranstvu.
U mnogim tekstovima rasutim po ondašnjoj tzv. omladinskoj štampi i časopisima za umetnost i kulturu, Tišma kao da najavljuje novu eru umetnosti – elektronsku. Jedino oni umetnički iskazi – zapisuje još 1980. – koji se kreću u kodu savremenih među-ljudskih komunikacija, imaju izgleda na uspeh. Umetnici širom sveta rade na tome da svoje iskaze formulišu na način koji bi bio najdirektniji, naj-delotvorniji i u najvećoj referenciji sa formiranim savremenim senzibilitetom kod gledaoca.20 Deset godina kasnije, Tišma ponovo najavljuje skori početak elektronskog doba – „U naše vreme postoje i tenden-cije direktnog prenošenja umetnosti, bez materijalnih posrednika, zračenjem mentalne energije, posred-stvom 'čula' i senzibiliteta koje čovek savremenog sveta slabo koristi. U tu svrhu vrše se ritualne aktivnosti, meditacija, magija i telepatija. Tada go-vorimo o duhovnoj umetnosti.“21
Paralelno sa početkom rada u elektronskoj i inteternet umetnosti, Tišma se javlja i kao jedan od prvih domaćih teoretskih i propagandnih tumača nove umetnosti na kraju 20. i početkom 21. veka. Za rad u elektronskoj umetnosti i internetu važni su njegovi tekstovi „Priroda web.arta“ (1998) i „Elektronska umetnost i internet“ (2000), kao i rad „Elektronic art in Serbia 2000“ prikazan na izložbi „Zbirka medijske prakse Muzeja savremene umetnosti Vojvodine“, 2010. (kustos Kristijan Lukić). Ovaj pionirski rad nastao je u okviru Tišminog web.art aktivizma, sredinom novembra 2000. Tokom devedesetih godina u Srbiji, enormne inflacije, embarga i nestašice a potom i bombardovanja, kada su isključivanja struje bila česta i duga, bavljenje elektronskom, digitalnom umetnošću bilo je pravi podvig koji se graničio s nemogućim. Praćenje svetskih internet događaja i učestvovanje na manifestacijama digitalne umetnosti bili su stalna borba sa zamkama elektrodistribucije. Nakon oktobarskog prevrata u Srbiji 2000, kada se naveliko obećavala evropska perspektiva i skori „normalan život“, isključenja struje ipak su se nastavila. Apsurdnost situacije u kojoj je trebalo postati ravnopravni deo evropske umetničke scene i baviti se elektronskom umetnošću – ali bez struje, podstakla je Tišmu da stvori ovaj internet rad u kome iz novina na crne web stranice prenosi raspored isključenja struje po grupama i povezuje ih tako da se povremeno pojavi bela stranica sa pozivom na stvaralaštvo u oblasti elektronske umetnosti. Kada bi se na nju kliknulo, opet bi nastao mrak.22
Ako je ovaj rad zasnovan na duhovitoj dosetci koja govori o stanju u ondašnjoj Srbiji, pomenuti tekst mogao bi se tumačiti kao neka vrsta programske postavke i teorijskog objašnjenja samog pojma elektonske umetnosti. Pod terminom elektronske umetnosti, piše Tišma, podrazumevaju se lumino-kinetika, video-art, kompjuterska umetnost, zvučni ambijenti, roboti, elektrografka, elektronska muzika, hipertekst, internet i mnoge druge oblasti i podoblasti gde je osnovni generator slike, zvuka i teksta električna energija. Pojava sasvim nove umetnosti poklapa se sa vrhuncem (krajem) moderne, idejama dematerijalizacije umetničkog objekta početkom šezdesetih godina, prelaskom umetničkog stvaralaštva u mentalnu sferu, zalaganjem za multiplikovanu, modularnu, demokratičnu, nekomercijalnu i plane-tarnu umetnost, čije su odlike i multimedijalnost, procesualnost, interkreativnost i telekomunikativnost. Elektronska umetnost je po Tišmi nematerijalna i ne zauzima prostor, pogodna je za skladištenje, transport, distribuciju i umnožavanje. Jedno elektronsko delo može se istovremo gledati na različitim krajevima zemaljske kugle, u identičnoj formi i dostupno je širokoj publici. Internet je svakako napravio ogroman proboj u distribuciji elektronske umetnosti, koja je tako uspela da se utka u svakodnevni život. Na internetu postoji umetnost upravo rađena za ovaj medij, njegovim jezikom i izražajnim sredstvima, kao net.art – već novi umetnički pravac koji je stekao i svoje teoretičare i kritičare. Pojavom internet umet-nosti pre samo desetak godina u značajnoj meri je promenjen i odnos umetnik – galerija – kustos. U izvesnom smislu, umetnik sa svojim digitalnim tehničkim okruženjem postaje i galerija i kustos i izdavač, zatvorivši krug koji su do sada popunjavali pojedinci i institucije. Umetnici su tako postali jedna vrsta sjedinjenog stvaraoca i inženjera.23
Tišmini internet radovi uvršteni su u brojne svetske kolekcije – Net Art Idea Line, Whitney Museum Of American Art i Rhizome Artbase (New York, USA), Net Art Guide (Štutgart, Nemačka) i Net Art Collection – Irish Museum Of Modern art (Dablin, Irska).
Muzika

Ako se od Tišme očekivalo nešto sasvim novo, znajući njegovu želju za stalnim eksperimentima u različitim likovnim i vanlikovnim tehnikama, njegov muzički opus svakako je bio određeno iznenađenje.24 S druge strane, bilo je logično da se njegova elektronska/digitalna muzika, nastajala od 2003, najpre kao zvučna pozadina video radova, osamostali i od 2006. postane poseban oblik umetničkog izraza. Tišma koristi instant zvuke iz bogate kompjuterske audio-palete, zvučnu podlogu popularnih video igara, ritam mašina, snimljeni materijal, od Baha, preko turbo-folka, do tehno-muzike i Esme Redžepove, spajajući to u jedinstvenu muzičku celinu. Autor se ograničava na kratke forme, pa je time aktuelniji i bliži senzibilitetu savremenog slušaoca. Njegovi zvučni kolaži su društveno angažovani, neulepšani – zvuci reklama, vojničkih naredbi iz video igara ili ritam mašine.25 Nastala kao izraz protesta protiv aktuelnih globalnih fenomena – globalizacije, militarizma, licemerja svetske politike, dehumani-zacije, vladavine reklama itd. – Tišmina muzika je iznenađujuće savremena i originalna. Vladimir Kopicl u mreži asocijacija koju njegova muzika stvara opravdano vidi podsećanje na paradigmatični album Dejvida Birna i Brajana Inoa „My Life in The Bush of Ghosts“ (1981), kultni primer ekstatičkog semplo-vanja koji je trebalo minimalističkim sredstvima da izrazi savremeni svet kroz iznova prekomponovano, poliritmično neuhvatljivo „tamno srce Afrike“.26 Sistemom kolažiranja muzičkih pozadina i zvukova, kroz osnovne ritmove mašina, Tišma stvara novu muziku blisku minimaltehno žanru sa semplovanjem koje umeće u opštu sliku kompozicija.
Spajajući audio i vizuelni doživljaj, Tišma je nastupao na koncertima u Novom Sadu – klub Izba (2007), Studio M, Kulturni centar (2008), Master centar (2009), Pozorište mladih (2010), Muzej savremene umetnosti Vojvodine (2012). Kroz rad kao DJ i VJ on zvučno, vizuelno, pa i prostorno popunjava vreme. Bilo je prirodno da tokom kasnije karijere, posle obimnog serijala performansa, nastavi da razmišlja, a potom i da započne nastupe pred pu-blikom, ovaj put u obliku manje-više klasičnih koncerata savremene muzike. Približavajući svoj nastup klupskoj atmosferi, njegova digitalna muzika između ostalog je i plesna, duhovita i naglašeno ritmična. Ali, audio i vizuelne slike i asocijacije koje donose Tišmini živi koncerti u suštini su veoma potresni ili groteskni u svojoj istinitosti i navode na stalna preispitivanja.
Poslednjih godina pri Kulturnom centru i Ame-ričkom kutku u Novom Sadu Tišma dvonedeljno organizuje predavanja i prikazivanje radova savre-menih svetskih internet i video umetnika (Svet digitalne umetnosti), nastavljajući svoju umetničku misiju, sada kroz pedagoško-propagandni rad.

Prezentacija "video-arta" u Jevrejskoj opštini u
Novom Sadu 4. marta 2013.

Likovna kritika i esejistika

Paralelno sa umetničkim radom Tišma je bio posvećen, i profesionalno i lično, pisanju i praćenju umetničke scene u zemlji. U novosadskim dnevnim novinama Dnevnik bio je likovni kritičar (1982–2008). U tom periodu samo za Dnevnik napisao je i objavio više od hiljadu i petsto prikaza, recenzija, likovnih kritika i drugih tekstova vezanih za savremenu umetničku produkciju. Tišma tada ustanovljava, propagira i potencira novinsku, likovnu kritiku u kojoj se, namenski prilagođeno širokom krugu čitalaca, izražava jasnim jezikom, narativno, sa diskretno iznetim stavovima, tumači, prezentuje i prikazuje umetničke pojave, ličnosti, izložbe, umet-ničke koncepte i dešavanja na domaćoj umetničkoj sceni. Pored dnevne likovne kritike, sarađuje i sa brojnim umetničkim časopisima, u zemlji i ino-stranstvu, pišući eseje u oblasti savremene umetničke prakse, koje povremeno organizuje u veće pub-likacije.27

O književnom stvaralaštvu

O književnom stvaralaštvu Andreja Tišme već su doneti relevantni sudovi, posebno kada je reč o njegovoj poeziji i poetskim iskazima koji su često i sastavni deo njegovih umetničkih radova, u kojima se tvrdi da će vreme koje dolazi samo pojačavati kvalitet i naboj njegove poezije. U predgovoru Tišminim izabranim pesmama (Reklame besmrtnosti, Orpheus 2006), Vladimir Kopicl je zapisao: „Jer koliko god u njegovom slučaju aksiološka i tipološka naklapanja bila zasad preuranjena, ili ne, Živor (književni pseudonim Andreja Tišme) je od onih sasvim malobrojnih autora koji se ni jednoj od ovih neo-/post-paradigmi (i njihovih mnogobrojnih varijeteta) ni deklarativno ni suštinski nije sasvim priključio, mada je istovremeno paradoksalno aktivno lavirao u sijaset njihovih pobočnih strategija i mreža, zadržavajući svoj govor zavidno nezavisnim od svih strategija i mena dana, decenije i epohe, koje je radije trošio kao materijal svog pisanja nego u smislu neke pesničke techne ili poetičke obaveze. Uz to, u Živorovom pesničkom slučaju kao da je već sve rečeno, ali ne i napisano. Biće toga još, verujemo da će novi čitaoci Živora otkriti kao jednog od artikulisanijih naših pisaca s kraja prošlog i početka ovog veka. Kao pisca, dakle, koji je naša nova planetarna, distopijska iskustva pesnički upisao u svoje tekstove ljudski svesno, savesno i odgovorno – ne umirući u lepoti već radeći za nju – onda kad mnogi od nas takva iskustva još nisu umeli ni da dijagnosticiraju, sem na svakodnevnom apaurinskom nivou.“ Vujica Rešin Tucić je na promociji iste knjige ocenio njegovo pesničko stvaralašto: „Pesništvo Andreja Živora, alias Andreja Tišme, u prizoru novosadskog pesništva poslednjih trideset godina, u kom sam i ja na neki način postojao kao ime ili kao autor, danas se pokazuje, a ranije ne toliko, kao sasvim apartno, posebno, sa jako uočljivim svojstvima koja nijedno delo nijednog novosadskog pesnika u takvoj meri nije imalo.“
Zaključak
Stalno napredujući i menjajući svoj umetnički pristup, od ranog i kratkog tzv. klasičnog slikarstva, preko fotografije i vizuelne poezije, performansa i audio akcija i posebno bogate faze rada u mail artu, a potom u video i internet umetnosti, stvaranja ori-ginalne muzike i šireg pojma elektronske umetnosti, sve praćeno pisanjem umetničkih kritika, prikaza i eseja, kao i kustoskim radom, samo su opisne manifestacije umetničkih tehnika i medija u kojima se kretao Andrej Tišma protekle četiri decenije. Delovi njegovog opusa označavaju ga kao „dete medijskih umetnosti“, jer Tišma je srastao sa svojim vremenom stalno koristeći savremene medije u svom radu.
Komunikacija je svakako jedan od osnovnih postulata njegove umetnosti koja može da se prati od najranijeg početka Tišminog umetničkog rada. Slede i drugi pojmovi – društvena angažovanost, antigloba-lizam i briga o osnovnim, žestokim i životnim problemima čitave planete – ekologija, hrana, ljudski odnosi, reklame, brendovi itd. Još neki od zajedničkih imenitelja Tišmine delatnosti su i kontinuitet ideja kroz stalno prisustvo ličnih umetničkih svetonazora, korišćenje novih medija i određeni diskontinuitet, promena, evolucija tehnološkog postupka pri izradi radova kao i naglašen etički i humanistički pristup izabranim temama, otvorenost i opšte prepoznavanje sadržaja.

Ispred memorijalne ploče posvećene Aleksandru Tišmi,
Andrejevom ocu, u Novom Sadu (foto Radivoja Hadžica)

Delujući godinama iz tzv. druge linije, Tišmin rad je na neki poseban, lični način sublimirao aktivnosti internacionalnog, angažovanog umetnika, prvo u samoupravno-socijalističkom sistemu (gde se to moglo) a potom u izolaciji u kojoj se zemlja našla tokom devedesetih godina i, na kraju, danas, u opštem stanju globalizacije i internet sveta i kulture u kojima cvetaju hiljade cvetova i sve postoji i funkcioniše. Poslednja decenija 20. veka, bolna za sve evropske zemlje koje nisu bile uključene u kapitalistički sistem, za nas iz ovog dela kontinenta posebno turobna i turbulenta, bila je dodatni podsticaj koji je prisutan u Tišminom radu. U novom, internet okruženju, vrlo rano za naše, pa i globalne prilike, Tišma započinje posebno medijsko delovanje sa već značajnim dostignućima na planu umetničkih reakcija na društvenu stvarnost. Teorijski i praktično, Andrej Tišma je jedan od domaćih umetnika koji su velikim korakom zakoračili u novo, internet doba vizuelnih umetnosti.
Katalog izložbe

http://issuu.com/superivana/docs/communication__art

1 Andrej Tišma, Alter – Alternativni radovi / Alternative Works (1972–1982), KOV, Vršac 1987.
2 Andrej Tišma, Danger, katalog izložbe, Foto galerija, Novi Sad 1987.
3 Andrej Tišma, Susreti & iskušenja / Encounters & Temptations, katalog izložbe, SKC, Beograd 1992. (Tekst: Slavko Timotijević)
4 Andrej Tišma, Nemoguća tranzicija – Prva pomoć-uradi sam: EPP borbe za mentalno preživljavanje, katalog izložbe, Galerija Podrum, Novi Sad 2006. (Tekst: Radomir Vuković)
5 Andrej Tišma, U mojoj sobi, katalog izložbe, Zlatno oko, Novi Sad 2005. (Tekst: Sava Stepanov)
6 Andrej Tišma, Civilizovano usekovanje, katalog izložbe, Galerija “Nova”, Novi Sad 2007; UK „Vuk Karadžić“, Beograd 2011. (Tekstovi: Sava Ristović, Biljana Mickov)
7 Nebojša Milenković, Mail art – umetnost postumetničke ere, u: Dragomir Ugren (Urednik), Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi 1920–2000. Granični fenomeni, fenomeni granica, Muzej savremene likovne umetnosti Vojvodine, Novi Sad 2002, 139.
8 Jedna od bazičnih knjiga bibliografija gde su predstavljeni i domaći autori (A. Tišma, D. Kamperelić, M. Todorović, J. Supek, N. Bogdanović): John Held Jr., Mail art: An annotated Bibliography, The Scarecrow Press Inc, Metuchen, SAD, 1991; zatim Chuck Welch (Editor), Enternal Network, A Mail Art Anthology, University of Calgary Press, Calgary 1995; John Held Jr., L'Arte del Timbro / Rubber Stamp Art, Bertiolo, (Italy), 1999. (Posebno poglavlje posvećeno Tišminim radovima); Net Art Guide, Stuttgart, 2000, 118–119, 250.
9 Između ostalog: Poštanska umetnost – mail art, katalog izložbe, Galerija Srećna nova umetnost SKC, Beograd 1981. (Tekstovi: M. Todorović, S. Timotijević); Miroljub Todorović, Dnevnik avangarde, Beograd 1990; Dobrica Kamperelić, Umetnost kao komunikacija, Beograd 1992. Andrej Tišma, Druge te(rit)orije, Sremski Karlovci, 1992; Živan Živković, Svedočenja o avangardi, Zemun, 1992. Časopisi Signal (Ur. Miroljub Todorović) i Open World (Ur. Dobrica Kamperelić) redovno su donosili brojne prikaze radove i tekstove u oblasti mail arta.
10 Andrej Tišma, Privatni život – međunarodna izložba mail arta / Private life – International mail-art show, katalog izložbe, Savremena galerija, Zrenjanin 1986, str. 4–5.
11 Isto, str. 3.
12 Andrej Tišma, Sida i raj/AIDS & Paradise, katalog izložbe, Foto kino savez Vojvodine, Novi Sad 1987.
13 Andrej Tišma, Embargo art – umetnošću na blokadu, katalog izložbe, Kulturni centar , Novog Sada, 1994. (Tekstovi: A. Tišma, S. Jovanov)
14Tensetendoned 6 / jun 1993. (Prinston Park, SAD), Temple, jun 1993. (Deerlijk, Belgija), Cage / jun 1993 (Odžaci, SRJ) i Irons 5 / avgust 1993. (Mosina, Poljska)
15 Videti izbor iz bibliografije i literature na kraju ove monografije.
16 Andrej Tišma: Peča®t / Stamp, katalog izložbe, Galerija UPIDIV-a, Novi Sad 1996. (Tekstovi: L. Salapura, M. Stojnić, A. Tišma)
17 Povodom izložbe štampan je i katalog Tišminih radova u tehnici gumenih pečata sa opširnim tekstovima i intervjuima, što je ujedno i prva knjiga posvećena radu nekog umetnika sa srednjoevropskih prostora štampana u ovoj uglednoj galeriji. Videti: John Held Jr. (Editor), Andrej Tišma, Stamp Art Editions, San Francisko, 1996.
18 Luka Salapura, Unapređivanje svesti stvarnom emancipacijom, Isto.
19 Andrej Tišma, Susreti / Encounters, katalog izložbe, Picerija „Oskar“, Novi Sad 1991.
20 Andrej Tišma, Kominikacija sa umetničkim delom, Glas omladine, Novi Sad, 8. decembar 1980. Tekst publikovan u knjizi: A. Tišma, Druge te(rit)orije, Krovovi, Sremski Karlovci 1992, str. 30–31.
21 Andrej Tišma, Kako nastaje umetnost, Krovovi, Sremski Karlovci, septembar 1990. Tekst publikovan u knjizi: A. Tišma, Druge te(rit)orije, 32–36.
22 http//www.atisma.com/webart/cut/cut.htm
23 Andrej Tišma, “Elektronska umetnost i internet”, Signal br. 21, Beograd 2000, 3–9; Andrej Tišma, Priroda web.arta, Konferencija Netforum, Beograd 1998.
24 Andrej Tišma sound works: Globalist Drive, CD, Studentski kulturni centar, Novi Sad 2010.
25 Dušan Mihalek, „Zvučni radovi Andreja Tišme“, Polja br. 9–10, Novi Sad 2007.
26 Iz teksta Vladimira Kopicla u pratećoj publikaciji: Andrej Tišma sound works: Globalist Drive, CD, Studentski kulturni centar, Novi Sad 2010.
27 Andrej Tišma, Sublimni objekti: Primeri likovne umetnosti u Jugoslaviji na kraju 20. veka, Prometej, Novi Sad 2002.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License