Umetnik Sa Misijom

Andrej Tišma

Tišma sa Lamedom

Vladimir Kopicl

Umetnik sa misijom, umetnost sa dejstvom

Kada govorim o umetničkoj delatnosti Andreja Tišme, govorim zapravo o čitavom kompleksu pojava. Za njega je karakteristično da se ranih sedamdesetih godina prošlog veka interesuje za prodor nove forme umetnosti, za zasnivanje no-vog stava u umetnosti u kome je najbitniji ele-menat komunikacija između umetnika, njegovog recipijenta, pretpostavljene publike i najšireg planetarnog sloja svega što može biti predmet i cilj govora umetnosti. Zbog toga se on zainte-resovao za nove forme umetnosti; dosta neobičnu konkretističku i vizuelnu poeziju, preko čitavog procesa radova kao što su mejl-art, drugi oblici digitalne i drugačije komunikacije u umetničkom prostoru, do radova koje upoznajemo u njegovoj zreloj fazi stvaralaštva, za koju smatram da je počela dvehiljaditih godina, kada Tišma pokazuje izuzetno interesovanje da konkretnim, vidljivim, preciznim angažmanom spoji nešto što bi se mo-glo nazvati njegov pogled na svet, komentar tog sveta i moguće obraćanje direktno ljudima, pu-blici, u skladu s njegovom poznatom poetskom devizom koja glasi vrlo jednostavno ali je više-značna: “Čovek sam, vrsta čovek”. Ona nam lapidarno objašnjava da je Tišma umetnik s jedne strane klasično humanističkog interesovanja, koji se bori za humanističke vrednosti, i to čini na jedan paradoksalan način, uz pomoć upravo one tehnologije koja danas donekle dovodi u pitanje naše viđenje čoveka, koja, zapravo, pokušava da ga stavi u drugi plan, a jukstapozicionira sebe. I po tome je Tišmino stvaralaštvo veoma značajno.
Ako gledamo šta je ono na tematskom planu, to je vrlo jasno. Ovaj naš angažovani umetnik za-pravo razmatra najneobičnija i najobičnija lica sveta koji se danas globalizuje, dobija ujednačen, jedinstven kurs koji se očekuje i traži, i njegov stav je u liniji otpora prema toj jednoobraznosti. On pokušava da razotkriva, da kritikuje ta jednoobrazna lica sveta.

Nemoguća tranzicija,2005 Civilizovano usekovanje,06

Kada to radi na nivou digitalnih printova, kojima se izrazito bavi poslednjih godina, u serijama „U mojoj sobi“, „Nemoguća tranzicija“, „Ekranski slojevi“, on sučeljava razne ikoničke predstave sveta spektakla u kome mi danas živi-mo, sa onim što je najintimnije ljudsko. Suočava prizore javnog sveta, razne brendomanske oblike, ikone savremenog sveta, bilo da pripadaju oblasti mode, politike, ljudske nesreće, pojedinačnih sudbina, sa onim što je njegova intimna sudbina. On na taj način otvara dijalog intimnog umetničkog i javnog prostora. Obično to čini u formama koje su čiste, koje su savim trans-parentne, ali ne i jednoznačne.

Ekranski slojevi, 2006

Pored toga, tipično za Tišmu je da, ako koristi digitalne printove ili kao veb artist koristi kom-pjuter na mnogo načina, ne čini to u haj-tek maniru gde bi, recimo, upotreba tehnologije bila u prvom planu. Naprotiv, on tehnologiju koristi kao skoro klasično umetničko sredstvo koje je u službi ideje, komunikacije. I kao da ima neku naivnu veru koja, po meni, nije naivna, da takvim delovanjem, kao što je nekada, recimo, o perloku-cijskom performativu govorio Ostin, logičar i filozof, kroz taj svoj čin proizvede neko kon-kretno dejstvo u svetu. To je njegova osnovna misija, on je umetnik sa misijom. I to radi kako u domenu likovne umetnosti, predstavljajući svet mode, nesreća, upotrebe hrane, konzumerizma, u kritičkom vidu suočen sa pojedinačnom ljudskom sudbinom, to vrlo uspešno radi i u drugim me-dijima. Na primer, za nekoga koga znamo kao pisca, kao likovnog umetnika multimedijalca, dugogodišnjeg kritičara i teoretičara koji se bavio raznim stvarima u umetnosti, on sasvim neobično poslednjih godina koristi i medij muzike. I to takođe u sprezi sa tehnologijom niskog profila, sa radom na kompjuteru, gde u miksturalnom opo-nentskom principu sučeljava najrazličitija sa-zvučja, od etno sazvučja do elektronske muzike, raznih inserata, semplova iz radijskih emisija, pilotskih kokpita, govora, rata, mržnje, ljubavi, medija, svega mogućeg, stvarajući u iskrenom maniru niz vrlo uzbudljivih kompozicija koje nam ogoljuju današnju izmešanu, izmrvljenu, slomljenu sliku sveta, i zalaže se za neku moguću sliku ljudskog i planetarnog jedinstva.
Kada govorim o tome, uvek se setim one davne ikoničke ploče Davida Byrnea i Briana Enoa iz osamdesetih godina prošlog veka „My Life in the Bush of Ghosts“, što će reći naši životi u čestaru duhova, a Tišma je kao neki čarobnjak koji pokušava – mešajući te likove muzičke, likovne i ostale fraze, uzrečice, komande – da nam stvori predstavu kako je naš svet jedna donekle ne-prozirna celina iz koje uzima razne delove i sučeljava ih, pokušavajući da mu napravi lice koje bi bilo istovremeno pomalo zabrinjavajuće, a na terapeutski način kod nas pokušava da stvori sliku nekog izlaza, nade, da bude aktivan i da u to unese svoju umetničku suštinu, svoju formu, svoj smisao i glas govora u prvom licu. To nije izu-zetak u današnjem svetu umetnosti ali upravo taj nivo dijaloga je kod Andreja Tišme originalan, samo njemu svojstven i u skladu je sa onim što jeste njegovo umetničko biće od početka do danas. To je razlog zbog koga ovaj umetnik zauzima, recimo, na listi novosadskih ili vojvo-đanskih umetnika, mojoj ličnoj, ali ne samo mojoj, jako visoko mesto, u prvih deset, svakako. Između ostalog, to je razlog što je on na svetskoj listi veb umetnika u prvih sto, a na raznim drugim listama takođe vrlo zapažen naš sugrađanin, koji je aktivan, koji izlaže ili pušta svoju muziku, ili na druge načine činodejstvuje umetnički od Njujorka, Londona, do Nemačke i Izraela, na mnogo dobrih načina od kojih mi znamo samo neke, a koje ćemo već sutra znati mnogo bolje.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License