Ранко Јаковљевић
ТРАЈАНОВ ПЛОВИДБЕНИ КАНАЛ НА ДУНАВУ
Средином XIX века, разгледавши остатке античке грађевине Милан Ђ.Милићевић је приметио: Село Сип је добило име од џиновског римског сипа или насипа, кога остатци, гором обрасли, стоје и данас. Римљани, да би обишли ђердап, подигли су били страхота висок и дебео насип дуж Дунава, па воду ове реке избили из корита њезина, и натерали је да иде јазом између брда и овога насипа, куда су могле лађе безопасно пловити
Трагове Трајановог пловидбеног канала у атару Сипа открили су српски инжењери, ангажовани од Министарства народне привреде за сагледавање стања у сврхе изградње система пловидбених канала концем XIX столећа : Комисија је изашла на лице места код Сипа да прегледа пројекат који ће се у Дунаву извршити и нашла је да се од Сипа па на 2.800 метара узводно налазе трагови старога прокопа римског- 60 метара широког на крајевима; данас постоје насипи од неких 10 метара висине, који су ограничавали поменути канал- дакле, један канал на овој страни и у истој дужини постојао је већ у стара времена.
Тридесетак година раније уочивши исти канал, Илија Пчелар је забележио: Код села Сип лепо се види и свуда јасно распознаје исполијски насип сада грмовима обрастао, многољудског римског народа. Да би избегли Римљани опасности Ђердапа, матицу су Дунава кроз овај канал навртали и туда лађама пролазили.
Драгоцени запис о величини подухвата сачинио је Феликс Каниц. Према његовим мерењима извршеним 27.октобра 1889, дужина канала који је од стеновите обале био удаљен у просеку 150 метара, износила је са благом кривином избоченом према југу 3.220 метара, дно му је било широко 57 метара; висина два већим делом вештачки створена насипа била је 14 метара, ширина у подножју 10 метара а размак између њихових круна 75 метара. Истом приликом установљено је како је ради заштите јужног насипа од наноса потока Косовица и Кашајна, изграђен систем камених зидова дебљине 1,2 метра, у функцији одбијања у страну вода које се уливају у Дунав. Од ових као стена чврстих брана код Сипа се још виде 61,5 метара дуги, 2 метра високи остаци и на Кашајни један део дуг 25 метара. Западни део канала штитио је кастел од којег је Каниц уочио остатке 40 метара дугог зида с јарком и 80 метара дуги део каменог насипа- појачање јужног насипа канала.
На улазу у канал такође 101.године било је саграђено мало утврђење четвороугаоне основе, величине 28 са 32 метра, са четири куле на угловима, за које се сматра да је код Прокопија означено са Јулиобалаи, од Iulio valle.
О генију римског градитељства од угарског путописца остало је сведочанство: Ако је истина да је цар Трајан поводом тешког проблема регулације реке позвао у помоћ свог архитекту Аполодора из Дамаска, који се прославио великим мостом код Турну Северина- а све околности говоре да је тако било- онда је извесно да се велики математичар и војни градитељ са својом генијалношћу ангажовао на Гвозденој капији на тако изврстан начин да су његова решења на истом задатку прихватили и највиспренији хидротехничари нашег времена- од 1795. рођеног Вашархељија (1834.), па све до најновијих испитивања. И сада се препоручује, и то готово на истом месту, изградња канала код српског Сипа, којим би се заобишли катаракти. Иако се данашњи канал, изграђен за савремено паробродство, не подудара у свим појединостима са својим античким узором, римски градитељи су при избору места, при одређивању полупречника и дужине лукова показали задивљујућу оштроумност.
Блистави Аполодоров ум заслужан је, изузев за велики римски дунавски канал и мост, и за Трајанов стуб, форум, терме, библиотеку, те грађевински комплекс усечен у брежуљак Квиринал у Риму. То су најбоље потпоре тврдњи Џ.Метјуза, поводом импресије Диона Касија да не постоји ништа што човек није способан изградити, изазване погледом на стубове моста код Кладова, како се генијални Аполодор сигурно може поредити са Леонардом или Брунелескијем.
Видети:
Фотографије са Сипског канала крајем 19.века: http://alexisphoenix.org/sipcanal.php