Ivan Ninic
TAJNE KAVKAZA
Kurban Said, Esad Bej, tj. Lev Nusimbaum, nije nepoznat citaocima u Srbiji. Jos pre Drugog svetskog rata, 1937. godine, izdavac Geca Kon objavio je u biblioteci "Svedocanstva" znacajnu studiju Esada Beja o islamu: "Alah je veliki, propadanje i novi polet islama" /Od Abdul Hamida do Ibn Sauda/. Iz tog izdanja se o autoru knjige nije moglo nista nazreti, sem da je pisana na nemackom jeziku. Prevodilac je bio Manojlo Ozerovic. Ova studija o Orijentu je primer dobre obavestenosti i visokog zurnalizma. I danas je vredi procitati. Medjutim, pre izvesnog vremena "Narodna knjiga" je objavila romansu dvoje mladih iz Azerbajdzana, "Ali i Nino", neku vrstu kavkaske varijante Romea i Julije mladog muslimana i prelepe hriscanke. Gdegod je objavljena knjiga je pobudila paznju citalaca. Autor je Kurban Said. Samo retki poznavaoci bliskoistocne knjizevnosti znali su da su Esad Bej i Kurban Said ista licnost. Kakva je veza izmedju studije o islamu i ljubavne price dvoje mladih? Tu tajnu nam otkriva americki pisac i publicista Tom Rajs u knjizi "Orijentalista", razresenje misterije jednog neobicnog i opasnog zivota.
Tom Rajs je ugledni saradnik Njujork tajmsa, Volstrit dzornala i Njujorkera. Pise o politici i kulturi. U knjizi "Orijentalista" su obe teme u sredistu njegovog interesovanja. Zacudjujuce brzo je prevedena na srpski i objavljena u prevodu Vladana Stojanovica u izdavackoj kuci Editor.
Rajs je nameravao da pise o Azerbajdzanu, fenomenu te evropske, kavkaske, kaspijske, turkmenske drzave Azera, koja je na dobrom putu da postane neka vrsta kaspijskog Kuvajta. U traganju za sto vise podataka o tom delu sveta, americkom novinaru je preporuceno da procita "Ali i Nino". Nije bio ubedjen da ljubavni roman moze da pruzi informacije koje su mu potrebne, ali nakon sto ga je procitao, promenio je svoje misljenje. Romanopisac je vesto isprepleo ljubavnu idilu sa opisom pozadine sredine u kojoj su dvoje mladi ziveli u iscezlom svetu poslednjih godina carske Rusije. Tragajuci za identitetom autora, Kurbanom Saidom, Rajs se namucio, ali rezultat tog detektivskog posla je jedna uzbudljiva kulturno-politicka hronika iz vremena uspona komunizma na Kavkazu, uspona nacizma u Berlinu dvadesetih i tridesetih godina proslog veka, bekstvo i boravak u Becu do Anslusa i nastavak lutanja u fasistickoj Italiji i tragican kraj jednog talentovanog intelektualca, Leva Nusimbauma. "Orijentalista" je biografija neobicnog coveka, neke vrste Indijana Dzonsa, koji provodi godine opasnog zivota bezeci od komunizma da bi upao u kandze nacizma i fasizma. Knjiga je nadojena atmosferom zivota visokog drustva, kafe sosajetija, literature, ekstravagantne aristokracije kao simbola potapanja evropske elite uoci Drugog svetskog rata.
Interesovanje za Levom Nusimbaumom dozivljava renesansu, jer on simbolizuje premoscavanje vremena od pre Prvog svetskog rata do osvita Novog doba, koje se ovaplocuje u tajkunima naftne industrije danasnjice.
Uostalom jedna od knjiga Esada Beja se zove "Krv i Nafta Orijenta".
Lev Nusimbaum je Jevrejin iz Bakua, prestonice Azerbajdzana, kao i Gari Kasparov, nenadmasni sahovski prvak sveta.
Kakav je to svet iz koga izviru tako izuzetne licnosti?
Azerbajdzan je islamska zemlja na jugoistoku Kavkaza, stesnjen izmedju Kaspijskog mora, Rusije /Cecenije/ na severu, Jermenije i Gruzije na zapadu, a na jugu ima dugu granicu sa Iranom. Zemlja je prebogata naftom koju plasira na Zapadu. Izrael je jedna od opcija u tom poslu, jer postoji snazna izraelsko-azerska zajednica, kako u bivsoj sovjetskoj republici, tako i u jevrejskoj drzavi. Izrael planira izgradnju naftovoda kojim bi se milion barela nafte dnevno dopremilo do turskih luka Crnog mora i Mediterana. Primer dobre saradnje Izraela i jedne muslimanske zemlje. Geopoliticki polozaj Azerbajdzana, stesnjenog izmedju hriscanskog pravoslavlja na severu i zapadu i fundamentalisticke siitske pretnje sa juga, opredelio je Azere da se priklone izraelskim tehnoloskim mogucnostima. U Bakuu najmonumentalnija zgrada ne lici na dzamiju, vec na zgradu velikog Kasina u Monte Karlu. Na neki nacin se ponavlja prica o Hazarima koji su se, u Srednjem veku, izmedju hiscanstva i islama opredelili za judaizam. Etnicki sastav stanovnistva obeju zemalja svakako igra ulogu u takvoj odluci. Medju osam miliona azerskih muslimana zivi oko 20.000 Jevreja, a u Izrael se uselilo izmedju 60-80.000 Jevreja iz ove kavkasko-kaspijske zemlje. Deo Jevreja su Askenazi, ciji su se preci sklonili, za vreme Drugog svetskog rata, na Kavkaz i tamo ostali. Postoji i jedna druga, orijentalna vrsta Jevreja u prostranstvima oko Kaspijskog bazena i Srednje Azije, koja zivi tamo od vremena rusenja Prvog hrama i vavilonskog ropstva. Dok je Baku prebivaliste Askenaza, kosmopolitski grad u kome stil zivota namecu novi bogatasi i naftaski tajkuni, orijentalni Jevreji jos od antickih vremena zive u brdovitom gradu Kubi, udaljenom 800 km od prestonice, zvanom Mali Jerusalim. U Bakuu se biznisom bave ne samo sekularni Jevreji, vec i hasidski potomci ultra-ortodoksnih ukrajinskih Jevreja, koji, kako u Izraelu tako i u dijaspori, ne odrzavaju samo dobru vezu sa Svevisnjim, vec ulaze u svetske novcane tokove, obuceni pomagalima visoke tehnoligije, vesto ih koristeci nakon dnevnih molitvi.
Medjutim, ono sto karakterise ovu sredinu je tolerancija. Muslimanskoj vecini jevrejski susedi ne smetaju, niti je za ortodoksne ucitelje prepreka ako su im ucenici polu-Jevreji, polu-muslimani. Imamo ucenike, kaze jedan rabin, koji slave Jom Kipur kao i Ramadan. Potreba za religioznom tolerancijom verovatno je genetsko secanje na teska vremena islamizacije. Azeri su turkmensko pleme koje su Arapi islamizovali u sedmom veku, zatim je, kao deo Otomanske imperije, pripalo Rusiji 1860, a nakon Oktobarske revolucije Sovjeti su vladali ovim prostorom sve do nezavisnosti Azerbajdzana, 1990. Dobro je podsetiti se, da je otac danasnje drzave, Hajdar Alijev, bio jedan od istaknutih rukovodilaca sovjetskog rezima i visoki funkcioner NKVD-a. U ovoj sredini izgleda ne postoje ideoloske predrasude, a verske razlike nisu nesavladive. Cilj azerske drzave je da sto pre postane ravnopravni clan zemalja proizvodjaca nafte.
Najupecatljiviji opis Azerbajdzana dat je u romanu "Ali i Nino", objavljenog 1937. godine u Berlinu. U toj ljubavnoj prici tajanstvenog i kontraverznog pisca Kurbana Saida, opisana je atmosfera kavkasko-kaspijsko-evropskog dela carske Rusije uoci komunistickog prevrata 1917. godine. U njoj se raspravlja da li kosmopolitski Baku pripada vise progresivnoj Evropi ili reakcionarnoj Aziji. Ta dilema prisutna je i danas u mnogim zemljama Balkana, Istocne Evrope i Kavkaza. U slucaju Azerbajdzana proevropske trendove su podsticali ruski naftaski baroni, kao i emisari familija Nobel i Rotsild, kojima je Rusija otvorila koncesije internacionalnog vlasnistva industrije nafte. U Bakuu su gradjeni bulevari, finansijska elita je priredjivala balove, u restoranima su muslimani pili alkohol kao pravi Rusi. U gradu su bili popularne opere, teatar, baletske predstave, dzez i, posebno, kasino. Koristeci liberalnu klimu evropizacije, Jevreji su se sve vise opredeljivalji za akademska zanimanja, pre svega za studije medicine.
Dolaskom Sovjeta na vlast ceo taj kapitalisticko-nacionalno-religijski melanz nestao je u jednom uniformisanom komunistickom sivilu. Tradicija je potisnuta u korist internacionalizma druge vrste i druge namene. Prividan progres se pretvorio u nepodnosljivu opresiju. To je trajalo do pada Gvozdene zavese.
Danas u Azerbajdzanu opet vlada duh opustenosti i tolerancije. Kosmopolitizam se vraca sa velikim kapitalom. Ekonomija Azera se stabilizuje. Paradoksalno u svemu tome je sto je motor novih tendencija bio sovjetski aparatcik Hajdar Alijev. Nakon smrti harizmatskog gospodara zemlje, njegov sin Ilham nastavlja politiku svoga oca. Birokratska svita odbacila je ljusturu komunizma, ali je zadrzala sekularizam koji je primereniji multireligioznoj sredinu. Azerima je Turska etnicki bliska, mada su njihovi muslimanu u vecini siiti, kao u Iranu. Azerski jezik u ustanovama svuda potiskuje ruski. Grade se dzamije, crkve, sinagoge. Primetan je pluralizam veroispovesti.
U ekonomskom pogledu Azeri su cvrsti poklonici Pax Americane. Sjedinjene Drzave dozivljavaju kao anticki Rim danasnjeg sveta. Zele da se pridruze organizaciji proizvodjaca nafte, OPEC-u, i novi naftovod treba da poveca proizvodnju od 85 miliona barela dnevno, za jos koji milion. Krak tog naftovoda stici ce i do izraelskih rafinerija. Ekonomska sprega dve zemlje, i vec tradicionalno dobro uhodani odnosi Izraela sa Turskom, mogu da ublaze iranski uticaj u bliskoistocnom regionu. Vise od jedne trecine iranskog stanovnistva, oko 20.000.000, su Azeri! Azerbajdzan vidi potencijalnu opasnost u uticaju juzne islamske republike, sto pojacava zelju za dobrim odnosima i korisnim uslugama Jerusalima. Iranski uticaj u kaspijskoj drzavi je, za sada, najuocljiviji u kulturnoj sferi, kroz politicke i religiozne publikacije na ruskom, engleskom, azerskom i persijskom jeziku.
Kada su pisca "Orijentalista", Toma Rajsa, upitali cime ga je privukla magicna licnost Leva Nusimbauma, objasnio je da, i sam poreklom Jevrejin, uvek zeleo da sazna kakav je bio zivot bogatih Jevreja u Evropi pre dolaska Hitlera na vlast. Tragajuci za biografijom kavkaskog sunarodnika otkrio je raskosni intelektualni i mondenski svet duboko ukorenjenog u zapadnoevropskoj civilizaciji. Ipak, nije mogao da objasni kako je taj svet tako brzo nestao i jos brze zaboravljen. Americki pisac Dzon Steinbek bio je 1950. godine u italijanskom mestu Positanu i svi su mu tamo rekli da obavezno poseti grob jednog "muslimana". Steinbek pojma nije imao da se radi o piscu cije su se knjige, desetak godina ranije, prodavale sirom sveta, pa i u Beogradu.
Agencija APIS, Jun 2006