TAJNE JEVREJSKOG GROBLJA U VIŠEGRADU
Piše Jasna Ćirić
Svako groblje ima neku legendu, svaka nadgrobna ploča čuva svoju tajnu , svaki kamen na groblju pokriva tu tajnu.
Malo jevrejsko groblje u Višegradu nosi mnogo tajni, što kažu ni manjeg groblja ni više tajnovitosti.
Nekako skromno , kraj ulazne kapije na ovom groblju na Okolištu, odvojen od drugih spomenika , nekako usamljen, na levoj strani stoji jedan skromni spomenik, zarastao je u šiblje a od mahovine se ništa više ne vidi…
Tajna, legenda ili samo priča kruži da tu počiva jedna jevrejska devojka prezimena Rajner, ime joj niko nije zapamtio. Zaljubila se za vreme Prvog svetskog rata u austrougarskog oficira, on joj je ljubav uzvratio ali ih je stari Rajner uhvatio “ na delu”, za ono vreme strašna bruka…otac joj to nije oprostio, obrukala je i osramotila sebe i svoju porodicu. A ona je svoju ljubav i bruku “rešila” skokom sa ćuprije u hladnu i valovitu Drinu, tu je i okončala život.
Sahranjena je na jevrejskom groblju u Višegradu, odvojena od drugih, jer tako nalažu propisi i danas počiva usamljeno.
Prilikom moje posete ovom groblju, jula meseca 2009.g., na grobu bezimene devojke , prezimena Rajner našla sam jednog puža, “stajao” je tu kao da čuva ovaj devojački grob i mirno uživao na suncu. Sa ovog mesta pružao se čarobni pogled na čuvenu čupriju na Drini, probala sam da očistim spomenik od mahovine i saznam ime i otkrijem tajnu koju nosi ovaj grob, nažalost nikakvog epitafa ni belega na spomeniku. Rajnerkina tajna ostaje večna a puž “stražari” mirno pored njenog groba i možda on čuva tu njenu ljubavnu tajnu.
Krenula sam dalje, spomenik od crnog mermera, skoro sto godina odoleva vremenu i danas izgleda što se kaže kao da je juče postavljen, epitaf na njemu kaže :
OVDE POČIVA
U VJEČNOM MIRU BOŽIJEM
SALAMON J.BARUCH
rodio se god.1864
umro 23.oktobra.1913.
Gvozdena ograda je tu i odoleva vremenu, prekinuta je i pokidana na više mesta i odneta, sama nadgrobna ploča polomljena, možda je polomio zub vremena ili je oštetio neko za vreme tri zadnja rata na ovom području, zadnjih sto godina.Ali kao što ovaj spomenik mirno i dostojanstveno odoleva vremenu, takodje jedan gvozdeni krst sa izlivenim anđelima, mirno i dostojanstveno stoji naslonjen na ogradu ovog spomenika, jednom anđelu su krila savijena, kao da tuguje a druga dva anđela imaju krila kao da žele da polete.
Pitam se odakle je došao ovaj krst na jevrejsko groblje u Višegradu, ko ga je ovako nežno naslonio i kada na gvozdenu ogradu ukrašenu šestokrakim zvezdama ovog mermernog spomenika ? Zašto baš krst sa anđelima, da li i ovaj grob nosi neku tajnu ? Krst je možda slučajno ostavljen ili je pak dolutao sa nekog drugog groblja, zašto, kada, kako i odakle za nas u svakom slučaju ostaje tajna.
Negde na polovini ovog malog groblja, stoji jedno stablo, polomljenih i isečenih grana, stoji tačno na polovini koja deli groblje na sefardski i aškenaski deo, malo groblje ali je podela i na groblju nekada bilo i tako su se i sahranjivali, a ovo se stablo kao nekakav „advokat“ našlo na samoj polovini. Na stablu koliko god da je isečeno i polomljeno, mladice rastu i niču ponovo, meni ove mlade grane koje su odolele seči daju neku nadu da se život nastavlja i pored seče i lomljenja grana, na samom deblu jedan veliki čvor, kao neki kamen koji predstavlja svu jevrejsku tugu ovog sveta, sasečeno stablo kao da mi kazuje da su skora sva porodična stabla višegradskih Jevreja sasečena odavno.
A neke tajne su ostale nedorečene i nerešene a jevrejsko groblje na Okolištu ostaje za sva vremena simbol postojanja Jevreja u Višegradu.
O čuvenoj Lotiki, njenim rođacima, njihovim tajnama, njihovim grobovima kao i o Lotikinom „duhu“ koji još uvek lebdi nad Višegradom i koji još uvek ne smiruje strasti višegrađana ,pisaću uskoro…
12.08.2009 NIŠ