Svet U Kome Zivimo

Svet u kome živimo
Nova knjiga bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Zbignjeva Bžežinskog i Globalna dominacija ili globalno vođstvo
Samjuel Hantington, autor uticajnog dela "Sukob civilizacija" za novu knjigu Zbignjeva Bžežinskog, između ostalog, je rekao da "uverljivo pokazuje da je američka bezbednost neodvojiva od globalne bezbednosti i kao takva može biti postignuta jedino konstruktivnim američkim vođstvom u zajedničkom stvaranju svetskoga poretka". Povodom objavljivanja knjige "Izbor: Globalna dominacija ili globalno vođstvo", Bžežninski je dao intervju Glasu Amerike u kojem je, odgovarajući na pitanje "šta je pravi lakmus test između istinskog vođstva i dominacije, odnosno hegemonije, rekao da je "razlika vrlo bitna i nije je teško razlikovati. Dominacija se u najvećoj meri temelji na sili. Vođstvo, pak, može koristiti silu da se pokaže ili utre pravac kretanja, koji je osnovan na konsenzusu. Vođa inicira konsensuz. Mislim da je važno da Amerika mobiliše druge za svoje vrednosti, za svoju ulogu u rešavanju temeljnih globalnih problema. Amerika, međutim, ne može prisiliti druge da je slede. Dakle, vođstvo treba na znatno efikasniji način da stvara jednu konstruktivnu hegemoniju, dok se unilateralizam, koji se temelji na sili ili dominaciji, na kraju pokazuje kontraproduktivnim".
Objašnjavajući svoj koncept "globalnog Balkana" i ocenu da je ovo područje najveći uzrok nestabilnosti u modernom svetu, Bžežinski kaže da u prvom redu mora da razjasni o kojem delu sveta govori. "Radi se o ogromnom području Evro-Azije koje se proteže od Sueckog kanala pa sve do Džinjanga na zapadnoj granici Kine, od južne granice Rusije, Kazahstana, do pakistanske obale na Arapskom moru i Indijskom okeanu. Tamo je znatan broj zemalja, gde živi 550 miliona ljudi i vladaju izuzetna nestabilnost i mnogobrojni sukobi. SAD su sada neposredno, politički i vojno, uključene u problem Iraka, problem Avganistana, a uz to, u širem smislu, i u problem stabilnosti Pakistana. Uključene su u izraelsko-palestinski sukob, a tu je i odnos s Iranom koji je jedan od glavnih igrača u tom području. Ukratko rečeno, preuzeli smo izuzetno veliki zadatak, izuzetno veliki izazov. Po mom mišljenju, mi nemamo saveznike. Nećemo ih ni imati, ukoliko ne preuzmemo ulogu čelnika koji vodi putem koncensuza o kojem pišem u svojoj knjizi. Ne učinimo li to, verovatno ćemo doživeti neuspeh". Komentarišući stav Glasa Amerike da na pomenutom području većinom žive muslimani i da u svojoj knjizi iznosi neke interesantne stavove o islamu, uz tvrdnju da se "radi o velikoj civilizaciji koja se ponovo komeša" i da "to komešanje uzburkava Balkan", Bžežinski je naglasio da će se zapadnjaci prema ponovnom buđenju islamske civilizacije najispravnije postaviti ako "poštuju dostojanstvo muslimana". "Ne možete se prema jednoj promenljivoj, povremeno vrlo strasnoj, religiji duboko predanoj populaciji, postaviti u polukolonijalističkom ili imperijalističkom stilu. Potrebno je shvatiti da takav odnos, takva vrsta politike pripada prošlosti. To je istorija, to nije budućnost. Ne budemo li pažljivi, ne budemo li politički oprezni, pokušamo li delovati uglavnom oslanjajući se na silu, tada ćemo tu ogromnu populaciju okrenuti protiv sebe. Tada će zaista i doći do sukoba. Mi ćemo odneti pobedu u direktnom vojnom sukobu, ali ćemo, dugoročno gledano, izgubiti. Bićemo ranjivi na ono što se naziva 'asimetričan rat', dakle na nasilje koje će biti usmereno protiv nas. Na kraju će nas takva situacija uništiti, kako naše vođstvo u svetu, tako i kvalitet života unutar našeg vlastitog društva. Sama srž demokratije mogla bi se naći u smrtnoj opasnosti".
Analizirajući Ameriku kao dinamičnog zastupnika globalnih promena, ali i suočenu sa ocenama kritičara da je zbog toga i sama izvor nestabilnosti, Bžežinski je rekao da "misli da je reč o vrlo teškoj dilemi i to je možda nerešiv paradoks američke situacije. Ali, ne smemo zaboraviti da, kada je reč o međunarodnim odnosima, ne postoje rešenja, s obzirom da istorija nikada ne prestaje. Postoje samo delimični lekovi pre no što se pojave novi problemi. Izazov koji stoga leži pred nama jeste da rešimo ovu dilemu, ovaj paradoks Amerike koja je, sa jedne strane, uvek u potrazi za stabilnošću, a s druge strane, sama proizvodi revoluciju, nestabilnost. Tom paradoksu moramo pristupiti najbolje što možemo i ponovno tvrdim da vođstvo zasnovano na konsenzusu, predstavlja najbolji način da se uhvatimo u koštac s tim paradoksom". Fonet

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License