Svedocenja Ace Singera

Filip David

SVEDOČENJA ACE SINGERA

Nalazeći se na čelu Saveza jevrejskih opština u jednom traumatičnom vremenu, vremenu tragičnog i krvavog raspada Jugoslavije, Aca Singer nam ostavlja vredna svedočanstva o problemima jevrejske zajed-nice u Srbiji, o susretima sa predstavnicima vlasti, događanjima u samoj zajednici…Ono što je važno jeste da su njegova svedočanstva autentična i vero-dostojna, Singer je svedok kome se veruje.

Jevrejska zajednica u Srbiji je malobrojna. Teško je ustanoviti ta-čan broj članova, zavi-si od načina prebroja-vanja i nekih drugih okolnosti, kreće se od hiljadu do nekoliko hi-ljada. Ali većini politi-čara bilo je itekako važno da zadobiju na-klonost ove zajednice. Zašto je tako ima više razloga. Odnos prema jevrejskoj zajednici u-vek se kretao od filo-semitizma do antisemitizma. Široko je rašireno uve-renje kako postoji čvrsta povezanost Jevreja u svetu i da se pod njihovim uticajem odigravaju neki bitni međunarodni događaji. Naravno, to je zabluda u čijoj osnovi prepoznajemo uticaj falsifikata i pamfleta poznatog pod imenom „Protokoli sionskih mudraca“. Zato se u burnim a i mračnim vremenima kakva su bila ona devedesetih tako snažno prožimaju suprotna osećanja od hvala do pokuda, od glorifikacije do najprimitivnih optužbi. Sa porastom nacionalizma pojačavaju se i ova protivrečna raspoloženja. Sa jedne strane, u zavidnin tiražima objavljuje se antisemitska literatura. Preštampavaju se najozloglašenije knjige, od „Protokola“ pa do štiva objavljivanog za vreme nacističke okupacije u Srbiji, iz vremena zloglasne antijevrejske i antimasonske izložbe održane 1941. godine u Beogradu. Sa druge strane veliča se srpsko-jevrejsko prijateljstvo u čemu posebnu ulogu dobija osnivanje Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, sa očevidnim ciljem da se preko navodnog jevrejskog svetskog uticaja objasni „srpska stvar“ i pridobije na-klonost „vladara sveta iz senke“.
Iz tih razloga sasvim je razumljivo da Singer dobar deo svojih tekstova posvećuje ovim pojavama. Zanimljivo je da se kao inicijatori nekih krupnih antisemitskih incidenata pojavljuju pripadnici držav-nih, takozvanih „bezbedonosnih službi“. Zašto su pro-izvodili antisemitizam umesto da ga sankcionišu, tek ostaje da se razjasni.
Takođe je uočljivo da su najviši srpski rukovodioci, od Miloševića do Koštunice, na rečima uvažavali predstavnike jevrejske zajednice u Srbiji, kritikujući antisemitske incidente u poverljivim razgovorima u četiri oka, međutim ništa ne preduzimajući da se takvi incidenti spreče, osujete i njihovi protagonisti kazne po zakonu. Ne samo to. Mnoga obećanja da će se rešiti neki važni zahtevi jevrejske zajednice o vraćanju imovine oduzete u toku Drugog svetskog rata a i kasnije, koji su opterećivali odnos jevrejske zajednice i države, ostali su mrtvo slovo na papiru. Aca Singer o takvim susretima i razgovorima iznosi zanimljive zabeleške. Ti zapisi mogu biti dobar putokaz budućim istoričarima da na pravi način osvetle i objasne prirodu tih odnosa, razloge takvog nedoslednog po-našanja odgovarajućih državnih organa i rukovodećih političara.
Kada se bude pisala istorija jevrejske zajednice u Srbiji, ako ikada neko prione tome poslu, devedesete godine, godine u kojima je Aca Singer najaktivnije, kao predsednik, učestvovao u radu Saveza, pred-stavljaće posebno, važno poglavlje.
Pored spomenutih dramatičnih dešavanja, i unutar same jevrejske zajednice dolazilo je do previranja, povremenih nesporazuma što sve nije sprečilo da se pokaže puna solidarnost u zbrinjavanju izbeglica iz zaraćenih delova Jugoslavije koja se raspadala, da se pruža pomoć starim i bespomoćnim članovima zajed-nice ali da se istovremeno radi i na donošenju novog Statuta i obavlja reorganizacija Saveza i opština.
Aca Singer je, spomenemo i to, održavao bliske veze sa međunarodnim jevrejskim organizacijama o čemu takođe piše. Bio je jedan od malobrojnih pred-sednika neke jevrejske organizacije koji je preživeo mračne i tragične godine Holokausta kao sužanj u Aušvicu, što je, uz sve nesumnjive ljudske i pro-fesionalne kvalitete, doprinelo njegovom autoritetu izvan granica zemlje. Nesporazume je rešavao diplomatski, strpljivo i uporno, sa iskustvom dugo-godišnjeg uspešnog bankara i profesionalca.
Zapisi koje nam ostavlja dragoceni su dokumenti o jednom složenom vremenu, jednom od najdra-matičnijih perioda u savremenoj istoriji Srbije i neka-dašnje Jugoslavije, čiji je neodvojivi deo bila i ostala jevrejska zajednica Srbije.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License