Susret U Izraelu 3

SUSRET U IZRAELU 3 – CVI LOKER

Imala sam zadovoljstvo da sam tokom svog boravka u Israelu, posetila 26 novembra 2007g. u njegovom stanu u Jerusalimu gospodina Cvi Lokera.Dogovorili smo se pismima još pre mog polaska o datumu viđenja i cilju moje posete njemu. Kada smo se čuli telefonom rekao je Jasna , molim vas prvo me posetite u mom domu a utorkom radim u Arhivu pa onda dođite tamo i pregledajte materijal u Arhivu, želim da vas prvo upoznam i da pričamo malo , da vidimo ko šta radi i da vam bar malo pokažem šta ja radimi šta sam radio.
Znala sam o njemu mnogo, pratim njegov rad dugi niz godina ali priznajem da sam imala tremu pri susretu sa njim, ne znam ni sama zašto. I stvarno vredelo je otići kod njega i pričinilo mi je zadovljstvo upoznati neverovatnog intelektualca, perfektnog istoričara, diplomatu, istaknutog člana Udruženja Jevreja ex Jugoslavije u Izraelu kao i volontera, kako on naglašava u Arhivu Eventov pri Centralnom Arhivu za istoriju jevrejskog naroda u Jerusalimu.
Upoznala sam i njegovu ženu Rahel, divno smo se ispričale, rekla mi je da imaju dvoje dece , sina Elada i ćerku Tamar.Videla sam i njenu divnu kolekciju malih cipelica, suvenira koje je donosila iz svih zemalja koje je posetila.
Gospodin Loker mi je rekao da je novosađanin i da je u Israel došao 1939 godine a da se sa Rahel venčao 1941 godine u Jerusalimu.
Pokazuje mi na kompjuteru sliku sa novosadskog groblja, slika porodične grobnice.Neverovatno, pri mom obilasku ovog groblja , ta grobnica me svojom lepotom fascinirala i napravila sam čitavu seriju snimaka u tom trenutku ne znajući da je to grobnica familije Loker.
Cvi nastavlja svoju priču, da je skoro čitava Rahelina porodica nastradala u Jasenovcu a da je njegov otac preminuo u Novom Sadu pre rata a majka je posle boravka u logoru uspela da dođe u Izrael.Za sebe kaže, da je studirao francuski jezik i književnost a kasnije i jevrejsku istoriju iz čega ima i magistarski rad.Kaže da je radio u Sohnutu i da je puno pomogao prvim useljenicima iz Jugoslavije 1948 godine.Kaže da je dugo radio u diplomatiji, napominje zemlje gde je radio Rumunija, Jugoslavija, Francuska, Madagaskar, Mauricijus i još nekoliko zemalja.Kao diplomata i istoričar na Haitima je proučavao istoriju Jevreja Karipskih ostrva a 1987 godine objavio i knjigu o naseljavanju Jevreja na Karibe. Pokazuje mi knjigu a ja ostajem fascinirana radom ovog čoveka koji ni u 93 godini ne pokazuje znake umora u radu. Kaže mi da je godinama sakupljao i istraživao materijal u Arhivu Eventov.Objavio je Istoriju jugoslovenskih Jevreja do kraja XIX veka.
Nešto što je vrlo bitno za celokupnu jevrejsku zajednicu ex-Jugoslavije je da je Cvi radio sa saradnicima na pisanju »PINKAS HA – KEHILOT«, zbornika o jevrejskim zajednicama u Jugoslaviji, u kom je predstavljeno kakav je bio život jugoslovenskih Jevreja do rata, od naseljavanjado istrebljenja i uništenja ove zajednice.To je preveo sa hebrejskog jezika na srpsko hrvatski jezik, istaknuti književnik, prevodilac i judaista pokojni Eugen Verber. Možda će jednog dana nekome pasti na pamet da uloži novac i objavi taj prevod »PINKASa HA – KEHILOTa«.
Ostajem što kažu »bez teksta«, pitam se zar je moguće da u jevrejskoj zajednici sa prostora ex Jugoslavije nema »sluha« za ovako bitne stvari, zar stvarno nema para za štampanje ovog zbornika,crvenim u licu , osećam se povređenom i više nemam reči . Pred ovakvim ljudima kao što je Cvi Loker, ja se stidim a šta tek ovi stariji treba da rade, mislim.U sebi mislim, pa ovaj čovek čeka na objavljivanje knjige »samo« dvadeset godina i nada se, ja sam za moju knjigu »Jevreji Niša« posle par godina izgubila svaku nadu i to mi sada daje bar malo snage da trebam da čekam.
Naša priča se završava lagano uz čaj i kolače, opraštam se od svog predivnog domaćina i dogovaramo se za sutrašnje viđenje u Arhivu.Mislim u sebi , gde crpi ovaj vitalni devedesetogodišnjak ovoliku energiju i entuzijazam, volju da radi.
Sutradan smo se sreli u Arhivu, bio je već na svom radnom mestu, kaže da je ranije i njegova žena Rahel radila ovde, sada svakog utorka on i bibliotekarka Ita Lador dežuraju u Arhivu, rado ugoste svakoga i učine sve šta mogu, volonterski naravno. Prostorije su izuzetno male i skučene, koliko vidim još rade po starom principu imaju kartoteku,fototeku i biblioteku u jednoj a sav materijal arhivski je u drugoj prostoriji, nemaju kompjuter i traženje predstavlja za ove stare ljude stvarno poteškoću.Pregledali smo zajedno sav materijal koji je vezan za jevrejsku zajednicu u Nišu a ovde pohranjen, odvojila sam par papira za fotokopiranje i za par minuta sam ih dobila. Sa puno ljubavi Cvi Loker i dalje radi svoj posao ali za kraj našeg susreta mi kaže, za sada je u Arhivu sve aktivno a kako će posle kada nas ne bude,ovde da radi stvarno ne znam.Važno je da smo mi sve stručno sredili i popisali ali potrebni su nam volonteri koji će sve to da nastave.
Za kraj me moli da se upišem u Knjigu utisaka, ja upisujem svoju zahvalnost, slikamo se i srdačno pozdravljamo i obećavamo da ćemo ostati u kontaktu.
Definitivno je da mi Cvi Loker ulio nadu i na primeru pokazao da treba da se radi i piše, da se neke stvari ne bi zaboravile, da treba raditi sa entuzijazmom i ljubavlju svaki posao. Odlazim a da ne znam da li sam mu rekla šta ja radim i čime se bavim, da sećam se objasnila sam ali me je ipak njegova prića oduševila i zasenila.
Napisala Jasna Ćirić

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License