Sudbina Putira

SUDBINA PUTIRA
Jevrejski glas, Sarajevo, april 2003
Novopečeni rabin budimpeštanske Teološke škole, godine 1903, moj otac, Mordehaj - Cvi (dr, Hinko Urbah) morao je da se oženi; jer je to bio uslov za nameštenje. Njegov učitelj, rabi Moše Feldmann imao je baš tri neudate kćerke, od kojih je najstarija, Sara, navršila 18. godina. Venčanje se održalo 10. decembra 1905. u hramu Rombah, čiji je rabin bio moj djed, rabi Moše.
Ćetiri đakona hrama (gabajim) pružili su bračnom paru srebreni putir za svadbeni dar, umetničko delo lokalnog kujundžije. To je veća metalna kupa na stalku, s poklopcem, slična srednjovekovnom kaležu za nuđenje hostija vernicima. U našem slučaju, putir je služio da štiti etrog, plod citrusa sličnog limunu, kojeg nosimo na jesen u procesiji praznika Sukot (praznik koliba). Datum svadbe i spleteni inicijali mlade i mladoženje urezane su latinicom, a imena četiri đakona i citat psalma: "Dignuću čašu spasa i kliknuti ime Gospoda!" na hebrejskom jeziku. Predmet je redak, pre dekorativan nego li podesan. Bio je kao ukras na počasnom mestu naše trpeze u Sarajevu, gde je otac služio kao rabin od 1928 do 1941.
Prilikom nacističke okupacije pobegli smo od holokausta s minimalnim prtljagom. Neophodne stvari smo ostavili vernim služiteljima i poznanicima. Sve naše pokretnine opljačkane su. Kad smo se, četiri godjne kasnije vratili u naš oslobođeni grad, večina pokretnina nam je vraćena od strane poštenih sugrađana, dočim su nepokretnine i vrednosti preživelih i ubijenih Jevreja ostale u rukama novih vlasnika.
Jednog dana 1945., majka primijeti staretinara koji na ulici vuče ručna kolica puna krpa i neobičnih predmeta. Na vrhu hrpe,blista pod suncem naš putir. Majka povika: "To je moj kalež! Evo mojih urezanih inicijala!" Staretinar se uplaši da ga optuže kao lopova ili jataka. Ujvati putir i preda ga majci Besplatno! Kaže: "Evo ti ga džabe!”
Danas, taj kalež krasi moj salon u Parizu. Svake jeseni mi služi na Sukot kao futrola za etrog. Ostaće u baštini mog unuka, koji nosi ime svog pradeda, Mordehaja Urbaha. Kad bude slavio barmicvu (pričešće) krajem 2002. imaću priliku da kažem: „Dižem putir spasa i kličem ime Spasioca!”