Subverzivne Lekcije Beogradskog Doktoranta Fredi Perlman

Aleksej Kišjuhas
Subverzivne lekcije beogradskog doktoranta
Fredi Perlman
Reprodukcija svakodnevnog života i drugi eseji Anarhija/Blok45
Ova knjiga je posvećena prvoj generaciji roditelja koja svoju decu neće slati u škole, pa na posao. Tako glasi posveta koja otvara zbirku tekstova Reprodukcija svakodnevnog života i drugt eseji Fredija Perlmana, a sve u izdanju novobeogradske Anarhije/Bloka45 iz 2003. Zbirku čine dva osnovna teksta Reprodukcija svakodnevnog života iz 1969, te stalna privlačnost nacionalizma iz 1984. godine. Pored njih, tu su i nekoliko biografskih tekstova koje potpisuju autorova supruga Lorejn, Džon Zerzan, priređivač Aleksa Golijanin i drugi.
Perlmanova biografija anarhična je koliko i njegovi tekstovi. Rođen u Brnu 1934. godine, emigrira u Boliviju, te Sjedinjene države. Studirao je na Kolumbiji, gde predavanja velikog sociologa Rajta Milsa značajno utiču na njegove teorijske orijentacije. Međutim, 1963. godine Perlman dolazi u Beograd i upisuje postiplomske studije na ovdašnjem Ekonomskom fakultetu. Doktorira sa tezom Struktura zaostalosti. Doktorira i na Pravnom fakultetu u Beogradu (teza: Uslovt za razvoj ekonomski zaostalih regiona). Zapošljava se u Institutu za planiranje Kosova i Metohije. Potom se vraća u SAD, gde predaje ekonomiju na jednom univerzitetu. Perlman opet dolazi u Jugoslaviju u proleće 1969. godine, nakon što je sa suprugom u Torinu kupio fiću. Potom ovim fićom Perlmanovi obilaze celu zapadnu Evropu, kao što su u studentskim danima Ameriku obišli skuterom. Sporednim putevima, brzinom od 25 milja na sat.
O čemu piše ovaj jugoslovenski postdiplomac i doktorant? Meta njegovih tekstova je kapitalizam. Ništa čudno, uzimajući u obzir generaciju kojoj pripada, primetiće mnogi. Međutim, Perlmanov napad mnogo je opštije prirode od uobičajenog humanističko-levičarskog. Njegova meta neretko je ukupna civilizacija izrasla na kapitalu, (sve)ukupno društveno ponašanje. Robno-novčanu razmenu naziva opštom prostitucijom, a život preživljavanjem.
Esej Reprodukcija svakodnevnog života predstavlja instantlekciju iz političke ekonomije (ali, rečima priređivača, "ništa nalik onome što biste mogli da čujete na Ekonomskom fakultetu ili na kursu za brzo ekonomsko opismenjavanje G17+").
Reč je o inspirativnoj radikalno levoj analizi pojmova kao što su rad, roba, vrednost, kapital i njima sličnih. Vrlo sažeto i vrlo efektno. Međutim, ovaa esej ima i dublju sociološku i političku relevanciju. Perlmanova teza glasi da naše svakodnevne aktivnosti (re)produkuju društveni sistem. Lovačko-skupljački, robovlasnički, kapitalistički, svejedno.
Da, kada se podvuče crta, naše svakodnevne aktivnosti (odlasci u prodavnicu, vožnja automobilom, oblačenje kravate) ono su šta se najviše računa. Sociološkim žargonom, ovo je tzv. Mikrosociološka pozicija. Narastajuće popularna i snažno savremena teorijska orijentacija prema kojoj naše svakodnevne akcije oblikuju društvo, a ne obrnuto. Pojedinac i ono šta čini sa sobom centar su i izvor društvenog sveta, društva samog.
Drugi Perlmanov esej, Stalna privlačnost nacionalizma, još je relevantniji za srbijansko svakodnevlje. Ovaj istorijski esej predstavlja novu reviziju standardnog levičarskog pogleda na svet. Imperijalizam i prvobitna akumulacija kapitala to jest globalna pljačka od strane kolonizatora bili su prvi stadijum kapitalizma, veli autor. Genocid je, viče Perlman, prelomna tačka i temelj svega što imamo danas: vojno-industrijskog kompleksa, industrije, kancelarija i parkinga. Samim tim, nacionalizam je "vladajući, aktuelni i nadamo se poslednji" stadijum kapitalizma. Uz to, nacionalizam je metodologija kojom se uspostavlja vladavina kapitala. Povezivanje u fiktivne zajednice poput etničkih, daje osećaj pripadnosti i zajedništva onima koji su taja osećaj izgubili u otuđujućem kontekstu kapitalizma. Ovaj je esej posebno ilustrativan za stanovništvo Srbije, odnosno kontekst razdraženog nacionalizma unutar okvira tranzicije ka razdraženom kapitalizmu. I, on tumači i pritiska onaj mentalni žulj izrastao zbog saznanja da se na svim tim nacionalističkim strastima neko zapravo debelo obogatio.
Veoma značajan element Perlmanove knjige u domaćem izdanju jeste to što je ona deo tzv. "Operacije Džabalesku" koju poduzima izdavač.
Naime, ova knjiga, sasvim u skadu sa političkom i ideološkom orijentacijom autora, nije imala cenu. Samim tim, nije bila roba. I, knjigu se moglo i može (pre)uzeti potpuno bespatno. Sopstveni primerak jednostavno sam uzeo iz kutije na kojoj je velikim ćiriličnim slovom pisalo Dž u jednoj novosadskoj knjižari.
Vrlo subverzivno, kada se čovek zamisli. A tako jednostavno. Sistem "Operacije Džabalesku" zasniva(o) se na ekonomiji poklona ("Prvo načelo ekonomije poklona glasi da od ekonomije poklona nema ništa ako samo jedan poklanja; drugo načelo ekonomije poklona glasi da od ekonomije poklona nema ništa ako se prvo načelo nameće kao uslov (…) Pa kako nam bude"). Ekonomiji bez cene, uslovljavanja, vrednosti, ucene. Drugim rečima, moguće je dati (novca ili bilo čega drugog) koliko god se želi, ili ne dati ništa obe varijante su podjednako prihvattjive. Rečima izdavača: "Ne možete da date toliko malo, koliko malo mi možemo da tražimo. (Ne tražimo ništa)". Uz to, sve je objavljeno u "anticopyright" režimu, tj. jasno je naglašeno da se svi ovi tekstovi mogu "objavljivati, prilagođavati i citirati bez ikakvih ograničenja i navođenja izvora". I, razumljivo, celokupna knjiga može se potpuno besplatno "skinuti" sa interneta. Izdavač se neće Ijutiti, naprotiv. Dakle, na guglanje! Danas je pomodno kritikovati kapitalizam. Čak i Papa ga kritikuje. Popularno je obući majicu sa likom Če Gevare i obmotati se u maramu "arafatku" ili, u poznijim godinama, akademski levičariti po kursevima svetskih univerziteta. Ovde nije stvar u tome. Perlmanovi eseji predstavljaju jedan istinski subverzivni i radikalni program, i to jednako radikalan prema levičarskim reformistima kapitalizma kao i prema kapitalizmu. Slični radikalizam demonstrirao je i izdavač: odštampao je i izdao knjige, i nije stavio cenu ("gledano po svim ekonomskim parametrima, čista propast. Ali tu su i drugi parametri: Ijudi kojima je stalo da se ovo ludilo nastavi"). Kapital je pre svega odnos između Ijudi. Sistem počiva na svakodnevnim odnosima. U svakodnevlju, u svemu onom što uzimamo zdravo za gotovo je poenta i, ako želimo, problem. Ovo je veoma značajna orijentacija, šira od ideoloških etiketa. Nezavisno od stava prema kapitalizmu (i prema onima koji se na dotični mršte), neobično je važno moći sagledati sopstveni svakodnevni život kao kreatorsku, aktivnu a ne samo pasivnu i reaktivnu stvar. I samim tim, ceniti ga (što) više. Danas

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License