Zoran Andrić
Stefan Hesel: Pobunite se!
Manifest o kulturi protesta
(Preporuka za prevođenje)
U Francuskoj se esej o angažovanom životu Stefana Hesela, koji se može smatrati nekom vrstom manifesta kulture protesta, prodaje kao megabestseler. Pritom je reč o kulturi protesta kao osnovnoj supstanci knjige na tradicionalnoj liniji socijalne revoltiranosti, koja je u istoriji ideja Francuske imala prominentne predstavnike u filozofiji Kamija (L’hommerévolté) I Žan-Pol Sartra.
Nemački izdavač Ulštajn, ne časeći časa, objavio je nemački prevod ovog pamfleta 93-godišnjeg autora Stefana Hesela (Stéphane Hessel: Empört euch!, Ullstein Buchverlage, Berlin 2001 - Stefan Hesel: Pobunite se! ) koji je preživeo Holokaust u koncentracionom logoru u Buhenvaldu i koji je bio član francuskog pokreta otpora.
Hesel je rođen 1917. u jevrejskoj familiji koja je konvertirala u protestantizam i koja je samo nekoliko godina docnije emigrirala u Francusku. Hesel se za vreme Drugog svetskog rata u Londonu priključio generalu De Golu i pokretu France libre. On je jedan je od koautora Univerzalne povelje o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, bivši diplomata i jedan od najuglednijih moralnih autoriteta Francuske. On je bio i lični poznanik filozofa Valetra Benjamina i dadaiste Marsela Dišama. Ovo delo je već nedeljama na top-seler listi u Francuskoj i, u međuvremenu je, objavljeno u osamnaest zemalja. Dosad je prodato 900.000 ovog eseja-pamfleta. U čemu leži tajna takvog eksorbitantnog uspeha ovog spisa neznatnog opsega od svega dvadesetak stranica? Da li je reč o ansijenitetu veterana i autentičnosti svedoka-saučesnika istorijskih preloma ili naprosto o pregnantnoj, čitkoj i pitkoj lektiri sa jasno artikulisanim tezama?
Francuski dnevnik Mond pred Božić 2010. sproveo je anketu sa 28 prominentnih francuskih intelektualaca o fenomenu pobune. Odgovori su bili fascinirajuće originalnosti. Spisateljicu K. Pankol indignirala je laž bankara, sineastu S. Klapiša Sarkozijev kabinet, umetnika Boltanskog odnos prema Romima, a antropološkinju F. Eritije nepravda prema ženama.
Jednostavan, ali teško prevodiv naslov Indignez-vous!/Empört Euch! nešto je u čemu se dotiču semantička polja pojmova - pobune, revolta, srdžbe, ljutnje, ogorčenosti, prezira, ozlojeđenosti. Takav kompozitum je još zaoštren u zapovedni način: Pobunite se! Iskažite svoj gnev! Za Hesela je Résistance bio ne samo nacionalni pokret otpora, već je imao i socijalne i političke ciljeve. Selektivnost građanskih prava i nasilna ekstradicija imigranata (nedavna su Sinti i Romi po nalogu predsednika Sarkozija bili izgnani iz Francuske) povod su Heselove ozlojeđenosti. Autor veli da svakome želi da ima svoj sopstveni motiv gneva i pobune. Za Hesela je protest uzdignut u vitalističko načelo.
Pobuna je dragocena, veli on. „Ako se protiv nečega bunite, kao što sam se ja bunio protiv nacizma, onda ste borbeni, postojani i angažovani“. Povoda za gnev, srdžbu i pobunu ima na pretek. Razlozi za protest su sveprisutni - ekscesi finansijskog kapitalizma, ekološko zagađenje životne sredine, politički skandali, rasna diskriminacija. Sve te teme su povod ovom malom spisu koji je na tragu angažovanog života u smislu Sartrove egzistencijalističke filozofije. Ipak jedna kardinalna razlika karakteriše Heselovu poziciju u odnosu na Sartrovu. Sartrova podrška teroristima za vreme rata u Alžiru ili atentatorima na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. je apsolutno isključena u idejama Stefana Hesela.
Hesel kategorično poriče svaki smisao nasilja. I sam Sartr je pred kraj svoga života sumnjao u smisao terorizma. Za Hesela je izvor pobune u esenciji egzistencije. Pobuna nas, ex-negativo, prisiljava da živimo iz uverenja odnosno iz slobode, umesto iz nužde. Ovaj kratki spis je bez kompleksnih teorijskih argumenata i postulata, već nešto poput ad hoc apela da se prevaziđe svaka fatalistička rezignacija u posvednevnoj borbi sa stoglavom nemani globalizacije, što mu daje izvesne odlike moralno-političkog traktata. Mi živimo, veli Hesel, u kaskadama interdependentnih spojeva, u unakrst i poprečno premreženim svezama kao nikada dosad. Da bismo sačuvali životni eliksir, moramo sačuvati sećanje, mogao bi glasiti facit i imperativ doajena Stefana Hesela. Oreol martira iz koncentracionog logora u Buhenvaldu daju tezama humaniste Stefana Hesela poseban istorijski i moralni integritet. Heselove teze su i decidirani manifest za slobodu protesta i indignacije kao atributima fundamentalne građanske slobode, kojoj je on sav svoj život posvetio.
Danas
