Sta Je Zapravo Bio Hasomer Hacair

Omladinska društva
Šta je zapravo bio Hašomer Hacair
Bilten / Jevrejski pregled, jul/avgust 2005.
U poslednjoj deceniji, podosta se pričalo i pisalo ne o pojavi toga pokreta, već o pojedincima, žrtvama i preživelim partizanima, uz napomenu da je bio 'šomer', il da se radilo o 'šomrim' tj. članovima te grupe. To je često dato u raznim jevrejskim publikacijama, a pogotovo u tomovima zbornika ,,Mi smo preživeli", u izdanju Saveza jevrejskih opština u Beogradu, redovno u nostalgičnoj no uvek pozitivnoj konotaciji. Implicitno, spominju se stari drugovi naprednog shvatanja, za koje se pretpostavlja da su bili 'na svom mestu' kao ljudi od poverenja…
Da vidimo odakle to sve potiče i kako je ta družba nastala. Nema sumnje da je Hašomer ha-cair bio najjači među jevrejskim omladinskim grupama i prvi koji se povezao sa svetskim pokretom, avgusta 1931. godine.
Takva skautska, cionistička i socijalistička grupa bila je novost, s usvajanjem marksizma, u idealističkom nastojanju da se stvori sinteza nacionalnih težnji s jedne i opštečovečanske pravde i jednakosti, s druge strane. U okviru SZOU (Saveza židovskih omladinskih udruženja), stvorenog 1919, bilo je skautizma, ili barem izletništva i planinarstva, u cionističkim jedinicama koje su se zvale „Ratehija", Degel Jehuda, Jarden, Ahdut hacofim, Ivrija, te sličnim simboličkim hebrejskim nazivima. Socijalizam je bila radikalna novost. To se dogodilo bez obzira - možda bi trebalo reći bezvezno - s obzirom na jevrejsku malograđansku sredinu i na desničarski diktatorski režim u zemlji.
Taj novi, svkaako „opasan" element nije bio zastrašujući, budući da se odigravao unutar male manjinske zajednice i pošto je bio usmeren ka Palestini, u nadi i verovanju da se t a m o ostvari u vidu kolektivnih naselja, kibucim. Ogledao se u materijalističkom shvatanju istorije i svo-jevrsnom druženju, celovitom angažovanju, po hebrejskoj paroli 'hagsama' (samoostvarenja, odnosno lične obaveze izvršenja programa). Nije se više zadovoljavalo 'sastancima' u dokolici, krajem nedelje ili ponekad predveče, kao što se ranije običavalo. Zahtevi su bili doista ambiciozni i sveobuhvatni, što se nije ni moglo u potpunosti sprovesti. Ali je praktikovano u 'kinim' (mesnim 'gnezdima'), međugradskim sastancima, letnjim logorovanjima, pa 'hahšarom' (poljoprivrednim ili gradskim zajednicama, pripremnim za Palestinu), i najzad 'alijom' (odlaskom u Palestinu).
U radu i priredbama te grupe došla je do izražaja još jedna interna sinteza i primena oduševljenja, optimizma i zalaganja preuzetih od hasidizma, istovremeno s intenzinom hebraizacijom. Sinteza objedinjavanja ta dva pravca u svakodnevnoj praksi oličena je - pukim slučajem? - u ličnostima dvojice neprikosnovenih lidera Hašomer hacaira. To su bili: Meir Jaari, poreklom iz Galicije, centra hasidizma i judaizma, i Jakov Hazan, iz Litvanije, poreklom iz sredine 'mitnagdim' (protivnika hasidizma) s jakim cionističkim pokretom, koji je u znatnoj meri bio hebraizovan.
To su opšte razmere. Ali ideologija se prenosila i učvršćivala u praksi uglavnom ličnim primerom 'šalijaha' (izaslanika iz Palestine) i samoniklih lokalnih prvaka. Niko nije 'postavljen' da komanduje niti da predvodi 'ken'. Prvaci se pojaviše spon-tano i bez daljnjeg biše prisvojeni. Nije nigde bilo izbora, sem za 'han-haga rašit' (zemaljsko vođstvo), u koje je 'veida' (gl. skupština) birala svoje članove među već poznatim prvacima mesnih jedinica.
S pravom teorijskom ideologijom bilo je problema. Malo ko je mogao i fizički stizao da prouči i razume ne samo smisao cionizma i socijalizma nego i poželjnu sintezu te dve nauke. Trebalo je za to previše vremena. Postojala je, naročito tridesetih godina, obimna literatura na domaćem i na nemačkom jeziku (koji nije bio pristupačan našim drugovima npr. u Skoplju ili u Bitolju). U samom cionizmu osećala se potreba za publikacijama na ladino (jevrejsko-španskom). Sećam se prepiske koju sam video pre dvadesetak godina u Centralnom cionističkom arhivu, koja je vođena između Saveza cionista iz Zagreba i Cionističke egzekutive u Londonu. Zagreb je tražio da mu se pošalje 'materijal na španskom', na šta je London odgovorio da, nažalost, toga nemaju, poslavši prepis u Sofiju ne bi li bugarska federacija mogla to da pronađe i pošalje Zagrebu?
U tom pogledu bih napomenuo sledeće. Glavni teoretičar na koga se Hašomer hacair oslanjao bio je ruski sindikalista Ber Borohov, koji je pisao na jidišu i ruskom. U Beču je izašla knjiga pod naslovom „Sozializmus und Zionismus", u prevodu i izdanju Mendela Singera. To je izbor Borohovljevih radova i teza. Ne znam koliko je primeraka tog dela stiglo u naše krajeve. Pamtim da sam knjigu jednom prelistavao u Zagrebu. Jugoslovensko vođstvo Ha-šomer hacaira dobijala je materijale na hebrejskom iz Varšave i iz Karkura (mesta u Somronu, u Izraelu, odakle je delovalo svetsko vođstvo); materijal je preveden na hrvatsko-srpski, šapirografiran 'geštetnericom' u plavoj ili crnoj boji, pa razaslat cirkularnim pismima 'diljem Kraljevine'.
No uspeh pokreta nije zasnovan na teoriji, nego na organizacionoj moći, privlačnosti novih, revolucionarnih ideja i nesustalom radu i naporu samih 'šomrim' (članova), čije životno delo, herojstvo i mučeništvo zaslužuju našu pažnju i blagodarnost.
Cvi Loker
SPOMENAR CIONISTKINJE OLI SALMON

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License