Sta Bi Dao Da Si Na Mom Mestu David Albahari Ludvig

Mića Vujičić
Šta bi dao da si na mom mestu
David Albahari: „Ludvig", „Stubovi kulture", Beograd, 2007.
Dva glavna junaka novog romana Davida Albaharija su dva pisca. Jedan se zove Ludvig, a drugog je isti taj Ludvig krstio slovom S, iako u njegovom imenu tog slova zapravo nema. S je opsednut svojim kolegom piscem. Opsesija je na početku njihovog drugovanja neka vrsta S-ove simpatije, a na kraju već patološka kategorija sa napunjenim pištoljem. Zanimljivo je pak to što je S pozitivac, a Ludvig negativac koji će od svoga kolege ukrasti ideju, to jest celu knjigu ili preciznije „knjigu nad knjigama". Iako realista, sa negativnim stavom prema „zapadu", Ludvig će, zahvaljujući ukradenoj postmodernističkoj ideji od S-a, uspeti da postane jedan od najvećih srpskih pisaca u Evropi. Nesrećnom kolegi ostaće samo opsesija Ludvigom, koga će sad prezirati onoliko koliko ga je nekada voleo i koga će i dalje pratiti u stopu, sve sa pomenutim pištoljem u fioci - pištoljem koji će na kraju morati da opali.
Tu je i treći glavni junak Albaharijevog novog romana. Zove se Beograd, i na njega se pisac S obrušava svom silinom, najoštrijim mogućim rečima, bez cenzure. Beograd, naročito onaj „kulturni", za junaka romana predstavlja leglo provincijalizma, kiča, ogovaranja i pravog mesta za pozicioniranje jedne ovakve priče. Mada na kraju glavni junak menja svoj stav, priznajući da u drugom gradu ne bi mogao živeti i da ga Beograd, kao takav, veže - zanimljiv je tretman grada u novoj Albaharijevoj knjizi. Grada čiji se centar sve više sakuplja i povlači pod naletima periferije, kako će nam objasniti pripovedač.
David Albahari, baveći se pre svega problemom odnosa pisca prema društvu i obrnuto, te svim problemima javnog, kulturnog, književnog života, koji podrazumeva i problematiku ozbiljne i žute štampe, skandala, ogovaranja, sujeta i slično, ali i razlikama između poetika, realizma i postmodernizma - odlično spaja glavne junake sa trećim. Beograd je ovde prikazan, zahvaljujući S-ovoj ogorčenosti do bola, kao malo, zagušljivo mesto - mala književna bara puna krokodila sa spisateljskim „darom", koji se svakog dana motaju jedni oko drugih, kao S i Ludvig, spletkare i ogovaraju, zuje poput muva jedni drugima okolo glave. Glavne stanice Ludviga i S-a su redakcije „Književne reči" i „Književnih novina", te hoteli i restorani gde već u stvarnome životu zaista možemo sresti domaće pisce. A centralno mesto sukoba junaka je televizijski studio. Kako je već to primetio jedan kritičar, iz studija se to neprijateljstvo i rivalstvo (ili pre: izdaja) ciklično širi u krugovima, da bi se opet vratilo u isti taj studio, iz Beograda u Beograd iz koga se ne može pobeći.
Pored jezika i umerene duhovitosti, koje su već poslovično dobre strane Albaharijevih romana, te tek ponekim citatom iz Talmuda, najbolja strana novog romana jeste majstorsko slaganje rečenica, repri-ziranje motiva, okretanje u krug, čime je pisac stvorio zagušljivu atmosferu za junake - atmosferu u kojoj vidimo sve veću i veću opsesiju S-a kolegom Ludvigom, sve jače i jače boli koju S oseća nakon ukradene ideje, sve većeg nereda i opsednutosti u njegovoj glavi, nakon čega će se i sam Beograd za glavnog junaka sve više početi sužavati, da bi na kraju došlo do eksplozije „bombe" koja je iz rečenice u rečenicu sve glasnije otkucavala. Forma romana Davida Albaharija - još jednog romana ispisanog u jednom jedinom pasusu - zbog toga jeste savršena konstrukcija za odabranu temu. Način na koji je stavljao rečenice u usta svog pripovedača, pisac je iskoristio da psihološki uverljivo opiše razvoj njegovog problema. Zapravo je posebnim slaganjem rečenica uspeo da napiše roman od sto šezdeset stranica sa tek nekoliko slika koje se repriziraju poput pomenute TV emisije od koje sve počinje i u koju se S u mislima stalno vraća. Politika

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License