Sreca I Patnja Otpori Diskursu Rata

Srđan Damnjanović
Sreća i patnja - otpori diskursu rata
Magda Bošan Simin. Nevena Simin: Zašto su ćutale? Majka i ćerka o istom ratu Izdavači: Futura publikacije, Ženske studije, Novi Sad 2009.
Žestoka dokumentaristička proza Magde i Nevene Simin, potresno svedočanstvo o razornom delovanju rata, upućuje na još jednu temu, a to je diskurs rata koji se obnavlja preko žrtve i njenih potomaka, a da je prethodno pustio duboke korene u humanističkoj tradiciji i prosvetiteljskoj literaturi.
Kako je moguće da se diskurs rata učvrstio u savremenoj i modernoj evropskoj misli, a da se osporava, radikalno i bezkompromisno tek iz dokumentarističke literature? Prema Nikolaju Berđajevu, dobar deo savremene filozofije je naturalističkog porekla i vodi „glorifikaciji sile", a bujanje vojne i policijske tehnike dovodi do totalnog rata, sistema logora i zatvora. Berđajev demaskira lažnu dilemu koju su zastupali recimo Maks Šeler i u poznatijoj varijanti Martin Hajdeger: Rat, nasilje, herojstvo sa jedne, ili malograđanština, vladavina novca, svet čiju je meru uspostavila lihvarska internacionala, sa druge strane. Na rat su blagonaklono gledali i vodeći filozofi nemačkog klasičnog idealizma, Kant i Hegel. Kod ovog posledjnjeg rat razara učaurenu korupciju i licemerje građanskog društva, herkulovski čisteći Augijeve štale mira od banalnosti, licemerja i korupcije. Hajdeger zatvaranje i uništavanje raspoloživog ljudskog „materijala" vidi u kontekstu tehničke dominacije nad ljudskim svetom, pa se za Holokaust i progon svih koji su svrstani u Drugost može reći: „niko nije kriv"…
Rukopis Magde i Nevene Simin demaskira taj nasilnički diskurs, koji je postao neupitan i samorazumljiv, baš kao što je kreaturi koja je poslovala „nešto" u tehničkom sistemu gasnih komora, pod kapom nebeskom sve tako jasno i samorazumljivo, jer je on kao „majstor" radio samo „svoj posao". Knjiga je napisana iz sasvim obične i svakodnevne perspektive, o onim naoko „sitnim temama" koje ispunjavaju čovekov život. Na dnu civilizacijske piramide stoje sasvim obični ljudi i njihov sasvim običan život, a jedan stepen niže, sasvim obične žene i njihova dilema: pobuna ili beskonačna trpeljivost. Ne radi velikih ideja činiti ovo ili ono, nego činiti ono jednostavno ljudsko, a to je ionako sasvim dovoljno teško - to su reči koje je Magda Simin izrekla bukvalno preko puta zgrade u kojoj je tamnovala, pripovedajući o dokumentarističkoj strategiji savremene književnosti, a tome će biti već četvrt veka. Ta skromnost i upornost je gotovo mistična!
Čitajući dokumentarističku prozu Magde Simin, pitao sam se, kako može biti lepo u zatvoru i zatvorskom kolektivu, gde se pored pogubljenja i torture događa totalna dominacija društva nad ličnošću? Da paradoks bude veći, i u zatvoru se stvaraju mali zatvori i logori. Logoraši su često od logora pravili i svoj, još manji logor, sprovodeći sistematično onu demonsku iluziju, da je lager-kapo u logoru slobodniji od drugih zato što je kapo. Zatvorenički kolektiv Magda Simin i njenih sapatnica-logorašica, bio je usmeren na očuvanje ličnosti i po tome se razlikovao od „muških" kolektiva, u kojima je redovno ličnost podređena nečemu ili nekome. U tome se možda krije odgovor na pitanje kako su logorašice i zatvorenice pronašle lepotu života i u graničnim situacijama: „Deco, kako nam je tamo bilo lepo!" Temeljna uzdrmanost ljudskog bića, usled patnje, smrti, ljubavi, greha, igre slučaja ili sudbine vodi osećanju izvorne slobode, i u tome leži nedostižna prednost žrtve nad mučiteljem. Dok je logor bio i ostao ravnodušno sredstvo jedne spoljašnje volje i to jezivo ravnodušno, do te mere da je u njemu bilo moguće samo „ispunjavati svoju dužnost" i to kao majstor, sveštenik, čuvar ili ekonom, nenameravana posledica delovanja ženskog kolektiva je samoostvarenje i zato se može govoriti o sreći koja je dostignuta u logoru.
Nevena Simin potencira ženskost u tipologiji patnje, jer je stradanje žene intenzivnije, a ta dimenzija je izgleda bila prekrivena ćutanjem u relaciji majke i ćerke. Heroji nisu ni veliki gurui, učitelji, ideolozi, nego nama bliski ljudi. Međutim, to herojstvo ili „herojstvo" može biti dvostruko, usmereno prema vraćanju „milo za drago", koje samo reprodukuju nakaznost rata, ili herojstvo koje počiva na odbacivanju objave rata potomcima logorskih čuvara. Tako je „slučaj komedi-jant" udesio da Nevena Simin usled lošeg tretmana zemlje iz koje potiče, na jednom skupu posvećenom Holokaustu deli sobu sa ćerkama SS oficira i da nesebično u njima sagleda još teže žrtve rata nego što je sama - ni za njih se Drugi svetski rat nikada neće završiti.
Istančana osetljivost za patnju Nevene Simin, postaje važno sredstvo da se herojstvo ne pretvori u „herojstvo" Nimalo slučajno, posle revolucionarnih promena vlast zauzimaju neosetljivi na patnju. Neosetljivost patnje, pre'ma Erihu Fromu, vodi paradoksu istorijske promene, kada tlačen postaje tlačitelj, a mučenik mučitelj. Poro'bljen čovek često nema nikakve ideje o slobodi, a ipak može da se oslobodi i bez slobode kao ideje vodilje. Početak oslobođenja nalazi se u ljudskoj sposobnosti patnje - potlačen čovek može da se oslobodi samo ukoliko oseti patnju, premda o slobodi ništa ne zna. Naprotiv, tlačitelj, izgubivši sposobnost patnje, gubi i sposobnost promene. Sloboda ponovo izaziva ropstvo, ukoliko oslobođeni izgubi sposobnost uživljavanja u tuđu patnju, a time i u implicitnu ideju slobode. Oslobođenik koji je prestao da oseća patnju, postaje okoreli mučitelj. Zato je posleratna sudbina logorašica još tragičnija. „Sloboda" je logorašice i logoraše gurnula u drugi red pobednika, mrcvareći njih i njihove porodice pitanjem: „Kako ste vi preživeli a drugi nisu?". Tako se mučenje u različitim oblicima i vidovima prenosi u vreme mira, pretvarajući mir u jedno međuvreme, izgleda manje vredno i značajno nego što je to bilo vreme rata.
Posle čitanja ovog fascinantnog rukopisa čitalac se suočava sa jednom mučnom i mračnom temom. Diskurs rata je žilav i uporan, a neguje se ćutanjem između generacija, pa čak i između učesnika samog rata. Razoran protest protiv tog tvrdokornog diskursa rata nije potekao, niti može poteći iz magistralnih teorijskih tokova ili tzv. „humanističkih nauka", nego iz književnosti, odnosno iz dokumentarne proze, neopterećene balastom sumnjivih teorijskih konstrukcija i još zloćudnijih ideologija.
Zainteresovani čitaoci se pozivaju da knjigu naruče preko adrese autorke: sr.tenue|nnimis#sr.tenue|nnimis

Cena knjige je 500 dinara. Način iporuke se ugovara pojedinačno. Knjiga se može lično preuzeti.
Za one koji naruče knjigu iz inostranstva posebno se dogovaramo oko slanja knjige na kućne adrese ili adrese koju navedu, odnosno pojedinosti dogovaramo e-mailom. Sa poštarinom cena je 15 evra.
U Izraelu se knjiga može preuzeti od Lenke Frenkel: e-mail - f moc.liamtoh|aknel#moc.liamtoh|aknel, telefon: 09-7441292 i mobilni 054-7229751.

osim toga:
"ZAŠTO SU ĆUTALE MAJKA I ĆERKA O ISTOM RATU"
Promocija knjige Magde Simin Bošan i Nevene Simin

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License