Srdan Jovanovic Kontrareformacija Ili Tri Decenije Ratovanja

Srđan Jovanović

Kontrareformacija ili tri decenije ratovanja

Vraćajući se na kratko u reformaciju, vidimo da je ovaj pokret doneo više problema Evropi no što su njeni narodi očekivali. Već podeljena Evropa sa luteranstvom je imala samo jedan novi razlog za ratove, od kojih je najveći bio Tridesetogodišnji rat (1618-1648).

Bio je to (tada) jedan od najkrvavijih ratova koje je Evropa videla. Vodio se prevashodno na teritoriji današnje Nemačke, nekadašnjeg Svetog rimskog carstva, a u svoj krvavi pir uključio je većinu Evrope. Dok se na teritoriji Nemačke svako borio protiv svakoga, ostale zemlje-države-kraljevine-baronije-oblasti (treba imati u vidu da je država kakvu danas poznajemo novi produkt), jedna po jedna, uključivale su se u konflikt koji je započeo kao trvenje između katoličanstva i protestantizma, a završio se kao masovni pomor koji je redefinisao geopolitičku mapu Evrope i iscepkao je na sitne komade. Završio se Vestfalskim mirom.

U nau čnim i stru čnim krugovima u ovom ratu se već dugo diskutuje. Iako je relativno prihvaćena i poznata činjenica da se Evropa tada pocepala po religijskim šavovima, debate su se vodile (i još uvek se vode) o tome šta se tačno i zašto desilo. Početak je bio religijski, a kraj, čini se, politički. Pohlepa i želja za vlašču i moći mogu samo biti potpirivane metafizičkim idejama poput onih koje nude i katoličanstvo i protestantizam. Jedna od najznačajnijih metafizičkih stavki o kojoj se katolici i protestanti nisu slagali jeste tzv. Trans-supstancijacija. Ova glomazna, besmislena reč označava ideju da se prilikom pričešća, kada se jede hleb i pije vino, u stvari jede Hristovo telo i pije njegova krv. Džin Rodenberi (tvorac fenomenalnih Zvezdanih staza) svojevremeno se zapitao, kada su ga roditelji odveli u crkvu, zašto je okružen gomilom kanibala. Jedenje nečijeg tela i pijenje nečije krvi definicija je kanibalizma. Katoličanstvo je na transsupstancijaciju gledalo bukvalno - po ovoj verziji, jedenjem hleba i pijenjem vina doslovce se jede Hristovo telo i pije njegova krv (sic!), dok je Martin Luter to shvatio metaforički (metaforički kanibalizam tada se prvi put pojavio na svetskoj pozornici). Razlika u shvatanju religijskog (dakle, poželjnog) kanibalizma bila je više nego dovoljna da mnogi budu spaljeni ili prosto pobijeni. Kada su se ovakve besmislene ideje udružile sa žudnjom za vlašću i moći, Evropa je ponovo krvarila. U suštini, razlika se svodi na izbor između doslovnog i metaforičkog tumačenja Biblije (pa i same religije), koje smo mogli da vidimo i u sukobu gnostika i agnostika. Većinom je doslovno tumačenje uspelo da preživi do dan danas, te postoje stotine miliona ljudi koji bukvalno veruju da je Bog stvorio svet za šest dana, te da se to desilo pre nekih desetinak hiljada godina (kako je Sem Heris primetio, svet je nastao posle sumerskog otkrića tvorbe lepka), pa i da su se dešavala čuda poput vaskrsa, hodanja po vodi, zmija koje govore i sl. Jedan od poznatijih hrišćanskih teologa koji hrišćanstvo shvata metaforički je Kanađanin Tom Harpur.

Autor je lingvista, magistar evropske kulture i odgovorni urednik žurnala Humanicus (www.humanicus.org)

Danas

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License