SRBIJA I VATIKAN POSMATRAČI ,A ŠTA ĆE REĆI IZRAEL ?
Milan Karagaća
Potpisivanjem međunarodne deklaracije na konferenciji održanoj u Pragu - 46 zemalja se obavezalo da će nastaviti proces restitucije imovine silom oduzete Jevrejima tokom holokausta. Deklaraciju iz Terezina su potpisale države EU, SAD, Rusija, kao i sve zemlje bivše Jugoslavije.
Jedino su se izdvojili Vatikan i Srbija koji su konferenciji, koja je u Pragu organizovana na samom kraju češkog predsedavanja Evropskoj uniji, prisustvovali kao posmatrači
Za razliku od svih zemalja koje su na konferenciju o imovini žrtava holokausta poslale delegacije sastavljene od predstavnika resornih ministarstava, Srbija je poslala svog ambasadora u Češkoj i to bez ikakvih ovlašćenja.
Aleksandar Nećak je konferenciji prisustvovao kao predstavnik Saveza jevrejskih opština Srbije i podneo izveštaj o situaciji sa restitucijom u Srbiji. “Uputio sam pisma svim resornim ministarstvima i niko nije odgovorio, osim premijera, koji mi je odgovorio da je prosledio dopis svim ministarstvima, odakle će mi se javiti. Do danas se niko nije javio. Shvatio sam da ne postoji koordinacija, jedno ministarstvo ne zna šta se događa u drugom”, objašnjava Nećak.
Deklaracija iz Terezina nije pravno obavezujući dokument već ima moralni značaj i zemlje potpisnice obavezuje da "isprave posledice nelegalnog konfiskovanja imovine, kao i prisilnih prodaja koje su pratile progon nedužnih ljudi" od nacista.
Ko se još seća onog vremena kada smo ,za domaće potrebe ,govorili o Srbima i Jevrejima kao narodima stradalnicima,bratstvu po stradanju, kada smo pričali o zaista monstruznim zločinima nad pripadnicima srpskog i jevrejskog naroda. Imali smo i Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva,išle delegacije u Izraeli otuda dolazile ovano,mi im se izvinjavali kako je kriv Tito što nismo imali dipolomatske odnose jer je on voleo Arape a mi ,naravno ,volimo Jevreje.
Onda dolazi period kada nam je bila aktuelna vatikansko-jevrejsko- islamska- komunistička antisrpska zavera. Pa kako Amerikom i Rusijom vladaju Jevreji i zato nas njihove vlade ne podržavaju i navodili primere Holbruka,Olbrajtove, Kisindžera, Kozirjeva, Čurkina i ostalih antisrpskih Jevreja. Ličilo je to na odnos prema Jevrejima iz Nedićevog vremena.
Posle smo kao normalizovali odnose,takve priče tretirali pojedinačnim slučajevima, marginalnim, zlonamernim uz uveravanja da to nema veze sa državnom politikom i
da u Srbiji nikada nije bilo niti ima antisemitizma.
A gde smo sada po tom pitanju, odgovor bi mogao biti u stilu onoga Lalinog “Šta god da kažem neće mi verovati”.
I sve bi to svet i Evropa mogli da razumeju kao unutrašnje političko pitanje,kao pitanje odnosa prema komunizmu, ali Srbija zaboravlja da joj se neće baš blagonaklono gledati na takav odnos prema stradanju Jevreja, a Nedićeva Srbija se ponosila kako je najkonsekventnije “rešila” pitanje Jevreja i ,naravno njihove imovine.
U jeku kampanje o vraćanju imovine koju su “komunistički banditi oduzeli od uglednih građana i domaćina”, uporno se ćuti o Jevreja koje je Nedićeva narodna vlast zajedno sa Nemcima “zbrinula” a imovinu im oduzela. Prema proceni Saveza jevrejskih opština, Jevrejima u Srbiji je oduzeta imovina u vrednosti 500 miliona evra i to samo imovine bez naslednika. Od 512 predmeta, koliko je podneto, jevrejskoj zajednici su vraćena dva stana, od kojih u jednom stanuje porodica i ne mogu da ga koriste.
Može se razumeti da nemamo još Zakon o restituciji ali,koliko mi je poznato,ni u nacrtima se ne govori o imovini koja je oduzeta u periodi 1941-44. godine.
U svemu tome,daleko veću težinu imapolitička dimenzija i odnos prema tom periodu,gde se Srbija nepotrebno samodiskvalifikuje i samoizuzima iz civilizovanog sveta koji ističe antifašizam kao svoju civilizacijsku odnovu i vrednost.
Zato je u najmanju ruku neshvatljivo,nerazumljivo i neobjašnjivo da se Srbija svrstala uz Vatikan kada je u pitanju odnos prema restituciji jevrejske imovine tokom holokausta.
A danas je 4.juli i niko ga u Srbiji više ne pominje kao Dan borca,kao da boraca nije ni bilo,kao da nije bilo 2. svetskog rata ni narodno-oslobodilačkog rata.
“Srbija treba mnogo više pažnje da posveti pitanjima antifašizma. Ovakva situacija kao posledicu na međunarodnom planu ima snižavanje ugleda Srbije. Srbija je bila članica pobedničke antifašističke koalicije, a danas nije na odgovarajućem nivou predstavljena ni kada su u pitanju parade u Moskvi, ni kada se slavi u Parizu, ni kada su ovakvi skupovi protiv holokausta”, kaže Ivica Dačić
Zvanična Srbija se ponaša kao da bi sve to da što pre zaboravi i minimizira, čim završi ovaj državni projekat oko rehabilitacije đenerala Draže.
Sigurno je da je država Izrael upoznata sa rezultatima glasanja na navedenoj konferenciji i ne treba isključiti da će u diplomatskoj formi zvanično izraziti nerazumevanje zašto Srbija nije glasala za Deklaraciju. Mislimda će biti teško dati razumno objašnjenje,jer nikakvi unutrašnji politički projekti to ne mogu opravdati.
Međutim,izgleda ostaje nama najveći problem kako da to sami sebi objasnimo zdravorazumski.
Danas je 4.juli a u utorak 7.juli.
Srbija I Vatikan Posmatraci A Sta Ce Reci Izrael