Podela Spomen-sobe
Paviljon SFRJ u Memorijalnom centru „Aušvic-Birkenau”, u poljskom gradu Osvjećimu, više neće postojati pod tim imenom
Memorijalna postavka SFR Jugoslavije u paviljonu 17.
Paviljon SFRJ u Memorijalnom centru „Aušvic-Birkenau”, u poljskom gradu Osvjećimu, više neće postojati pod tim imenom. Kako se, u međuvremenu, Jugoslavija raspala na nekoliko država, novom postavkom u istom paviljonu biće predstavljena sećanja na žrtve, stradale u Aušvicu, sa teritorija bivših jugoslovenskih republika, ali sada samostalnih država.
Ovo je za „Politiku” potvrdio Borislav Šurdić, načelnik Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Na decembarskom radnom dogovoru sa Kristinom Oleksi, zamenikom direktora Memorijalnog centra „Aušvic-Birkenau”, Šurdić je razgovarao o tome kako nova postavka treba da izgleda, i koje norme mora da poštuje.
- Krajem šezdesetih godina prošlog veka države, iz kojih su internirani zarobljenici u Aušvic, dobile su svoje paviljone u Memorijalnom centru Aušvica. U njima, od 1960. godine, prikazuju svoje nacionalne postavke, u znak sećanja na žrtve sa svojih teritorija, kako bi čovečanstvu poslale univerzalnu poruku sa ovog, jednog od najvećih, stratišta u istoriji civilizacije. Tako je oformljena memorijalna postavka SFRJ, broj 17, koja je danas zastarela, prvo, usled činjenice da Jugoslavija više ne postoji, ali i po nekim svojim koncepcijskim i tehničkim rešenjima - kaže Borislav Šurdić.
Prema njegovim rečima, staru postavku svojevremeno je postavio Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije koji je danas integrisan u Muzej istorije Jugoslavije. A, da bi se ta stara postavka zatvorila, potrebna je dozvola Ministarstva kulture Srbije kao nadležnog državnog organa koji ima osnivačka prava nad Muzejom istorije Jugoslavije.
Pogled sa nekadašnje osmatračnice na barake logora Birkenau u kojem su vršena najmasovnija pogubljenja logoraša (Foto B. Šurdić)
- Posle zatvaranja paviljona SFRJ, naš cilj je da taj prostor iskoristimo potpuno u skladu sa onim što je poruka centra „Aušvic-Birkenau”. Dakle, da očuvamo sećanje na sve one koji su nevino stradali od nacističkih pogroma u Evropi. Da se pridružimo ne samo osudi, već da uputimo jasnu poruku budućim generacijama da sve države, sve vlasti, i građani čitave planete moraju biti apsolutno svesni opasnosti od mogućeg obnavljanja tako monstruoznih ideologija - kaže Borislav Šurdić. Sećanje na žrtve nacističkih logora nikada ne smeju da budu zaboravljene. Ne smemo, takođe, zaboraviti ni činjenicu da ovaj memorijal, zaštićen od Uneska kao istorijsko mesto koje pripada svetskom nasleđu, godišnje poseti oko milion i po ljudi iz celog sveta.
Kako naš sagovornik dodaje, nakon zatvaranja paviljona u planu je dogovor sa bivšim jugoslovenskim republikama, odnosno njihovim nadležnim organima, ministarstvima kulture ili inostranih poslova, kako bi se napravila radna grupa i načinio jasan dogovor o korišćenju prostora paviljona čija je veličina oko 720 metara kvadratnih.
- Videćemo da li ćemo zajedno raditi novu postavku ili će svaka republika imati svoju. Češka i Slovačka su, na primer, podelile paviljone: imaju zajednički ulaz, koncepcijski su koherentne ali se radi o dvema odvojenim izložbama. U svakom slučaju, „zajednički imenilac” mora da postoji, jer tako nalaže pravilnik Centra. Centar insistira na tome da se nacionalne postavke usmere na prikazivanje i istorijsko dokumentovanje, samog čina internacije žrtava sa svoje teritorije, kao i da autentičnim dokumentima prikažu individualne ljudske sudbine, stradanja i sećanja preživelih i njihovih porodica. Naš sagovornik naglašava da je paviljon SFRJ u dobrom tehničkom stanju, i da će pojedine skulpture koje se u njemu nalaze biti vraćene i trajno sačuvane, a nije isključeno da će neke biti iskorišćene i u novoj postavci. U osmišljavanje nove postavke, Ministarstvo smatra da treba da bude uključen veći broj stručnjaka i nekoliko muzeja: Muzej istorije Jugoslavije, Istorijski muzej Srbije, Muzej žrtava genocida, razni naučni instituti koji će dati podatke o interniranju Srba, Jevreja, Roma i svih drugih naroda koji su sa naše teritorije odvedeni u Aušvic za vreme Drugog svetskog rata.
- Tačno polovina stare postavke bavila se narodnooslobodilačkim ratom i stvaranjem komunističke Jugoslavije, i to je nešto što će biti izmenjeno, u skladu sa koncepcijom Memorijalnog muzeja „Aušvic-Birkenau”.
Dokumentacija će, sigurno, biti očuvana. Sadašnja izložba ima veliki broj fotografija, mapa, fotokopija dokumenata. Slovački i austrijski paviljon imaju manje dokumenata, ali je uključeno više emocionalnosti i poruka koje upućuju na to „kako” a ne samo „šta” da gledate. Zato stručni tim Memorijalnog centra insistira na individualnim ljudskim sudbinama.
Kako saznajemo, čelnici Memorijalnog centra nisu dali rok do kada treba da se oformi nova postavka, ali Borislav Šurdić se nada da je realno očekivati da bude završena do kraja godine i da će na sledeći Međunarodni dan holokausta, 27. januar, nova postavka biti otvorena.
Nema posetilaca iz Srbije
- Muzej „Aušvic-Birkenau” pod zaštitom je Uneska kao deo svetskog kulturnog i privatnog nasleđa, a, po podacima direkcije, godišnje ga poseti oko 1,5 miliona posetilaca. Vodič za srpski jezik u muzeju trenutno nema dovoljno posla. Gospođa, inače Poljakinja, stoga vodi grupe koje dolaze iz Hrvatske i iz Slovenije jer su njene kolege, vodiči za hrvatski i slovenački, prezauzete. Naših ekskurzija koje bi posetile Aušvic nema…
Mirjana Sretenović
objavljeno: 01/02/2008
Gazda , 31/01/2008, 23:22
Otisao bih i poklonio se senima nevinih zrtava sulude ideologije. Ali … (prokleto ali) treba mi viza, odgovor na 101 pitanje i 500 evra. Veliki pozdrav iz jedinog preostalog logora u Evropi
Petar Detlic, 01/02/2008, 04:59
Наших (srpskih) екскурзија које би посетиле Аушвиц нема… a nemackih, austrijskih, hrvatskih, slovenackih, verovatno i madjarskih, spanskih, albanskih, bosanskih, ukrajinskih, rumunskih i bugarskih ima. Verovatno ni prevodlac na romski nema posla, ako ga uopste ima. I sta onda? Koji bi to zakljucak trebalo da izvedemo? Sta je novinar hteo da kaze? Zasto bi i zbog toga trebalo da se stidimo?
stalker , 01/02/2008, 08:33
nemamo mi kulturu postovanja i secanja na zrtve koje smo dali, novac i vize su drugi problem. pored azuriranja izlozbe u osvjecinu, srbi, pre svega, treba da se pozabave i stvaranjem memorijalnog centra koji objedinjuje sva stratista srba, roma i jevreja sa juznoslovenskih prostora u dvadesetom veku. objedinjenu izlozbu stradanja i zlocina od prvog svtskog rata do agresije 1999.
Ana P.V., 01/02/2008, 12:25
Iz iskustva cu Vam reci nesto - preko 5000 ljudi sam vodila u razgledanje po Pragu, Karlovim Varima i Ceskoj, ali zamislite niko nije izrazio zelju da se pokloni u Ceskoj srpskim moštima i vojnicima koji su stradali za zemlju Srbiju, a dovedeni su na ove prostore u toku I sv.rata u zarobljenistvo!!! Toliko nasih ljudi se divi Karlovim Varima, Pragu…a kada im spomenete da su na ovim prostorima bili nasi preci i da sada pocivaju u kapeli(preko 5000 patriota) u Jindrihovcima (nedaleko Karlovih Vara)…ako ne postujemo mrtve kako cemo da postujemo i zive!!! Takodje u Slovackoj(u gradu Trencinu) na velikom groblju je i velika kapela (izuzetno zapustena i zarasla). Na ulazku je neki stari zardjali katanac, na vrhu kapele su slova SHS . U toj kapeli pociva mnogo mostiju nasih vojnika Srba - takodje zarobljenika iz I.sv.rata. Nije ni cudo zasto nam se sve ove stvari desavaju - zasta su se borili nase pradede, nadi dedovi,ocevi…za Beogradski pasaluk ili sloznu i jedinstvenu SRBIJU??? Bilo bi lepo kada bismo kao i ostali narodi vise vodili racuna o nasim mrtvima i izvan matice. Za to da nam treba VIZA da posetimo Ausvic ili neka spomen mesta…to su samo izgovori- kada ljudi zele nesto da posete i vide - to ce i uraditi. Pronaci ce resenje i u najtezim uslovima. ZIVELA SRBIJA!!!
Шта посећивати , 01/02/2008, 16:10
Срби су највише страдали у Јасеновцу и другим логорима смрти НДХ, било би логичније да одамо пошту нашим мртвима тамо. Што се тиче Аушвица, где су највише страдали Јевреји, осим њих самих који у великом броју посећују место страдања својих сународника и често најближих сродника, тамо највише иду и треба да иду организоване школске екскурзије из оних земаља које су биле и саме нацистичке, да би деца научила каква је то страхота и да се то више не би поновило. У том смислу, закључак да Срби не посећују Аушвиц у најмању руку је непромишљен и исхитрен. Од бивших југословенских народа, то злокобно место највише би требало да посећују Хрвати.
kalimero , 01/02/2008, 20:18
Nije mi jasno zasto se kao razlog ukidanja postavke navodi nestanak SFRJ.Ako je Srbija nasljednica SFRJ zasto se sada prepravlja i dijeli nesto sto je nasljedjeno. I nije li kad je vec tako bilo potrebno napraviti dogovor o buducoj postavci prije nego se ukine postojeca. Samo jedno pitanje kako ce se buduci izlagaci dogovorit ,kada se postavka ukine, o broju zrtava recimo u Jasenovcu?