Srbija i lov na ratne zločince
Komisija UN za ratne zločine iz Londona prihvatila je 1947. jugoslovensku listu sa imenima 2.700 ratnih zločinaca, pa se danas postavlja pitanje da li je neko od njih još živ
Faksimil strogo poverljivog dokumenta nekadašnjeg SSIP-a
Sjedinjene Američke Države su tokom marta ove godine izručile Austriji Josijasa Kumpfa (83), stražara u nacističkim logorima u Poljskoj, gde je učestvovao u streljanju 8.000 Jevreja 1943, a sudske vlasti u Nemačkoj su istog meseca podigle optužnicu protiv Ivana Demjanuka (88), građanina SAD, koji se tereti da je 1943,kao stražar u logoru Treblinka,bio umešan u ubistvo najmanje 29.000 ljudi. Jugoslovenska komisija za utvrđivanje ratnih zločina formirana je 1943. godine odlukom AVNOJ-a, samo nekoliko nedelja nakon što je 20. oktobra te godine formirana Komisija UN za ratne zločine sa sedištem u Londonu, ali su aktivnosti koje je ona imala gotovo zaboravljene.
Deo rada te komisije opisan je ustrogo poverljivom dokumentu nekadašnjeg Sekretarijata za inostrane poslove pod nazivom„Informacija o pravnim aspektima slučaja Kurta Valdhajma” (Str. pov. br. 925-4/86) od 14. aprila 1986. godine, u koji je naš list imao uvid posredstvom publiciste Danka Vasovića, autora knjige o nacističkoj prošlosti bivšeg generalnog sekretara UN Kurta Valdhajma.
Jugoslovenska komisija je imala delegaciju pri Komisiji UN u Londonu i delegacije u američkoj, britanskoj i francuskoj okupacionoj zoni Nemačke, zatim pri Savezničkom kontrolnom savetu za Austriju u Beču. Imala je i istražne timove u američkoj i britanskoj okupacionoj zoni u Austriji i, naposletku, svog pridodatog predstavnika u francuskoj okupacionoj zoni u Austriji, kaže Vasović.
Dok nije bila ukinuta 12. aprila 1948, Državna komisija FNRJ je tražila da Komisija UN u Londonu registruje gotovo 5.000 važnijih okupatorskih i nekoliko najvažnijih domaćih ratnih zločinaca, a na listi najtraženijih lica iz kategorije A nalazilo se i ime Kurta Valdhajma. Naša komisija se pritom, kao i u drugim slučajevima, pozvala na Moskovsku deklaraciju od 31. oktobra 1943,kojom su predstavnici antihitlerovske koalicije zahtevali da „pripadnici oružanih snaga Nemačke i njene vladajuće stranke, odgovorni za svireposti, pokolje, streljanja i ubijanja talaca na okupiranim teritorijama budu ’vraćeni u mesta svojih zločina i osuđeni na licu mesta od naroda kojeg su zlostavljali’.” Kolega Vasović naglašava da je taj stav „potvrđen i na moskovskom sastanku ministara inostranih poslova od 23. aprila 1947,kao i Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 95 (I) od 13. februara 1946”, kako je to konstatovano i u strogo poverljivom dokumentu SSIP-a.
U ovom aktu je navedeno da su Državna komisija FNRJ i njeni područni organi (zemaljske, pokrajinske i ostale komisije) „prikupilipreko 900.000 prijava o ratnim zločinima i zločincima”. Sve su prijave proverene ispitivanjem dostupne dokumentacije i saslušanjem gotovo 550.000 svedoka, tako da je Komisija donela oko 120.000 odluka kojima je utvrđeno „oko 65.000 ratnih zločinaca, izdajnika i narodnih neprijatelja”, navodi kolega Vasović.
Potom je jugoslovenska komisija „zatražila registraciju blizu 5.000 važnijih okupatorskih ratnih zločinaca (kao i nekoliko najvažnijih domaćih)”, ali je Komisija u Londonu prihvatila „samo 2.700 imena i upisala ih u svoje zvanične liste”. Pozivajući se na strogo poverljivi dokument SSIP-a,Danko Vasović navodi da su to bili zločinci „za koje su postojali valjani dokazi”.
Potom je FNRJ tražila izručenje 520 ratnih zločinaca (stranaca), a od odobrenih 189 Jugoslaviji je izručeno 150 lica. Iz SSSR-a, zapadnoevropskih zemalja i dela Austrije koji je bio pod sovjetskom okupacijom izručeno je još 37 ratnih zločinaca. U Jugoslaviji je ukupno bilo osuđeno više od 2.000 ratnih zločinaca, od kojih su se mnogi našli među nemačkim ratnim zarobljenicima. Osuđeno je 835 Nemaca i 130 Austrijanaca, naglašava Vasović.
Danas se postavlja pitanje da li su i dalje aktuelne neke od činjenica i saznanja do kojih je došla Državna komisija FNRJ, da li pravosuđe Srbije treba da im posveti odgovarajuću pažnju i da se aktivnije uključi u poteru za ratnim zločincima iz Drugog svetskog rata? Pogotovo zbog toga što verovatno niko ne može da kaže sa sigurnošću da li je i danas živ neko od onih kojisu se kao ratni zločinci našli na listi iz 1948. godine. Slobodan Kljakić
objavljeno: 27/04/2009
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-i-lov-na-ratne-zlochince.lt.html
Srbija I Lov Na Ratne Zlocince