Slomoviceva Zbirka Na Aukciji

Šlomovićeva zbirka na aukciji
Slika „Drveće u Koliuru” foviste Andrea Derena, procenjena na više od 10 miliona evra

U kalendaru junskih aktivnosti aukcijske kuće „Sotbi” ,u Parizu i Londonu predviđena je javna prodaja dela tzv. Šlomovićeve zbirke, koju čini oko 140 slika čuvenih umetnika, uključujući Pikasa, Renoara, Sezana, Gogena i Derena, a koje su nakon smrti njihovog vlasnika, poznatog francuskog kolekcionara i trgovca umetničkim delima Ambroaza Volara, završile kod Volarovog saradnika i prijatelja Eriha Šlomovića, Jevrejina, rođenog u Hrvatskoj 1915. Poznato je da Šlomovićeva zbirka čini deo stalne inostrane kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu.
Dopadljiv, elegantan i uglađenih manira, mladi Šlomović se, po dolasku u Pariz sredinom tridesetih godina u nameri da postane trgovac umetninama i impresario, odmah približio mnogim umetnicima: Koktou, Bonaru, Šagalu i Korbizjeu. Priča se da se hvalio da je od Korbizjea naručio izgradnju muzeja moderne umetnosti u Beogradu. Tada upoznaje i čuvenog kolekcionara Ambroaza Volara i postaje njegov sekretar.
Odnos Volara i Šlomovića nije se bazirao samo na poslovnim aspektima. To je bila i veza zasnovana na emocionalnom odnosu otac–sin (iako ima i onih koji su ovom odnosu pripisali homoerotične elemente), koja se između njih stvorila već pri prvom susretu da bi tokom vremena doprinela učvršćenju položaja ambicioznog Jugoslovena.
Kada je u leto 1939. Volar poginuo u saobraćajnoj nezgodi, u 73.godini, u njegovoj umetničkoj galeriji u ulici Lafit ostalo je oko 600 dela izuzetnih umetnika kojima je, tokom svoje karijere, svesrdno pomagao. Od tada je brigu o ovom „blagu” preuzeo Šlomović koji je i posle Volarove smrti nastavio da kupuje umetnine.
U strahu od vihora Drugog svetskog rata, rešen da sačuva vrednu zbirku , Šlomović iznajmljuje sef u pariskoj banci Sosijete ženeral gde pohranjuje 140 radova, a ostale (oko 400), zahvaljujući pomoći jugoslovenskih diplomata, uspeva da prebaci u Jugoslaviju. Prvo u Zagreb, a potom u Beograd gde pokušava da organizuje veliku izložbu.
Ubrzo zatim nacisti su okupirali Jugoslaviju. Šlomović, budući jevrejskog porekla, sa porodicom beži u selo Bačina, južno odBeograda. Tu, u kući jednog meštanina, uz pomoć svojih domaćina, iza lažnog zida, sakriva nekoliko metalnih kontejnera i kutija prepunih slika, crteža i grafika. Krajem 1941.Šlomović je, zajedno sa svojim ocem i bratom, uhvaćen i deportovan u logor Sajmište. Pretpostavlja se da je, zajedno sa ostalim članovima porodice, ubijen 1942. Rat je preživela jedino majka Roza, koja je nedugo nakon završetka rata poginula na putu za Beograd, u sudaru vozova.
Komplikovana i tragična Šlomovićeva sudbina zainteresovala je ne samo književnika Momu Kapora („Dosije Šlomović”) i režisera Veljka Bulajića koji se njegovim likom bavio u filmu „Donator”, nego i strane autore. U tom smislu, pomenimo novinara Viktora Perija, koji se, u svojoj knjizi „Ukradena umetnost” (objavljenoj u Izraelu 2000, posle smrti autora), takođe bavio istraživanjem „misterije Šlomović”. Peri piše da su mu ljudi iz beogradskih umetničkih krugova rekli da su jugoslovenske vlasti saznale za postojanje zbirke preko američke ambasade.
U jednom telefonskom razgovoru diplomata „mister Kliford” obavestio je vladu da želi da od jedne žene, u očajničkoj potrebi za novcem, kupi neka umetnička dela. Ubrzo zatim, jugoslovenski agenti su stupili u posed slika koje su potom smeštene u Narodni muzej u Beogradu.
Tek početkom šezdesetih počelo je da se javno govori o Šlomovićevoj kolekciji – prvo u Jugoslaviji, zatim u inostranstvu. Tako je francuski istoričar umetnosti Deni Ruar 1964.napisao da je kolekcionar Volar Šlomoviću poklonio svoju zbirku. Iako je ovako bogati poklon proglasio „neverovatnim”, Ruar je naglasio da je Šlomović planirao „da čitavu kolekciju ostavi Beogradskom muzeju, kao nezavisnu jedinicu koja bi trebalo da ponese njegovo ime”.
Iako su „preživela” rat i nisu dopala u ruke nacistima, dela čuvana u banci Sosijete ženeral decenijama su bila gotovo nevidljiva i nepristupačna. Tek 1979, po isteku zakonskog roka, ova banka je stekla pravo da otvori sef i proda izuzetna dela u cilju naplate naknade za čuvanje umetnina u svom depou. Aukcija, planirana za 1981, obustavljena je: Volarovi i Šlomovićevi naslednici započeli su sudski postupak koji je konačno završen tek 2006. Većina spornih dela završila je u rukama Volarovih naslednika.
Krajem juna, napariskoj licitaciji kod „Sotbija” biće izložen „dragulj” kolekcije: slika „Drveće u Koliuru” (1905) foviste Andrea Derena, čija se vrednost procenjuje na više od 10 miliona evra. U London, pored Pikasove gravire „Skromni obrok” (1904), „putuju” Sezanov „Portret Emila Zole” (slikarevog školskog druga), slika koju je umetnik naslikao između 1862. i 1864, kao i Degaov monotip – „Praznik zaštitnice” (oko 1878-79).
Snežana Simić

objavljeno: 29/04/2010.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/SHlomoviceva-zbirka-na-aukciji.lt.html

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License