Slepi U Gazi

Ivan Ninić

Slepi u Gazi

Za nekoliko dana, 15. avgusta 2005. godine odvijaće se jedinstveni politički dogadjaj na Bliskom istoku u modernoj istoriji sveta. Planeri ove mirovne operacije u ratnim uslovima predvidjaju da će proces, u prvoj fazi, trajati 48 časova, do 17. avgusta. U toku dva dana treba svi jevrejski stavovnici u Pojasu Gaze, koji to do sada još nisu učinili, da se odsele, pod kontrolom izraelske armije i policijskih snaga. Svaki setler biće čuvan od dvostruko ili trostruko više priparnika snaga bezbednosti. Satelitsko osmatranje Pojasa Gaze koristiće najnoviju tehniku registrovanja i kontrole kretanja svakog čoveka, njegove porodice i domaćih životinja. Ništa živo neće smeti da izmakne kontroli izraelske armije. Za ovu operaciju ona se nedeljama uvezbavala u Negevu. Oni koji su se ranije povukli, kao i porodice koje će se evakuisati za pomenuta dva dana, dobiće obećanu kompenzaciju za napuštena imanja.

Tvrdo jezgro jevrejskih naseljenika Pojasa Gaze, ne zna se još tačno koji je to procenat od oko 8.000 stanovnika ukupno, i dalje odbijaju evakuaciju. Oni imaju snažnu podršku u istomišljenicima sa Zapadne obale i Izraela. Cela Gaza je privremeno zatvorena vojna zona. Ipak, nekoliko hiljada ljudi infiltriralo se u Pojas, podržavajući militantni stav ekstremista. U Jerusalimu, kod Zida plaša, pre nekoliko dana sakupilo se 100.000 ljudi, podržavajući molitvama one koji odbijaju povlačenje. “Ne znam koliko vredi naša podrška”, rekao je jedan od vernika, “ali ako ih ne podržavamo, to znači da nam povlačenje nije bitno. Možda će se desiti čudo”.

Čudo se neće desiti. Šaronova vlada je odlučna u sprovodjenju predvidjenog plana. Ljudi koji će nemilosrdnom silom biti evakuisani, ne mogu da očekuju kompenzaciju za svoje napuštene domove. Njihovo slepilo za istorijski momentum skupo će ih stajati.

Rešenost vlade da sprovede plan evakuacije ima i druge izazove. Pre nekoliko dana izraelski vojnik Eden Natan Zada upao je u jedan autobus u Šfaramu i ubio četiri izraelska Arapa. Temperatu u uzavreloj političkoj klimi još više je podigao Benjamin Netanjahu svojom ostavkom na položaju ministra finansija. I jedna i druga akcija imali su cilj da se dogodi čudo koje priželjkuju ekstremisti da bi se plan o povlačenju izmenio, odložio, zaboravio. Glasan protest arapskih organizacija u Izraelu ipak nije mogao da nadjača orkestraciju izraelskih medija koji podržavaju stav Arijela Šarona. Nije to uspeo svojom ostavkom ni Netanijahu, koga je već sledećeg dana Šaron zamenio Ehudom Olmertom, okarakterišući akt, sada već bivšeg ministra finansija, sramnim i nemoralnim.

Medjutim, razloga za strah zbog povlačenja svakako ima. Uskoro će biti jasno da li je on opravdan.

Sa palestinske strane opasnost vreba sa nekoliko strana. Jasno je da će Hamas i Islamski džihad proglasiti povalačenje stanovnika i izraelske armije iz Pojasa Gaze svojom pobedom. Da bi i vizuelno potvrdili svoj stav, vrlo je moguće da će pokušati raketiranje konvoja u povlačenju. Predstavnici ekstremnih palestinskih frakcija uveliko slave predstojeće povlačenje kao pobedu i opravdanje za četvorogodišnju samoubilačku intifadu.

Da ne bi bili prezadovoljni povlačenjem Izraela iz Gaze i suviše meki prema sutrašnjim susedima, predstavnici Palestinske uprave daju nestrpljive izjave, imajući, pre svega, u vidu glasače u predstojećim izborima. Bez obzira na stalne konsultacije izraelskih i palestinskih zvaničnika, traži se javno izjašnjenje Šaronove vlade o daljnjim koracima na putu ka trajnom miru. Izrael je spreman i upravo sprovodi akciju povlačenja iz Gaze i severnih oblasti Zapadne obale. Rešen je da potpiše sporazum o stvaranju paletinske države sa provizornim granicama. PA kaže, to je u redu, ali kada će se nastaviti povlačenje Izraela na granice od 1967? Potpredsednik vlade, Ehud Olmert, koji je nedavno dobio i značajni resor ministrstva finansija, nesumnjivo danas najjača ličnost u Šaronovoj vladi posle premijera, izjavio je da će nastavak dezangažovanja na Zapadnoj obali teći bez zastoja i prema dogovoru dveju strana.

Ono što Izrael brine, ne samo desni blok, već i mnoge umerene, prosečne gradjane, jeste kako će buduća palestinska vlada upravljati Gazom. Filadelfi pojas, granica koja razdvaja Gazu od Egipta, ostaje na brigu egipatskim i palestinskim vlastima. Da li oni će uspeti da spreče šverc oružja palestinskih ekstremista u Gazu i da pretvore taj deo sveta u fundamentalistički bastion, tempiranu bombu koja bi mogla da se aktivira u svakom trenutku?

Na to pitanje niko u Izraelu nema siguran odgovor, niti iko u svetu. Izrael je, sa svoje strane preduzeo i mere razoružanja. Stanovnici naselja Necer Hazani u Pojasu Gaze, predaju svoje oružje. U Izraelu im više neće biti potrebno, ukoliko država funkcioniše. Prošla su vremena mandatskog perioda, kada je svaka porodica čuvala svoj posed kao granicu. Slično je bilo i u Gazi. Palestinske vlasti još nisu stigle do tog stepena autoriteta da mogu da ubede svoje gradjane da predaju oružje.

Na istorijskoj je proveri palestinska demokratija i izraelska efikasnost. Obe strane treba da potvrde svoju volju za mir. Po nekim pokazateljima 80 posto Palestinaca još uvek odbija pravo Izraela na postojanje, a u povlačenju iz Gaze vide izraeslu slabost. To otvoreno tvrdi jedan od vodećih ljudi Hamasa, Ahmed al-Bahar. Prema statistici Šin Beta, izraelsle državne bezbednosti, sporadični napadi na Izraelce su pojačani u ovoj godini u odnosu na prethodnu. Nedavno je u Gazi demonstriralo 10.000 boraca, uzvikujući “Danas Gaza, sutra Jerusalim”. Čak je i premijer palestinske autonomije, Ahmed Kurej, izjavio: “Naš marš se završava u Jerusalimu.” Ali, nakon povlačenja iz Gaze, situacija će se, možda, izmeniti. Perspektiva ekonomskog prosperiteta lako može da promeni stav palestinske većine. Ljudi žele mir i rad.

Sada, kada je mogućnost mira izmedju Izraela i buduće Palestine na pomolu više nego ikad, zabrinutost pokazuju mnogi izraelski zagovornici mira sa Palestincima - poznati levičar Dani Rubenstein, bivši ministar spoljnih poslova u laburističkoj vladi Šlomo Ben-Ami, bivši ministar pravde Josi Beilin, bivši sef Šin Beta Ami Ajalon. Eitan Ben-Elijahu, nekadašnji komandant vazduhoplovstva je izjavio: “Nema šanse da će povlačenje da obezbedi dugotrajno stabilnost Izraela. Lako može da dodje do obnove nereda”

Miru treba dati šansu. Ono što je cilj dobronamernih je stvaranje prostora za Palestinsku državu. To je istorijska šansa i niko ne može sa sigurnošću reći u kom pravcu će se razvijati. Na političkoj zrelosti dva naroda, Izraelaca i Palestinaca, leži odluka i odgovornost.

Apis, avgust 2005.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License