SIMON VIZENTAL: „JEDRO NADE"
Da li je Kristofor Kolumbo bio Jevrejin
- Najpoznatiji svetski lovac na nacističke zločince otkriva korene antisemitizma u srednjem veku.
- U kakvoj su vezi proterivanje Jevreja iz Španije i otkriće Amerike.
- Katolička crkva ćuti o zločinima Inkvizicije.
- Temelji nacizma iz 15. Veka
-
(Od našeg stalog dopisnika) Politika
Beč, 4. aprila Da li je Kristofor Kolumbo bio jevrejskog porekla, a njegovo otkriće Amerike zapravo pokušaj da se pronađe obećana zemlja u kojoj žive izgubljena jevrejska plemena? Simon Vizental u svojoj najnovijoj knjizi „Jedro nade Kristofor Kolumbo u potrazi za obećanom zemllm" ne odgovara potvrdno na ova pitanja. Iznosi, međutim, niz činjenica i tumači rezultate svojih najnovijih istraživanja koji sugerišu da Kolumbo nije tražio Indiju, već obećanu jevrejsku zemlju.
Otkud lovac na nacističke zločince i direktor Jevrejskog dokumentacionog centra u Beču Simon Vizental u tako dalekoj prošlosti? Objašnjenje daje sam Vizental u uvodu svoje nove knjige.
Inkvizicija i Hitler
„Istražujući tragediju Jevreja u nacističkoj Nemačkoj" objašnjava Vizental „ehvatio sam da mržnja protiv ovog naroda ima duboke istorijske korene. Inkvizicija u Španiji u 15. veku progonila je.i uništavala Jevreje poput nacista pola milenijuma kasnije. Jedino što je Hitler koristio modernija sredstva i savremenu tehnologiju."
Vrhunac delovanja španske Inkvizicije vremenski se potpuno poklopio sa putovanjem Kristofora Kolumba. To je bio i razlog da se Simon Vizental posveti istraživanju cele akcije, na osnovu čega je i nastala knjiga „Jedro nade".
Za Španiju je 1492. bila možda i najvažnija godina u ovom milenijumu. Te godine okončana je islamska vlast na Iberijskom poluostrvu, Kristofor Kolumbo je 6tkrio Ameriku postavivši i temelje kolonijalnog carstva i proterani su Jevreji. Ova tri događaja Simon Vizental dovodi u neposrednu međusobnu vezu.
Značajan deo knjige „Jedro nade" Simon Vizental posvećuje istraživanju. porekla Kristofora Kolumba bez izričitog zaključka. Vizental sugeriše da je vekovna svađa Španaca i Italijana obe zemlje svojataju Kolumba možda sasvim nepotrebna, jer on nudi činjenice koje govore da je Kolumbo mogao biti jevrejskog porekla.
U završnom delu knjige o Kristoforu Kolumbu i njegovom putovanju na Zapad Simon Vizental pokušava da prikaže mnogobrojne posledice njegovog otkrića, ali i proterivanje Jevreja iz Španije.
Proterani Jevreji postali su pokretačka snaga u Holandiji, Engleskoj i Italiji, zaključuje Vizental. Njihov odlazak istovremeno je bio i početak slabljenja Španije. Otkriće Amerike koja, ipak, nije postala jevrejska obećana zemlja sasvim je promenilo istoriju sveta, podseća Vizental, čeMU SU umnogome doprineli baš Jevreji.
Zašto ćuti Katolička crkva
Na kraju, Vizental se još jednom vraća svojoj omiljenoj temi antisemitizmu i nasilju nad ljudima. Na optuženičku klupu stavlja Katoličku crkvu i Špance. U vreme Inkvizicije, piše Vizental, iz Španije je proterano milion i po ljudi broj Jevreja varira između 300 i 600 hiljada. Tada je lansirana teorija o „čistoj rasi" i „čistoj krvi" koju su kasnije preuzeli Hitler i nacisti. U Španiji je „rođena" ideja o otkupu života od Jevreja je uziman novac ali se prevareni najčešće nisu dočepali slobode. Iste metode koristili su pet vekova kasnije nacisti.
Vizental nema mnogo lepih reči ni za španske kolonizatore američkog kontinenta. Za njihovo ponašanje prema Indijancima Vizental tvrdi da Je slično delovanju esesovaca u Hitlerovoj Nemačkoj.
Islam i Jevreji ostavili su dubok trag na srednjovekovnu špansku državu. I dok je islam obeležio kulturu i umetnost, Jevreji su se mnogo više bavili životnijim stvarima ekonomija tadašnje španske države počivala je na njihovim plećima. Ova dominacija izazvala je oštru dominaciju Katoličke crkve čija je zločinačka ruka postala Inkvizicija.
Progoni i pogromi Jevreja u Španiji krunisani su poslednjeg dana marta 1492. godine, kada su kralj Ferdinand i kraljica Izabela potpisali dekret o njihovom
proterivanju iz Kraljevine. Jevrejskom stanovništvu ostavljene su dve mogućnosti: da prihvati katoličku veru ili napusti Španiju. Rok za izlazak isticao je u ponedeljak, 2. avgusta 1492. godine.
Poslednji dan
Istražujući okolnosti pripremanja Kolumbovog putonanja, Vizental proialazi niz činjenica koje idu u prilog tezi da je on bio jevrejskog porekla ili barem poštovalac jevrejske vere da su španski Jevreji finansirali njegovo putovanje, da je cilj ekspedicije bilo otkrivanje obećane zem lje u kojoj žive izgubljena jevrej ska plemena.
„U istom mesecu kada su kralj i kraljica proterali Jevreje iz nji hove zemlje, poslali su me sa flo tom u Indiju". Ovim rečima poči nje svoj dnevnik Kristofor Kolumbo. „Zašto veliki moreplovac već na početku spominje Jevreje?", pita se Vizental.
„Kolumbovi brodovi zaplovili su na zapad 3. angusta 1492. godine ujutro. On je, međutim, naredio da svi članovi posade budu na brodovima do 23 časa 2. avgusta. Zašto?", pita se Vizental. „Možda zbog toga što je u ponoć isticao rok da Jevreji napuste Španiju".
Simon Vizental je otkrio da na Kolumbovim brodovima nije bio ni jedan katolički sveštenik. Prilikom ubeđivanja sa španskim kraljevskim parom o cilju svog putovanja Kolumbo je govorio o širenju hrišćanstva, što je bio i jedan od ključnih razloga koji su prevagnuli u njegovu korist. Kako se, međutim, onda moglo dogoditi da u ekspediciji ne bude ni jedan katolički sveštenik, postavlja pitanje Vizental.
Zanimljivo je da je Kolumbo poveo sa sobom prevodioca za hebrejski jezik. Vizental zaključuje da i taj detalj možda objašn.ava koga je to Kolumbo očekivao da će sresti na kraju svog pugovanja.
Žarko Rakić