Ivan Ninić
SILOAH, tvorac MOSADA
Mosad je legenda i stvarnost Izraela. Organizovan na najboljim tradicijama engleske obavestajne sluzbe MI6, transformisao se u bliskoistocnu CIA-u cija ruka dostize tamo gde americki stariji brat ne uspeva. Organizacioni mozak te uspesne saradnje Mosada sa srodnim anglosaksonskim tajnim sluzbama je Reuven Siloah.
Nedavno objavljena knjiga Hagaja Eseda u Engleskoj "Reuven Siloah, siva eminencija Mosada: Tajna diplomatija u stvaranju Izraela" u mnogome rasvetljava skrivene politicke i diplomatske tokove Jevrejske drzave prvih pedeset godina.
Reuven Zaslanski, nazvan Siloah (permutacija reci saliah, oznacava coveka koji organizuje useljenje Jevreja iz sveta u Izrael), rodjen je u ortodoksnoj porodici jerusalimskih hasida. Rano se prikljucuje radnickom pokretu Ben Guriona i niz godina vazi za njegovu desnu ruku, narocito u poverljivim i delikatnim misijama. Jedva presavsi dvadesetu, Siloah se nalazi tridesetih godina ovog veka u Bagdadu, poducavajuci tamosnju jevrejsku zajednicu hebrejskom jeziku i pise za "The Palestine Post". Traga za pogodnim vezama za buducu jevrejsku drzavu u Kurdistanu severnog Iraka. Njegova teza je bila da jevrejska zajednica u Palestini mora da se povezuje sa raznim manjinama u drzavama Bliskog istoka, smatrajuci da su one mahom protiv vladajucih rezima, i tako potencijalni saveznici Jevreja. Siloah je bio duboko motivisani individualac, koji radom iza scene, prikuplja vitalne podatke za svoje sefove, buduce vodje Izraela.
U Mandatornom periodu Palestine (od kraja Prvog svetskog rata do stvaranja Drzave Izrael 1948.), Siloahova aktivnost je bila koncentrisana na odrzavanje veze izmedju Jevrejske agencije ili Sohnuta (neka vrsta vlade Izraela pre stvaranja Drzave Izrael) Ben Guriona i engleske Visoke komande u Palestini. Jevreji su imali dva, potpuno razlicita odnosa prema Englezima u Palestini: odnos prema okupatoru protiv koga treba svim mogucim sredstvima da se bori jevrejska zajednica, i drugi odnos, koji nalaze da se treba uvuci u sve pore engleskog administrativnog, vojnog i obavestajnog tkiva i koristiti vrednosti tih organizacija.
Racionalnost i politicka zrelost jevrejskih ilegalaca se pokazala narocito za vreme Drugog svetskog rata, kada je Siloah, po sugestiji Ben Guriona, prekinuo rat sa Eglezima, smatrajuci da je nacizam glavni neprijatelj, i organizovao Jevrejsku brigadu u sklopu engleske saveznicke vojske. Ucesnici Jevrejske brigade postali su srz Izraleskih odbrambenih snaga u buducoj Drzavi Izrael.
Za razliku od Jevreja, palestinski Arapi, imajuci manje politickog sluha, opredelili su se za snage Osovine. Dobro je poznata uloga Jerusalimskog muftije, Hadz Amin Huseinija za vreme nacizma.
Reuven Siloah je ucestvovao u mirovnim pregovorima Izraela na Rodosu 1949. godine. Vodio je tajne pregovore sa dedom Kralja Huseina, transjordanskim kraljem Abdulom.
Postavljen je za prvog direktora Mosada 1951. i vodio tu organizaciju dve godine.
Nakon toga je radio kao pomocnik Abe Ebana, ambasadora Izraela u UN. Bio je i specijalni spoljnopoliticki savetnik Golde Meir.
Siloah je smatrao da su tri strateska momenta prevashodno vazna za Izrael: objedinjenje svih obavestajnih sluzbi Izraela, sto tesnja vezanost sa NATO i vojna saradnja sa SAD, i trece, povezivanje Izraela sa muslimanskim nearapskim zemljama. Tu politiku sprovodi Izrael, sa manje ili vise uspeha, nakon Siloahove smrti.
Aba Eban je znao da prica ovu anegdotu: Siloah udje u taksi i kaze vozacu "Vozi". Ovaj upita "Kuda?" Siloah ga strogo pogleda, odmah prepoznavsi u njemu stranog agenta. Umro je pre svoje pedesete godine. Bio je usamljenik, koji je znao samo za rad, uz mnogo kafe i konjaka.
Jun 1997.