U našoj sredini, izgleda, pomalo pada u zaborav David Frankfurter, "prvi borac protiv nacista", kako je nazvana knjiga o njemu izdata 1984. godine na hebrejskom.
Rođen je 1909. kao sin vinkovačkog rabina Mavra Frankfurtera. Studirao je medicinu u Lajpcigu i Frankfurtu. Godinu dana po dolasku nasista na vlast, prešao je na studije u Svajcarsku, u Bern, ali je i dalje budno pratio događanja u Nemačkoj. Donošenje Nirnberških zakona, septembra 1935, učvrtilo ga je u uverenju da se nešto mora učiniti kako bi se probudila savest čovečanstva protiv pogubne rasističke i antisemitske politike Nemačke. Dva meseca po donošenju tih propisa, od novembra 1935, počeo je pažljivo da prati aktivnosti i kretanja Vilhelma Gustlofa, vođe nacističke partije Švajcarske. U Davosu ga je, 4. februara 1936, ubio iz revolvera i potom se sam prijavio policiji. Suđenje mu je počelo 9. decembra iste godine u Huru.
Jevrejska zajednica Švajcarske nije imala jedinstven stav o tome da li da se uopšte angažuj e u celoj toj stvari. Prevladalo je mišljenje da je posredi problem koji tangira jevrejstvo i zbog toga mora da se pruži pomoć. Za branioca je izabran dr Eugen Kurti. Taj, tada sedamdeseto godišnji advokat, namerno je izabran jer nije bio Jevrejin, mada nije bio stručnjak za krivične predmete. Najveći deo materijala prikupio je, sredio i predao dr Kurtiju mladijevrejski advokat dr Fajl Viler, dobar prijatelj Davidovog starijeg brata Alfonsa sa zajedničkih studija prava u Beču, gde je povremeno viđao i Davida kada je dolazio u posetu bratu.
Sud nije uzeo u obzir motive ubistva i osudio je Davida na 18 godina zatvora.
U to vreme, u više zemalja su formirani komiteti solidarnosti sa Frankfurterom, čija je želja bila da svojom aktivnošću stvore povoljniju klimu u korist Frankfurtera. Među aktivistima komiteta u Francuskoj, bio je Salomon Švarcbard, koji je, 1926. u Parizu, ubio zloglasnog Simona Petljuru, poslednjeg predse¬dnika vlade tada nezavisne Ukrajine, zbog toga što je organizovao i sprovodio mnogobrojne izuzetno krvave pogrome u Ukrajini. Posle dve godine suđenja, Švarcbard je oslobođen. Frankfurtera je Švarcbard hteo da poseti u zatvoru da bi mu pružio moralnu podršku, ali se stalo na stanovište da bi nacistička propaganda tu posetu odmah iskoristila kao "primer saradnje jevrejskih ubica".
Kratko vreme pre kraja rata, 27. februara 1945, Frankfurter, posle devet godina robijanja, zatražio je da bude pušten iz zatvora. Toj želji je udovoljeno 11. juna iste godine, s tim da bude proteran iz Švajcarske. Naselio se u Tel Avivu i penzionisan je kao činovnik Ministarstva odbrane. Svoja sećanja izdao je 1950. na engleskom. Ona su, kako je navedeno, posle njegove smrti, objavljena na hebrejskom.
Ipak, imao je priliku da poseti zemlju u kojoj je osuđen - na zalaganje prijatelja, 1969. ukinuta mu je zabrana ulaska u Švajcarsku.
Umro je 1982. u Izraelu.
Ovi redovi, napisani u spomen Davida Frankfurtera povodom 60. godišnjice početka suđenja, najmanje su što naša zajednica može da učini sada, posle toliko godina, za svog nekadašnjeg zemljaka.
Sezdeset Godina Od Atentata Davida Frankfurtera