Sefardski Jevreji I Cionizam

Kalmi Baruh

SEFARDSKI JEVREJI
I CIONIZAM

Posle svetskog rata otvorene su cionizmu nove perspektive. Novi zadaci; veće mogućnosti, diktovali su nove metode, druga sredstva. Ali su aksiomi pokreta ostali isti, i sve revizije i promene, u oblasti praktičnog rada kao i u oblasti pojmova, znače samo produbljivanje i proširivanje. Prvi i glavni aksiom cionizma, kao političkog pokreta, jeste osvajanje na-roda, uspostavljanje njegovog integriteta, osvešta-vanje njegove zajedničke težnje za nacionalnom egzistencijom. U tome je težište pokreta, i posma-trate li iz bliza istoriju cionizma, naročito poslednje epohe, primetićete da su napori najjačih ličnosti u pokretu stalno upravljani u ovaj pravac. Treba odmah dodati da je osvajanje naroda ne samo glavni, nego i najteži zadatak cionizma i da će nas njegovo reša-vanje često dovoditi do novih spoznaja i upućivati naša nastojanja novim putevima. ćuće se, možda, zamerka da ideja sama svojom snagom mora osvajati ili da su tek objektivni razlozi presudni u tom procesu. Sve je to teorijski tačno ali cionizam je narodno-politički pokret širih dimenzija i s praktičnim ciljevima i zato se u njegovoj politici pretpostavlja izvesna metodika.
Učestvovanje sefardskih Jevreja u cionističkom pokretu smatramo jednim delom ovog velikog za-datka - osvajanja naroda.
U cionističkom svetu prevladalo je mišljenje da su sefardski Jevreji sve do danas stajali po strani i da su tri decenije cionizma prošle mimo njih. To nje tačno. U svim sredinama sefardskim cionizam je našao odziv. Svugde se zarana zameće sitni organizatorski rad, posvuda niče neznatna neoriginalna propagandistička literatura i žurnalistika, i najzad, Sefardi su neposredno, saradnjom i potporom, dopri-neli svoj deo u izgradnji predratnog jišuv-a palestinskog. Statistički dokumenti o tome su na ovom mestu izlišni. Pa ipak, to su samo sporadične pojave: do jačih, izgrađenijih cionističkih organizacija među Sefardima, izuzev bugarske, nije došlo. Uzroke valja tražiti u istoriji sefardskih Jevreja.
Cionizam kao doktrina i kao politički pokret, jeste sinteza milenijumske težnje za obnovom juda-ističke misli i evropske pozitivističke teorije o naciji i državi prošlog stoleća. Znamo koliko su dolazili do sukoba oni koji su jače naglašavali jedan ili drugi element. Uostalom, povremeni potresi u samoj Organizaciji, i dan-danas, imaju svoje korenje u nivelisanju ta dva elementa. Jevreji zapadne Evrope, ma u kakvoj numeričkoj disproporciji bili prema jakoj kuli istočno-evropskog jevrejstva, vršili su vodeću ulogu u vođstvu. Ukoliko su bili poreklom s Istoka, dobili su svoje obrazovanje i poglede na Zapadu. Centralne ličnosti u vođstvu i danas su u naj-boljem smislu poevropljeni istočni Jevreji. Moglo bi se reći da je istočno jevrejstvo dalo cionizmu sadržinu, a zapadni Jevreji formu. Morao je doći zgodan isto-rijski moment da sinteza poprimi obličje.
Sefardi, poseban jevrejski svet, kao takav, nisu uzimali učešća u izgrađivanju cionističke doktrine i pokreta. Oni nisu bili svesni sebe i svog jevrejstva; nisu mislili (jer misao je viša forma duševnog života), oni su samo verovali u svoje jevrejstvo. četiri stoleća su živeli od nasleđenog kapitala du-hovnog. Niti su šta dodavali, niti šta odbacivali. Politička sudbina beše im sklona. Pojedinci su se, isprva, čak i afirmisali u najvišim položajima otomanske politike; u privrednom životu su uvek bili znatan faktor, naročito Jevreji obalnih gradova. Jedno i drugo, bez sumnje, ima se pripisati nadmoći njihove starije civilizacije mediteranske. Ali kasnije i ta njihova nadmoć opada. Politički - oni zauzimaju isti položaj kao i ostale "manjine" turske države; žive, naravno, mirnije nego ostala raja, jer pasivni i bez političkih aspiracija, ne predstavljaju nikakvu opasnost po državu. Kulturno - vera, istina, dominira svim pojavama njihovog života, ali ne ona živo-tvorna nacionalno-religiozna misao jevrejska, već ste-rilna dogma - skolastika mesto životne filozofije. Pojedine grupe nisu podržavale među sobom bogzna kakve jake veze, a još manje s Jevrejima Evrope.
Epoha prosvećivanja i liberalizma za evropske narode, a s njima i za Jevreje, počinje sredinom XVIII stoleća i uspešno se završava u prvoj polovini XIX-og. Na Balkanu taj istorijski proces počinje kasnije. Njegov konac su balkanski i svetski rat, a rezultat njegov slom turske vlasti na jugoistoku Evrope. Ti istorijski događaji su kamen-međaš za balkanske narode, a s njima i za sefardske Jevreje: Sefardi su u poslednjim decenijama ulazili u nove nacionalno-političke formacije (koje su posledica po-menutog procesa), a s njima i u Evropu.
Za sefardske Jevreje, dakle, tek u naše dane po-činje nov odsek u istoriji. Ne znamo koliko je opravdano upuštati se u istorijske spekulacije o budućnosti; ali svi znaci jasno govore da će se i njihov život razvijati kao i život njihove braće u ostalim zemljama evropskim. životni uslovi su istovetni: Jevreji su posvuda varoški element, jednake socijalne strukture, analognih stavova prema kulturi svoje okoline. I njihov život izgrađuju dva činioca: krv i atmosfera - kao što reče Martin Buber u jednoj svojoj propovedi. Krv sefardskih Jevreja je još vrlo jevrejska, a atmo-sfera vrlo jaka. Po prošlosti svojoj i po aspiracijama, Sefardi su dozreli za sintezu: Cionizam je, uostalom i za njih, jedini istorijski put. Za podmlađivanje i obno-vu njihovog jevrejskog individualiteta potreban im je Cion koga zavetna misao gradi; a i objektivni raz-lozi upućuju ih tim istim putem. Po najnovijim promenama u Maloj Aziji, Grčkoj, pa, u manjoj meri, u južnim krajevima naše države, nekako se naslućuje da će Jevreji ovih naseobina morati potražiti neku Ameriku. Koliko je to nesigurno i s malo izgleda na povoljno rešenje pitanja, najbolje nam svedoči onaj veliki broj sefardskih Jevreja, koji se za vreme i posle rata razlio u sve veće gradove evropske, a koji još nisu uspeli da se fiksiraju nigde. Oni su se s privrednom plimom otisnuli u galut-ski okean i lutaju sa brega na breg.
Mase narodne, po nekom prirodnom zakonu, izgleda, ne kreću se gore označenim pravcem. Reklo bi se da one čak i prezaju pred novim obratima, posle mirovanja od više stoleća. Bilo je to uvek tako u odsudnim momentima istorije naroda, da se nađu poje-dinci, odnosno generacija, koja ima punu svest svoga doba. Doba odneguje i izbaci iz sebe takvu generaciju. Ova generacija nosi punu odgovornost pred momen-tom. Njen je zadatak da ukaže narodu nov put. Da mu dokaže kako se taj put ne da zaobići, ako postoji težnja za nacionalnim samoodržanjem. Da ga uveri kako je pokret stvoren i za sefardske Jevreje, za njih i poradi njih, i da su oni dužni svojom ličnošću, vrli-nama i porocima svojim, upotpuniti i uspostaviti jevrejstvo - opet sebi i poradi sebe. A šta mogu Sefardi dati jevrejstvu? Ko zna šta se sve krije u njihovoj duši i karakteru narodnom? Valja sačekati da se izvetri getska duša sefardskih Jevreja, pa će možda i iz nje da nikne koji cvet. Možda je njima ostalo još nešto od stare slave, možda je jevrejstvu potrebno i malo ovog našeg istočnjaštva, možda malo naše spokojnije ćudi i plahe krvi primitivnog čoveka.
Verujemo da Sefardi poseduju generaciju za izvršenje ove misije, za osvajanje naroda. Njoj je otkrivena jevrejska budućnost, ona je stupila u dodir s ostalim delovima narodnog tela i s Evropom. Ona je predosećala naše doba, spremala se za nj, i pouzdano se može reći da je ona izazvala kretanje koje se oseća u najnovije doba među sefardskim Jevrejima. Počeci su teški, ni iskustva još nije u dovoljnoj meri stečeno; ali volja je jaka, i ako je kome potreban vidan dokaz za to, neka bez pred-rasuda gleda na Svetsku Sefardsku Organizaciju. Ova Organizacija nema još sadržine, ona je tek jedna ma-nifestacija - imaće je tek onda, kad Sefardi budu sposobni da joj dadnu pozitivnih jevrejskih vred-nosti.
Ovako nam izgleda pitanje cionizacije sefardskih Jevreja, posmatrajući ga s istorijske perspektive. U našoj jevrejskoj javnosti se ovo pitanje nije tretiralo iako se u javnom radu o njega potičemo na svakom koraku. Jedan je razlog načelan: teza narodnog jedin-stva je neosporna i u sebi tačna, ali cionistička real-nost od tri decenije obogatila nas je mnogokojom spoznajom u našem radu. A nama je do života i rada. Drugi je razlog lokalne prirode: pitanje se obič-no posmatra s gledišta jevrejske zajednice u našoj državi, puštajući s vida integritet sefardskog jevrej-stva. Oba gledišta često sprečavaju najbolje naše mislioce da prodru u suštinu problema, do čega nam je stalo u ovih nekoliko redaka.
___

Iz knjige: Kalmi Baruh: Selected Works on Sephardic and Other Jewish Topics, izdanje Moshe David Gaon Center for Ladino Culture 2007.
Urednici: Dr Krinka Vidaković-Petrov i Alexander Nikolić.
Članak Sefardski Jevreji i cionizam objavljen je prvi put u sarajevskom Jevrejskom životu 1926. godine.

Lamed
List za radoznale
Redakcija: Ivan Ninić i Ana Šomlo
Adresa: Shlomo Hamelech 6/21
42268 Netanya, Israel
Telefon: +972 9 882 61 14
e-mail: li.ten.noisivten|cinin#li.ten.noisivten|cinin

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License