Secanje Na Kompozitora Grinskog
Grinski.jpg

Veoma retko pišemo o brojnim beogradskim muzičkim umetnicima Jevrejima žrtvama fašizma koji su do 1941. dali značajan prilog kulturnom životu glavnog grada Jugoslavije.

Jedan od takvih umetnika bio je Ladislav Grinbaum-Grinski. Rođen je u Virovitici 1904, a veoma mlad je došao u Beograd i već umeo da prilično dobro svira na klaviru. Odmah po dolasku zaposlio se kao pijanist u baru hotela »Palas«, a ujedno se upisao na Muzičku akademiju, odsek kompozicije u klasi Josipa Slavenskog. Već na početku studija ispoljio je veliku obdarenost, a u ličnosti svog profesora stekao je ne samo odličnog pedagoga već i ličnog prijatelja. Po završetku školovanja 1929. komponovao je više dela za orkestar, solo-pevanje i razne instrumente. U njegovom opusu se osećao snažan uticaj prof. Slavenskog, što je tada bila »nova škola« koju su prihvatili mladi kompozitori. Novi kompozitorski pravac je tražio povratak prirodi, napuštanje zapadno-evropskih tradicija i oslobađanje od moćne stogodišnje klasične muzike Zapada. Svestan muzički primitivizam bio je glavna odlika »moderne muzike« koja se ogledala i u kompozicijama misaonog muzičara Grinskog.

Njegov violinski koncert uz pratnju simfonijskog orkestra dobio je prvu nagradu na konkursu Radio-Beograda i bio izveden 19. maja 1936. (solo violina prof. Milan Dimitrijević). »Svita« iz baleta »Marionete sudbine« izvedena je u Varšavi 1935, a »Četvrta slavenska rapsodija«, nagrađena na konkursu »Cvijeta Zuzorić« 1935, izvedena je iste godine na prvom muzičkom festivalu. Svita »Sport u muzici« komponovana je na traženje Olimpijskog odbora, a izvedena je u dvorani Kolarčeve zadužbine i u Narodnom pozorištu u Beogradu. Brojne kompozicije Ladislava Grinskog izvedene su u predratnim godinama u Španiji, Čehoslovačkoj, Belgiji, Poljskoj i drugim zemljama. Jedno od poslednjih njegovih dela je »Svita za pet horni«, nagrađena na internacionalnom konkursu u Pragu.

Grinski je bio veoma miran i blag čovek, odan radu li porodici. Pišući o njemu u beogradskim listovima posle drugog svetskog rata, naš poznati muzikolog Stana Đurić-Klajn je navela da je bio napredan kompozitor koji je svojim delima obogatio našu muziku. Na žalost, Grinski je stradao u logoru zajedno sa suprugom i ćerkom; nemački zločinci su ga javno obesili nasred Sajmišta zbog parčeta hleba.

Od njegovih mnogih dela, u arhivi Radio-Beograda nalazi se samo jedno simfonijsko kolo u folklornom stilu. Zajedno s kompozitorom Ladislavom Grinbaumom-Grinskim nestala su i sva njegova dela za koja je dobio zaslužena priznanja, pa bi bilo zaista dragoceno ako bi se pronašle neke njegove kompozicije. Bavio se i dirigovanjem; tako je na turneji 1934. po Francuskoj i Španiji dirigovao u Akademskom simfonijskom orkestru. Sve do 1941. bio je pijanist u orkestru Rafaila Blama, uvek veran svom klaviru.

Ostala je samo uspomena na izvanrednog kompozitora čije je ime pored imena deset drugih kompozitora stradalih od fašizma uklesano na mermernoj ploči u Udruženju kompozitora Srbije.

Rafailo Blam

Jevrejski pregled, 1-2, 1983

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License