Secanja Pet Godina Od Odlaska

SEĆANJA

PET GODINA OD ODLASKA LAVOSLAVA KADELBURGA

Bilten, Jevrejski pregled, januar 2000. godine

Lavoslav Kadelburg je rođen 1910. u Vinkovcima u trgovačkoj porodici. Njegov život obuhvata najtragičnije razdoblje u istoriji jevrejskog naroda. Bio je određen od roditelja da uči Visoko školu za jevrejsku nauku u Berlinu. Otuda njegova duboka povezanost s jevrejskom tradicijom, njegov živi interes za judaizam. Medutim on se opredeljuje za pravo i završava Pravni fakultet u Zagrebu s doktoratom. Već kao srednjoškolac učestvuje u omladinskom pokretu, koji je dvadesetih godina bio veoma jak i razgranat. Naše poznanstvo potiče još iz onih dana.

Veseo, inteligentan i komunikadvan, Lacije već tada uvek bio uprvim redovima i na čelu omladinskih društava i organizacija. Sećam se daje bio dobarpevač i uvek su se on i Vukovarac Drago Engl nadmetali ko zna više jidiš i hebrejskih pesama. A znali su ih preko stotinu. Za vreme studija u Zagrebu, posebno dolazi do izražaja karakterna crta Lacija: vrstan organizator, istrajan i neumoran radnik i uvek zainteresovan za opštu (čitaj jevrejsku) stvar. Tako u dva navrata dolazi na čelo ZAPD, važne oiganizacije koja je obezbeđivala hranu u menzi jevrejskim studentima.

U kritično doba, kada Hitler dolazi na vlast, 1932/33. služimo zajedno vojsku u Bileću. Naravno, još niko nije mislio na rat, a ipak, on već izbija tri godine docnije (građanski rat u Španiji), a 1939. i Drugi svetski rat. Mi Jevreji, većinom oficiri, smatrali smo našom prvenstvenom dužnošću da branimo Jugoslaviju. Bilo je pitanje časti boriti se protiv Hitlera, naravno i posle kapitulacije Jugoslavije. I Laci je bio medu braniocima, obreo se na sevem zemlje, gde je kao i mnogi dnigi zarobljen od Nemaca. Od sigume smrti spasao ga je samo nacionalni ponos. Deklarisao se kao Jevrejin, ne kao Hrvat, što Nemci nisu hteli da prihvate. Ipak ga nisu poslali kući - gde bi pao u zagrljaj ustaša i Volksdeutschera!

U zarobljeničkim logorima Laci je, zajedno s ostalih 450 jevrejskih oficira delio muke, glad, diskriminacije i šikaniranja. No ubrzo se i on, sa svojim temeljitim pravničkim znanjem i ugledom našao medu onima koji su branili prava zarobljenika po ženevskim konvencijama. A kada su se u logoru stvorili oprečni tabori antifašista i njihovih protivnika, on se našao na pravoj strani, na strani naprednih i borio se zajedno s njima u logorskim žicama. Najveća tragedija, najveća moguća patnja za sve nas nasta— je tek po povratku kući iz rata. Povratak na opustelo i razoreno ognjište, bez igde ikog živog, strašno saznanje da nema više naših najmilijih i najbližih, najuže porodice, rodaka, prijatelja; najveća je to nesreća i patnja koja može zadesiti ljudsko biće. Takva nesreća zadesila je i našeg Lacija. Nije zatekao više u životu svoju voljenu suprugu Magdu.

Da bi se prevladala ta strašna sadašnjost i prošlost trebalo je smoći snage i početi ispočetka. Nov život, nova porodica, novi dom. Laci je uložio svoju neizmernu radnu energiju da prevlada to što se prevladati ne može, dao se svim silama na izgradnju i obnovu zemlje, obnovu jevrejske zajednice.

Sreća je bila da je tada na čelu zajednice stajao tako divan, učen i visoko moralan čovek, kao što je bio predsednik Saveza dr Albert Vajs. Prvi njegov najbliži i najefikasniji saradnik bio je dr Lavoslav Kadelburg.

A prvi i najvažniji zadatak bio je: naći finansijska sredstva, obezbediti krov nad glavom, hranu, odeću i najpotrebnije nesrećnim povratnicima. Tu je u Autonomnom odboru za pomoć, prvo kao član, a zatim kao predsednik Laci odigrao veoma važnu ulogu. Od ostalih mnogih aktivnosti tog perioda spominjem samo aliju polovine Jevreja povratnika u novostvorenu državu Izrael.

Za vreme predsedničkog mandata A.Vajsa, Laci je uspešno vršio mnoge poslove. Kada je posle 16-godišnje saradnje s Vajsom preuzeo kormilo Saveza, bio je obogaćen sjajnim diplomatskim i komunikacijskim iskustvom stečenim u zajedničkom radu sa svojim briljantnim prethodnikom.

Lavoslav Kadelburg bio je ličnost velikog pravničkog znanja i vanrednih sposobnosti, s izrazitim praktičnim smislom i ogromnom radnom energijom. Ne iznenaduje s toga da je u svom profe-sionalnom radu uživao veliki ugled i poverenje, pa se nalazio na visokim i najvišim položajima u državnoj upravi i pravosudu. Govorio je tečno šest jezika. Bio je pomoćnik Saveznog ministra za budžet, sudija Vrhovnog suda Srbije, direktor Saveznog zavoda za javnu upravu i, na kraju, zamenik direktora Zavoda za socijalno osiguranje. Bio je često pozivan od jugoslovenske strane za arbitra u medunarodnoj arbitraži.

No preokupacija koja mu je najviše bila prirasla srcu, s kojom se volonterski bavio preko četrdeset godina, bila je rad u Savezu. I u njegovoj koncepciji pre-vladavalo je uverenje da su Jevreji Jugoslavije prvenstveno etnička zajednica. Po dobroj staroj tradiciji, politički ciljevi i aktivnost su van domena Saveza. Ali nedopustiva bi bila ma kakva njegova upotreba u svrhe koje nisu u skladu s interesima celokupne jevrejske zajednice. Tipičan primer za to je stav Saveza prilikom nečuvene kampanje protiv Izraela 1967. Izrael je označen kao "agresor" u Šestodnevnom ratu. U toj, godinama vodenoj žestokoj kampanji od strane zemalja istočnog bloka, u kojoj je nažalost učestvovala i Jugoslavija, Savez - pod predsedništvom Lavoslava Kadelburga nije izdao nikakvo saopštenje ni deklaraciju protiv Izraela, iako je to od njega traženo!

Laci je kao čovek visoko moralnog karaktera uživao veliki ugled u zemlji i inostranstvu. Jevrejske organizacije vi-soku su cenile njegovu ličnost i njegov rad. Veliko poverenje zasnivalo se na njegovom poštenju, a to je zahtevao striktno i od svojih saradnika. Sve subvencije koje su se dodeljivale od strane Džointa i Memorijalne fondacije trošile su se racionalno i prema dogovoru, uz egzaktan obračun i evidentiranje rezultata. Postizani su značajni rezultati s rel-ativno skromnim sredstvima. Da navedemo samo neke od aktivnosti: izdavaštvo, rad s omladinom, letovanja, makabijade i drugi sastanci omladine, rad ženskih sekcija, socijalni rad, saradnja sa Savetom za evropske opštinske službe i dr. Veliki udeo u tome imaju i prijateljski odnosi s mnogim vodećim ličnostima u jevrejskim organizacijama. Desilo se da sam kao delegat Saveza bio prisutan upravo na sastanku u Briselu Evropskog jevrejskog kongresa kada su se birali novi članovi uprave. Dr Kadelburg je jednoglasno izabran za potpredsednika što je primljeno s odobravanjem.

Vezama s Izraelom Laci je pridavao posebnu važnost. Nebrojeno puta je bio u Izraelu, a svaki put i s grupom naših opštinara koji su kolektivno posećivali Izrael prilikom godišnjih sastanaka članova Hitahdut olej Jugoslavija u Šumi mučenika. Održavao je prisne odnose sa Hitahdutom i vodećim ličnostima izraelskih Jevreja iz Jugoslavije kao i ostalim organizacijama. Omogućio je i da naši omladinci učestvuju u XII i XIII makabijadi u Izraelu. Tako isto održavao je veze s Udruženjem jugoslovenskih Jevreja u SAD.

Naročito treba pomenuti i pomoć jevrejstvu u istočnimuzemljama. Naš Savez, često i lično preko Lacija, bio je most izmedu tih zemlaja i ostalog jevrejstva. Laci je često putovao u te zemlje, održavao prijateljske odnose s rabinima i liderima tih zajednica, uspostavio njihove odnose s Džointom i pružio im svaku drugu pomoć.

Tako se formirao specifičan stil rada Lacija kao predsednika Saveza koji se najviše ispoljio u održavanju ličnih kontakata.

Laci je negovao lični kontakt kako sa saradnicima, tako i s predsednica i članovima opština, omladincima i spoljnim saradnicima. Bio je jedan od retkih ljudi koji hoće pažljivo da saslušaju i tuda mišljenja i primaju sugestije i predloge. Vrata njegove kancelarije bila su otvorena za svakoga, otuda i njegovo poznavanje širokog kruga ljudi širom zemlje. Posebno se upoznavao sa omladincima koji su išli na seminare i na kurseve u inostranstvo, bio im od pomoći u studijama i u svemu ostalom, kao i svim ostalima koji su mu se obraćali.

Bio je uvek pun inicijative. Stalno je uvlačio nove saradnike iz redova članstva i uspevao da, obnovi sastav radnika — volontera koji su mnogo doprineli uspešnom radu Saveza. Bilo je teško, skoro nemoguće ne odazvati se njegovom pozivu. Znam to iz ličnog iskustva.

Laci je bio neobično mobilan. A voleo je putovanja. Tako je uvek lično prisustvovao svim važnim skupovima od značaja za zajednicu. Redovno je posećivao Dom staraca u Zagrebu, letovalište u Pirovcu, omladinske sastanke, a neizostavno godišnje skupove Koordinacionog odbora žena - koji su se vremenom pretvarali u masovne sastanke velikog dela članova iz cele Jugoslavije i u prave kulturne manifestacije.

Pazio je da se primenjuje demokratski princip u radu. On je ostvaren u autonomiji opština i uvek korektnim odnosima predsednika Saveza s predsednicima opština. Bilo je i nesuglasica, ali je Laci uvek poštovao gledište opština.

Uz svu svoju brigu koju je kao predsednik posvećivao finansijama, održavanju i uredivanju grobalja, Domu staraca i jevrejskom muzeju, kao i velikim skupnim manifestacijama (proslava 400-godišnjice dolaska sefarda na ove prostore 1966. i pedesetogodišnjice Saveza 1989.) njegovu posebnu pažnju su privlačile izdavaštvo i omladina.

Uskoro posle Biltena počeo je da izlazi Jevrejski pregled. Po prestanku uređivačkog rada Daleta Levija, Laci ulazi u redakciju i saraduje u njemu marljivo (i u novom, sadašnjem Biltenu) do smrti. Uvek je pratio celokupnu jevrejsku štampu i bio prvi informisan o najnovijim dogadajima. Spomenuću samo neke od najvažnijih publikacija Saveza - koje su bile i plod posebnog zalaganja Lacija Kadelburga. To su Sveske Jevrejskog almanaha, Zbornici I do VI, prevod Dubnovljeve "Kratke istorije jevrejskog naroda", Ladino poslovice, i kapitalno delo dokumentacije "Jevreji Jugoslavije 1941. do 1945, žrtve genocida i učesnici NOB" dr Jaše Romana. Laci je bio porodičan čovek u svakom pogledu. Dirljivo je koliko se brin-uo za svoju ženu Sonju koja je patila od teške bolesti. Bio je dobar otac i dobar deda. A i dobar prijatelj. Veseo i društven, voleo je dobro da pojede i popije, a i da zapeva - prirodno je stoga da je imao mnogo dobrih prijatelja. A prema njima odnosio se i kao drug i kao savetodavac, i zaštitnik. Svoje prijatelje smatrao je delom vlastite porodice. Mogao sam mu potpuno poveriti svoje najintimnije brige: uvek je bio spreman da pomogne i savetom i delom. A tako svima. Zato su ga u inostranstvu i sma-trali "ocem jevrejske zajednice Jugoslavije". On je to ispravio: "ne otac, već deda!" Za svoju svestranu pomoć i nebrojena dobra dela mnogim opštinari— ma, svakome ko mu se obratio, dobio je prestižnu nagradu "Maasim Tovim" koja mu je uručena u Americi. A njegova skromnost bila je takode velika. Upravo kada je i on dobio nagradu, nagrađen je David Albahari Andrićevom nagradom, a Eugen Verber Oktobarskom nagradom za prevodilaštvo. Ja sam tada kao član Izvršnog odbora inicirao malu proslavu tih nagrada, ali Laci je pristao tek nakon upornog insistiranja. Valjda zato što su i drugi bili u pitanju. Inače je brižno vodio računa o članovima zajednice koji su dobili neku nagradu, čestitao im, a godišnjice saradnika i istaknutih članova opština obeležavao napisima u Pregledu i čestitkama. Ukratko, bio je brižljivi duhovni voda, glava velike naše porodice.

Najviše ipak treba istaknuti odnos Lacija Kadelbuga prema najvažnijem zadatku jevrejske zajednice: održanju vekovne tradicije kontinuiteta jevrejske nacije.

Lacijevo nesebično, neprekidno, istrajno zalaganje, u saradnji sa svim opštinama i bliskim saradnicima, da se ključ jevrejskog znanja, znanje o vlastitoj istoriji, veri, običajima, znacima identiteta predaju u naslede omladini, koja je odrasla bez poznavanja tradicije, bez iskustva te tradicije u vlastitom domu, bez temeljnog obrazovanja u stvarima nacionalnog nasleda — ostvarena je u datim mogućnostima na najbolji način na ovim našim prostorima.

I pored impozantnih materijalnih spomenika rada (Dom staraca, letovalište Pirovac, mnoštvo izdatih publikacija i dr.) njegovo delo kao i njegovo humano delovanje i zračenje njegove ličnosti ostaće kao živi spomenik u okviru naše, i ne samo naše jevrejske zajednice, svetlost koja još dugo neće izgubiti svoj sjaj, primer dostojan da bude'uzor mladim generacijama.

Andreja Preger

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License