Sarajevo grad minareta
Arapski šeici uložili su milione u BiH, piše Špigel onlajn. Od kraja rata u Sarajevu se grade džamije kao nigde drugde u svetu. Šta će biti od nekadašnjeg „Balkanskog Jerusalima“, gde su bile prisutne sve religije?
Ko traži mesta u kojima su se muslimani i hrišćani vekovima molili Bogu, jedni pored drugih – naći će ih u Sarajevu. Gazi Husrevbeg džamija u Baš Čaršiji udaljene su od katoličke katedrale i pravoslavne crkve samo nekoliko koraka. Sinagoga sefardskih Jevreja u blizini, uklapa se u multireligijsku sliku balkanske metropole koja je svojevremeno nazivana i „Jerusalim Balkana“.
Rat u Bosni u kome je život izgubilo 100.000 ljudi, od toga 80 odsto muslimana, kao i 4 godine izolacije Sarajeva, promenili su grad.
Desetine hiljada starosedelaca je ubijeno ili izbeglo. Novi građani naseljavaju uglavnom predgrađa. Sarajevo je sada 80 odsto muslimanski grad. Minareti brojnih džamija, izgrađenih posle rata, ograđuju dolinu kao kule nekakvog utvrđenja.
Said Jamaković iz gradske uprave kaže: „Građenje džamija je neka vrsta markiranja terena. Ali, muka mi je od tih novih monstruoznih građevina, jer su ružne. Većina muslimana ne želi da živi „u islamskoj državi“.
Mustafa Spahić, profesor u Gazi Husrevbeg medresi kaže da su za promene krivi misionari iz inostranstva. „Prvo su bili Saudijci, u međuvremenu su to bogataši iz Persijskog zaliva i država bogatih naftom“.
Spahić je odličan poznavalac 500 godina duge tradicije liberalnih bosanskih sunita. Svoje uverenje da se navala radikalnih islamista koje sponzorišu Arapi mora zaustaviti on izražava ovako: „Onome ko hoće da poseče naše šljive, jer se od njih može praviti šljivovica, i umesto njih posadi urme, jer ih je jeo prorok, njemu kažemo: kod nas urme ne uspevaju“.
Ali, kako to da fundamentalistički propovednici imaju sve više uticaja i u Sarajevu, gradu u kome su u doba Jugoslavije mešoviti brakovi i večernji odlasci u kafane bile normalne pojave?
Mnogi su u ovoj ratom razorenoj zemlji, prognani, ranjenih tela i duša, beznadežni, tražili duhovnu i materijalnu pomoć. Lak je to plen za lovce duša: „Gde će kauboj da nađe svog konja u preriji? Kod vode, naravno, kod izvora!“
Tamo gde je izvor najjači u Sarajevu, može se sresti Nezim Halilović – imam džamije Kralj Fahd i najpoznatiji propovednik u gradu. Hiljade građana dolaze petkom da slušaju njegove propovedi o patnjama muslimanske braće i sestara u Palestini, Avganistanu i Iraku.
„Muslimani širom sveta su deo jednog tela“, kaže ovaj čovek. U ratu u Bosni je bio komandant brigade i zna da se brani… i rečima, protiv sumnji da pod krovom svoje džamije daje utočište radikalnim saudijskim salafitima.
„Zapad je iritiran time što se mnogo muslimana vratilo svojoj veri, umesto da, kao ranije, odlaze u bar, piju alkohol i jedu svinjetinu. Ali, ovakav povratak islamu je logičan posle rata, kada je bilo dovoljno biti obrezan, pa da te ubiju“, kaže Halilović.
„Saudijska Arabija je finansirala izgradnju ili obnovu 158 džamija širom Bosne i Hercegovine. O vrtićima, bibliotekama, internatima – da ne govorimo. Šeici su od kraja rata ovde ostavili milijardu dolara“.
Pravu opasnost za sekularnu, demokratsku Bosnu predstavljaju političari i duhovne vođe republike, njihova pohlepa i osvetoljubivost. Milijarde evra međunarodne pomoći je nestalo pod protektoratom EU – uspesi nisu vredni pomena. Jedinstvo zemlje je ugroženo, privreda stagnira, a ljudi ne mogu da putuju bez viza.
Nije ni čudo što su oni u takvoj situaciji lak plen misionara – i što vernici u Bosni možda u Umi, svetskoj zajednici muslimana – traže svoju novu domovinu, zaključuje se u tekstu Špigel onlajna.
Priredila: Dijana Roščić, DW
