Ruvik Rozental Guru Hebrejskog Jezika

RUVIK ROZENTAL guru hebrejskog jezika

Hebrejski jezik, formiran još u vreme nastanka Starog zaveta, na kome se već stolećima stvara književnost u svetu i stavljen u filološke okvire dolaskom prvih doseljenika u Palestinu, zvanično definisan kao državni jezik proglašenjem države Izrael 1948. i nadalje razvija svoju pisanu formu, ali i sleng koji nezadrživo vri novim izrazima.
Nije lako snaći se u pisanoj reči bez vokala u književnosti koja svakodnevno donosi nova dela mladih pisaca, pa ni za one koji su na ovom tlu rodjeni i na ivritu završili škole, postavlja se pitanje nekih novih reči, idioma i kako ih razumeti. Tako je novinar, filolog i pisac Ruvik Rozental postao "guru hebrejskog jezika" koji je svo svoje znanje, iskustvo i umeće posvetio analitičkom pristupu hebreistici. On je veoma rano, još kao student, počeo da sara-djuje u raznim izraelskim novinama, pa je zatim uredjivao književne podlistke, postao urednik u štampi. Pisao je za najpoznatiji list u zemlji "Ha-arec", za "Hadašot" (Vesti, najtiražniji list), a kasnije je uredjivao i časopise "Status" i "Politika". Danas je glavni urednik časopisa "Lica". Na "Otvorenom univerzitetu", na Odseku za novinarstvo predaje sociologiju, a na Univerzitetu Bar Ilan -hebrejski jezik. Dobitnik je značajne nagrade "Sokolov" za svoje novinarske priloge.

Moglo bi se pisati i o Rozentalovim romanima, medjutim, ovog puta je tema njegov rad u oblasti filologije. Stoga treba, pre svega, navesti njegovo značajno delo "Rečnik slenga". Rozental je počeo ozbiljno da se bavi hebrejskim jezikom 2000. godine. On je u svoj rečnik uneo desetine hiljada reči i izraza koji su ušli u govorni jezik Izraelaca. Godine 2007. objavio je "Leksikon života" u koji je uneo izraze jezika kojima se u Izraelu govori, što je specifičnost govora u ovoj zemlji. Drugačije se izražavaju ljudi koji žive u kibucima od onih kojim govore gradjani. Pobožni Izraelci imaju svoj jezik, kao i vojnici, dok žitelji se Jerusalima drugačije izražavaju od onih, recimo, u Haifi, ali i štampa primenjuje u novinama izraze koji se van pisanih sredstava komunikacije redje čuju. Ovih dana iz štampe je izašao "Rečnik idioma" Ruvika Rozentala koji sadrži 18.000 izraza, jezik epigrama, izreka, novih izraza. Ovo delo stručnjaci su ocenili kao izuzetno ostvarenje ličnosti koja vredno "kao mrav" radi, otkrivajući nova saznanja i bogatstvo jezika koje može da posluži, kako običnom čoveku, tako i visokoobrazovanim stručnjacima da svoj jezik usavrše.

Ruvik Rozental rodio se 1945. u Tel Avivu. Njegovi roditelji su "Jeke"- Aškenazi, doseljenici iz Nemačke koji su se upoznali godinu dana pre Ruvikovog rodjenja. Porodica Rozental nije imala mnogo sreće. Te nedelje, kada se rodio Gidi, mladji Ruvikov brat, umro im je otac od raka. Majka ih je sama othranila, radeći kao socijalni radnik do kraja života, pre pet godina, kada je preminula u 91. Ali tragedija porodicu Rozental nije ni pre toga mimoišla, Gidi je poginuo u Jom-kiprskom ratu.

Ruvik je odrastao u kibucu Nahšon, gde je živeo 24 godine. U Tel Aviv se vratio 1988. "Moja porodica su ljudi knjige", priča o sebi. "Otac mi je bio pesnik, pisao je na nemačkom jeziku, ali nije uspeo da se afirmiše, jer se doselio u Izrael. Njegove pesme otkrio sam kada sam prelistavao porodičnu poštu da bih napisao knjigu "Ulica cveća, br. 22." Moj deda, Kurt Prajer, bio je istoričar umetnosti i objavio je seriju knjiga iz te oblasti. Prevedene su na ivrit. Ja pišem neprekidno od svoje desete godine, ali sam ozbiljno počeo da studiram kada sam imao 28 godina i bio već otac dvoje dece.

Simha Siani - istraživač folklora

Simha Siani
Rodjena u četvrti Nahalat Cvi u Jerusalimu, gde žive doseljenici iz Jemena, Simha Siani je odrasla uz pesme i priče svojih roditelja, što ju je inspirisalo da se posveti istraživanju folklora i tradicije. To je bila i tema njenog magistarskog ispita koji je položila nakon studija na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Simha Siani je dečji pisac, ali ono što je karakteristično za njene knjige su stranice koje sama ilustruje i kaligrafska slova kojim ih ukrašava. Godine 1989. objavila je svoju prvu knjigu "Venac smirne", zatim "Rumija na čarobnom ćilimu" (1998). Odabrala je i priredila zbirku tekstova "Oni pripadaju ljubavi" i dečju knjigu "Rumija je stigla u Izrael" 2002. Svoja sećanja na detinjstvo u Nahalat Cvi opisala je u pričama "Večne ruže"(2006) i "Kap
mleka" (2008).

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License