Ivan NINIĆ
REISINGER
Svi oni koji su čitali knjigu Ženi Lebl "Juče, danas", taj izvanredni kompendijum jugoslovenskih Izraelaca, znaju koliko je talentovanih ljudi iz bivše Jugoslavije stiglo u novu Jevrejsku državu. Neki su već bili formirani, a većina je svoje mogućnosti oformila u uslovima nove sredine.
Medju mnogim uspešnim jugoslovenskim Jevrejima na raznim poljima znanja, umetnosti, administracije, trgovine i vojske jedna ličnost se izdvaja po svojoj virtuoznoj neponovljivosti. To je Ivan Dan Rajzinger. Njegov raskošan talenat poseduje apsolutni sluh za vizuelnu percepciju i grafičku umetnost!
Rodjen je u Kanjiži 1934. godine. Otac Dana Rajzingera, kao i veći deo porodice, nestali su u Holokaustu. Doselio se sa majkom i očuhom 1949. godine u Izrael. Rajzinger, tada u 15. godini, prihvatio se posla – radio je kao moler. Sledeće godine se upisuje na Akademiju Becalel u Jerusalimu, gde je studirao do 1954. godine. Tokom služenja vojnog roka već je radio kao dizajner knjiga i drugih publikacija. U Akademiji ga je posebno zapazio Abram Games, u čijoj klasi je učio umetnost dizajniranja poštanske marke. Games mu postaje mentor i prijatelj. Rajzinger intenzivno putuje, studira i radi u Evropi. U Briselu ima svoj prvi medjunarodni uspeh u Izraelskom kulturnom centru. Sledećih godina u Londonu proučava vizuelne mogućnosti scenske i trodimenzionalne umetnosti u funkciji nove forme likovnog izražavanja. Usavršavao se na Central School of Art and Design, a za Royal Mail radi postere. Vraća se u Izrael 1966, gde otvara studio u Givatajimu.
Njegovi radovi se pojavljuju na brojnim domaćim i medjunarodnim izložbama.
Tri boje dominiraju na Rajzingerovim radovima: žuta – kao simbol njegovog stradalaštva za vreme rata, crvena – je reminesencija na zastavu Crvene armije i oslobodjenje od fašizma, a plava simbol izraelskog nebeskog plavetnila.
Njegov grafički dizajn obradjuje široki spektar socijalnih, političkih i kulturnih tema. Rajzinger, koji potiče iz jedne multilingvalne sredine kao što je Bačka, sa znanjem nekoliko jezika, došavši u drugu sredinu, novu državu, morao je da nauči jezik te države, ivrit. A desilo se ono što se dešava porodiljama kod kojih lekar nije ustanovio da nose blizance: artikulišući i savladjujući ivrit, on je kroz svoje likovno vaspitanje fermentizovao još jedan jezik – jezik grafičkih simbola. Plastični izraz Dana Rajzingera je koncizan, lucidan i pouzdan – kaže profesor Ju Bingnan sa Centralne akademije lepih umetnosti iz Pekinga. On kombinuje formu, boju i funkciju na jedan izvanredan način. Uspeva da kreira vizuelni dijalog izmedju bliskoistočne stvarnosti i medjunarodnih tokova. Absorbuje, reflektuje i razmenjuje razne discipline i dostignuća istočnih i zapadnih kultura.
Grafički jezik koji je kreirao Rajzinger istinska je pionirska dizajnerska inovacija. Njegovo stvaralaštvo razapeto je po jednoj širokoj skali institucija, kompanija njegovim simbolima, logosima, posterima, sistemima orijentacije, kalendarima, muralima, slikama i crtežima. U Izraelu i u čitavom svetu. ELAL, Jad vašem, Muzej umetnosti u Tel Avivu, Habima, samo su neki primeri ovekovečeni rajzingerskim potpisom. Posebno, deo njegovog opusa je nova vizualizacija hebrejske azbuke. Prepoznaje se u čitavom svetu. Poslednjih godina imao je uspešnu prezentaciju u Beogradu, u svom zavičaju, u Pešti, Pekingu, Moskvi i u Poljskoj. Njegov prijatan i druželjubiv karakter osvaja ljude i pokazuje i na taj način da ima neiscrpan talenat za komunikaciju.
Dan Rajzinger ulazi u red najpoznatijih grafičkih dizajnera sveta kao što su Franc Kraus, Gabriel i Maksim Šamir, David Tartakover.
Rekao bih da je više od njih – on je Raši našeg doba. Svet u dalekoj budućnosti zapamtiće Izrael po Reisingeru.
Most, Oktobar 2008.