Razgovor Sa Eleonorom Prohic

Nadežda Radović

Traženje istine kroz nauku

Razgovor sa Eleonorom Prohić

„U jednom jedinom trenutku - XI i početak XII veka - na jednom jedinom mestu: u Andaluziji, tri monoteizma su rešila da se uzajamno poštuju, da se jedan drugom dive i da se jedan drugim hrane. Njihovi najveći filozofi su u potpunoj slobodi vodili dijalog, i međusobno i sa grčkim filozofima. Nauke i religije su se dobro slagale", kaže u uvodnoj napomeni romanu Žak Atali.

Sa delima Žaka Atalija srela sam se još krajem šezdesetih. Zbog mog izraženog interesovanja za estetiku muzike (deset godina sam predavala taj predmet posle Ivana Fohta na Muzičkoj akademiji u Sarajevu), ponudili su mi da prevedem Atalijevu knjigu „Buka" za biblioteku „Vuk Karadžić". To je njegova studija o političkoj ekonomiji muzike. U međuvremenu sam prevodila Fukoa, Nikolu Buvijea („Upotreba sveta", „Riba škorpija"), Žaka Deridu, Sartra. Onda mi je Ivan Čolović ponudio da ponovo prevedem „Buku" za biblioteku „XX vek", jer ju je Atali iznova napisao. Tada sam Atalija i srela u Parizu. Pravila sam sa njim intervju za Radio Beograd - kaže na početku razgovora za Danas publicistkinja i prevoditeljka Eleonora Prohić. Neposredan povod za ovaj razgovor je njen prevod knjige Žaka Atalija „Bratstvo budnih", koje je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća "Hedone" iz Beograda.

NR: Autor čiju ste knjigu preveli izuzetno je zanimljiva ličnost?

- Atali je čovek koji fascinira. Rođen je u Alžiru. Potiče iz poznate sefardske porodice, ima brata blizanca. Kao porodica prebegli su u Francusku kad je počeo rat u Alžiru. U Francuskoj je završio L'ecole normale d'administration (fakultet koji regrutuje sve francuske viđene političare), završio je Ekonomski fakultet i konzervatorij. Odlično svira klavir i nastupa na koncertima. Atali je čovek renesansnog znanja i neverovatno vredan. Kao član Socijalističke partije Francuske postao je savetnik predsednika Fransoa Miterana. Imao je sobu pored Miteranovog kabineta. Svake večeri je za Miterana pisao beleške - presek događanja (šta bi predsednik trebalo da zna) i prikaze knjiga koje je čitao punih četrnaest godina. Pošto je uživao njegovo veliko poverenje, Miteran ga je postavio za predstavnika Francuske u grupi G7. Zatim je bio direktor Međunarodne banke za razvoj, a danas je direktor Planet finans (međunarodne organizacije koja sakuplja novac za potporu mikrobiznisa). Napisao je više od dvadeset knjiga eseja, sedam romana, nekoliko drama, a poslednja „Kristal i pepeo" još uvek se igra u po-zorištu Marinji. Posvećena je kristalnoj noći i Holokaustu. Poslednja knjiga mu je „Kriza… a posle?", za koju je Izdavačka kuća „Hedone" (koja je objavila i „Bratstvo budnih") otkupila autorska prava, pa ćemo uskoro imati priliku da je čitamo i na srpskom. Napisao je „Kratku istoriju budućnosti", „Biografiju Karla Marksa" (preko šeststo stranica), „Biografiju Mahatme Gandija", "Prema socijaldemokratiji".
NR: Pored svih knjiga koje pominjete izabrali ste da prevedete njegov roman „Bratstvo budnih". Inače, forma romana se sve češće koristi za iznošenje filozofskih ideja. Roman je postao legitimna forma filozofskih spisa. Šta nam Atali nudi u „Bratstvu budnih"?

- Roman govori o traženju istine kroz nauku. Traženje istine kroz nauku je karakteristično za Aristotela. U nečemu, roman podseća na „Ime ruže" Umberta Eka. Paralelno sa traganjem za istinom kroz nauku i verovanjem u prirodu razvija se i ideja o paralelnom i istovremenom postojanju velikih kultura i civilizacija i njihove koegzistencije. Radnja romana smeštena je u XII vek i odvija se u Kordobi, pa u Toledu, Fesu i Mara-kešu. Glavni junaci romana su Averoes - Muhamed ibn Rušd i Majmonid - Moše ben Maimon, najveći arapski i najveći jevrejski filozofi koji su živeli u istom vremenu. Averoes je bio stariji sedam godina. Obojica su živeli u Kordobi. Obojica su bili lekari, teolozi i filozofi. Averoes potiče iz kadijske porodice, a Majmonid iz rabin-ske. Dakle, iz najviših slojeva društva. Prema romanu, ali i prema filozofsko-istorijskim izvorima, obojica su zaslužni za prenošenje Aristotelove misli u hrišćansku civilizaciju.

NR: Čini se da Atalijev roman prati tok istorij-skih zbivanja i biografske fakte iz života velikih filozofa?
- Činjenice koje je moguće proveriti su istorijski tačne. Većina likova u romanu su ljudi koji su postojali, kao i spisi koji se pominju. Čak i glavni tok romana - traganje za delom svih dela, izgubljenim Aristotelovim spisom u kome su sve istine ovog sveta, delo koje čuva tajno „bratstvo budnih, pripada mitu starom hiljadu godina već u vreme Averoesa i Majmonida.

Atmosferu romana obeležavaju dve čudesne decenije u kojima su hrišćanstvo, judaizam i islam živeli u harmoniji u Kordobi početkom XII veka. „U jednom jedinom trenutku - XI i početak XII veka - na jednom jedinom mestu: u Anda-luziji, tri monoteizma su rešila da se uzajamno poštuju, da se jedan drugom dive i da se jedan drugim hrane. Njihovi najveći filozofi su u potpunoj slobodi vodili dijalog, i međusobno i sa grčkim filozofima. Nauke i religije su se dobro slagale", kaže u uvodnoj napomeni romana Žak Atali.

NR: I kao što biva u životu, a i nama je iz sudbine naše bivše domovine znano, pojavila se grupa ekstremista i sve je krenulo nizbrdo.

- Onda dolazi fanatična muslimanska grupa Almohade. Radnja romana zbiva se baš u tom razdoblju požara, sukoba, mržnje, ubijanja i haosa. Jevreji beže preko noći. Traganje za knjigom svih knjiga zaustavljeno je u Izraelu ispred Zida plača gde se knjizi gubi trag, mada prevodi knjige nastavljaju da kruže. Dakle, knjige i ima i nema.

Ovim romanom Atali posredno odgovara na duh netolerancije tako prisutan i u ovom našem vremenu hiljadu godina posle Averoesa i Maimonida i slika nam lepote sveta koji nastaje prihvatanjem drugog i različitog.

Atalijevo traženje istine kroz nauku i vraćanje Aristotelu, upletanje judaističke i islamske misli zajedno sa hrišćanstvom u grčko nasleđe suprotstavljeno je jednoj živoj tendenciji u savremenoj Evropi koja bi da 'očisti' sve što nije hrišćansko iz evropskog civilizacijskog kruga. A čišćenje u domenu mišljenja vodi nekim drugim mnogo opasnijim čišćenjima, pa je i taj nivo Atalijevog promišljanja vremena vrlo dragocen.
Problem malog tržišta knjiga

- Interesantno je da Atali u poslednjih deset godina, pored obimnih biografija Gandija i Marksa, piše isto tako obimnu i vrlo provokativnu knjigu „Jevreji, svet i novac" i „Rečnik zaljubljenih u judaizam". Šteta je što je naše tržište knjiga tako malo, pa se kapitalna dela ne mogu nijednom izdavaču isplatiti, a konačno od kada je jedan od tajkuna kupio „Prosvetu", „Rad" i najveći broj knjižara uključujući i „Mamut", pitanje je šta će uopšte biti sa malim izdavačima - kaže Eleonora Prohić.

Eleonora Prohić, publicistkinja, prevoditeljka knjige Žaka Atalija „Bratstvo budnih", Hedone, Beograd, 2009.
Lamed
List za radoznale
Redakcija: Ivan Ninić i Ana Šomlo
Adresa: Shlomo Hamelech 6/21
42268 Netanya, Israel
Telefon: +972 9 882 61 14
e-mail: li.ten.noisivten|cinin#li.ten.noisivten|cinin

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License