Ratova Zedni Briti

Beni Moris
Ratova željni Briti

Možda je u pitanju navika. Možda zavisnost. Ili nos-talgija za imperijalnim danima minulih dana. Štagod da je razlog, Britanija je definitivno preokupirana ratovima u inostranstvu
Čitanje najnovije knjige Džona Le Karea, Naša sorta izdajnika (i življenje u Engleskoj poslednjih nekoliko meseci), navelo me je da pomalo razmišljam o trenutnom mestu Britanije u svetu.
U prvim decenijama dvadesetog veka, atlasi su prikazivali veći deo kopnene površine planete u roze boji, boji Britanske imperije i njenih poseda (Australija, Kanada, Novi Zeland, Južna Afrika, i mnogo toga od istoka i zapada Afrike, Okeanija, Karibi, Bliski istok itd.). Danas političari i ekonomisti kažu da je zemlja u agoniji najgore ekonomske krize još od Velike depresije. Tu su sveobuhvatno sma-njenje budžeta, veliki trgovinski deficit, ozbiljna neza-poslenost i slabljenje industrije i usluga. Čak i u Evropi, Britanija ima ulogu druge ili treće violine, njena ekonomija zaostaje, ili kaska iza Nemačke i Francuske.
U Izdajniku, Le Kare kroz svog junaka Peregrin ("Peri") Mejkpisa, razočaranog oksfordskog profesora, pita služ-benika MI6: „Kako vi na to gledate - predstavljati zemlju koja ne može da plati svoje račune… Pročitao sam negde da je dobar obaveštajni rad maltene jedina stvar koja nas još drži za visokim međunarodnim stolom ovih dana…
Boksujemo iznad svoje kategorije“.
Nisam siguran da je Le Kare u pravu u vezi sa tim da su britanske obaveštajne sposobnosti ili performanse te koje podupiru još uvek značajnu ulogu zemlje u svetskim poslovima.
Među nedavno najavljenim uštedama u britanskoj vojsci stoji i masovno buduće smanjenje borbenih vazduhoplova britanske vojske – od 230 aviona tipa Harijer sa vertikalnim poletanjem do 107 lovačkih aviona tipa Tajfun do 2020. -odluka kojom će vazdušne snage Britanije u budućnosti postati manje od švedskih (koja trenutno koristi 121 bor-benih letelica tipa Sab Gripen), a da i ne pominjemo egipatsko vazduhoplovstvo sa oko 400 borbenih aviona.
Ipak, britanske snage i dalje igraju - uprkos rastu javnog nezadovoljstva - glavne uloge u dva udaljena rata, u Avga-nistanu i Libiji. A tek nedavno je Britanija povukla svoje poslednje vojno osoblje - pomorske oficire i osoblje koje je sprovodilo obuku Iračana - iz Basre, nakon deset godina teškog angažmana u iračkom bespuću.
Verovatno je poznato pravilo da se svetske sile u opadanju teška srca povlače sa svetske scene. Britanija ne predstavlja izuzetak. Na jednom mestu u Izdajniku, Le Kare piše da su Britanci izgleda "zavisni" od ratova u ino-stranstvu. Možda. Ili je možda u pitanju nešto dublje u nacionalnoj psihi, nešto kao kolektivni Pavlovljev uslovni refleks.
Bilo kako bilo, izgleda da mentalitet ima jači adut, bar za sada, od ekonomskih ograničenja i sputanosti. A ovo se odnosi na obe vlade, laburističku i konzervativnu. Ako je suditi po glasovima koji dolaze iz aktuelne administracije koju predvode konzervativci, zemlja može očekivati "bok-sovanje iznad svoje kategorije" i u godinama koje su pred nama.
Beni Moris je profesor istorije na Odseku za bliskoistoč-ne studije na Ben Gurion Univerzitetu u Negevu.
The National Interest. Prevod: NSPM

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License