Ras Eva

"Tu nema tajne. Poznata je Geteova maksima – ako si pročitao dve knjige, ti napiši treću. Čudi me da nema više glumaca koji pišu. Uostalom, mene su učili vrsni profesori – Miloš Đurić, Jozo Laurenčić, i drugi. Ja pišem kontinuirano, ne treba mi inspiracija. Eto, moja poslednja knjiga, Sa Evom u raj, na neki način nadovezuje se na Ivu Andrića i njegov roman Na Drini ćuprija. Mi sada gradimo monumentalan Svetosavski hram, a civilizovani svet je takve svoje građevine stvarao pre hiljadu godina. Moje poslednje dve knjige, Rođeni mrtvi i Petao na panju, prevedene su na engleski, i to od strane Timotija – Džona Bajforda. Na internetu postoji sajt posvećen Internacionalnoj Bukerovoj nagradi, koja se ove godine dodeljuje prvi put. Nagrada je, od strane žirija, dodeljena Ismailu Kadareu, a publika je glasala za moj roman Born Dead."

Eva Ras je srpska glumica, slikarka i pisac, poreklom mađarska Jevrejka. Rođena je u Subotici 1. januara 1941. Diplomirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Sa mužem Radomirom Stevićem Rasom, slikarem i grafičarem, 1964. je osnovala Teatar nacionalne drame, gde su se izvodila dela isključivo domaćih pisaca.
Između ostalih, igrala je i u filmovima Dušana Makavejeva, Aleksandra Saše Petrovića, Živka Nikolića, Đorđa Kadijevića.
Sa filmom Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (1967.) postigla je svetski poznatu slavu. Po mnogim filmskim kritičarima i teoretičarima, najbolju ulogu je ostvarila igrajući Gocu u filmu Aleksandra Saše Petrovića „Biće skoro propast sveta“ (1968.). Igrala je u velikom broju mađarskih filmova, koje su režirali: Livija Đarmati, Janoš Roza i Ferenc Kardoš.
Odlikovana je mnogim filmskim nagradama u zemlji i inostranstvu.
Filmografija

Zemljaci (1963.)
Der schut (1964.)
Čovek nije tica (1965.)
Der schatz der Azteken (1965.)
Adam i Eva 66 (1966.)
Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT (1967.)
Ima ljubavi, nema ljubavi (1968.)
Biće skoro propast sveta (1968.)
Žarki (1970.)
La betìa (1971.)
Majstor i Margarita (1972.)
Kužiš stari moj (1973.)
Álljon meg a menet! (1973.)
Autó (1974.)
Álmodó ifjúság (1974.)
Ékezet (1977.)
Beštije (1977.)
Gruppenbild mit dame (1977.)
Trofej (1979.)
Minden szerdán (1979.)
Kružna putovanja (1980.)
Zalazak sunca (1982.)
Mennyei seregek (1983.)
Otac na službenom putu (1985.)
Lepota poroka (1986.)
Za sada bez dobrog naslova (1988.)
Špijun na štiklama (1988.)
El camino del sur (1988.)
Iskušavanje đavola (1989.)
Granica (1990.)
Čudna noć (1990.)
Velika frka (1992.)
Mi nismo anđeli (1992.)
Gorilla bathes at noon (1993.)
Dnevnik uvreda 1993. (1994.)
Senka uspomena (2000.)
Država mrtvih (2002.)
Bolygótüz (2003)
Jesen stiže dunjo moja (2004.)
Šejtanov ratnik (2005.)
Dosije pacov (2005)
Hitna pomoc(2007)
Televizija - TV serije i filmovi

Ljubav na seoski način (1970.)
Babino unuče (1976.)
Otac ili samoća (1978.)
Stan (1980.)
Naše priče (1980.)
Sivi dom (1984.)
Vuk Karadžić (1987.)
Bolji život (1987.)
Drugarica ministarka (1988.)
Holivud ili propast (1991.)
Srećni ljudi (1993.)
Policajac sa Petlovog brda (1994.)
Najviše na svetu celom (1994.)
Oriđinali (1995.)
Nasleđe (1995.)
Gore-dole (1996.)
Porodično blago (1998.)
A sad adio (2000.)
Stižu dolari (2004.)
Književnost

Kao pisac, debitovala je 1972. sa knjigom „Nemoj da grakćeš za mnom na stepeništu da sam najlepši“. Šest godina kasnije izdaje jednoglavi roman „Siva žena“ (1978). Objavljivala je romane, zbirke pripovedaka i poeziju.
Nagrade

Dobitnica je nekoliko književnih nagrada:
„Žensko pero“,
„Kočićevo knjiga“,
„Zlatni hit liber“
„The Man Booker International People's Prize 2005“
„Zlatan prsten“
„Bejahada“
Tri knjige su joj prevedene na engleski jezik.
Književna dela

Nemoj da grakćeš za mnom na stepeništu da sam najlepši
Siva žena
U divna davna vremena
Kad mi mama kupi pare
Pricajte nam o Malarmeu
…Petla na panj…
Kuća na prodaju
Rođeni mrtvi
Sa vrha mesečeve planine gledala sam svoj okrugli grob
Born dead
Sa Evom u raj
Srebrna postelja
U areni
Cock on the block
Bed of Silver
Slikarstvo

Slikarstvom se bavi od sredine osamdesetih godina dvadesetog veka. Od tehnika koristi pastel, akrilik i kombinovane tehnike. Izlagala je na grupnim i samostalnim izložbama. Često učestvuje u slikarskim kolonijama. Svrstavaju je u slikare naivne i marginalne umjetnosti.
Slike

Elohim u Kniću
Mesečeva planina na Madagaskaru
Pastel
Svetlosti severa
Drugoga dana
Ana Karenjina
San se ne snio
Sv. Đorđe na plavom konju
Ovim šorom, hej, ovim šorom
Božija svetlost
(sa wikipedije)
Linkovi

Кулира историја : http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/Kulira-istorija.sr.html
Eva Ras: Rođeni mrtvi (odlomak)
POLITIKA, 23.6.2008 http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/Kratkovidi-letopisi.sr.html
POLITIKA, 6.3.2008 SETIMO SE GANDIJA, EVA RAS
Gorke godine
O lopovima, onim malim, i onim velikim
http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/t42201.lt.html
Plamteće boje Eve Ras
http://www.politika.co.yu/rubrike/Kulturni-dodatak/t51004.lt.html
Ko je prvi počeo da sortira dane
Kako sam bila razočarana, davno u detinjstvu, kad je stigla "nova godina" a ništa se nije dogodilo, nisam mogla da je vidim, sve je ostalo isto…
http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/t52780.lt.html
Modni detalj istorije
Svet je pun divnih stvari, ako nam se ne dopadaju naše nevolje, možemo u knjigama čitati o tuđim
http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/t47192.lt.html
Privatizacija naših duša
Bacili su svoje otrove na nas. Da li je moralo tako da bude? Da li i u drugim zemljama život mora da ustukne pred politikom?
http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/Privatizacija-nashih-dusha.lt.html
Novi vernik na probušenim oblacima
Sam Bog je upravljao našim kolima
http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/t50654.lt.html
Intervju u Dnevnom avazu: http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/kultura/susret-s-evom-ras

Eva Ras - Partizanski princ i nacionalno pomirenje

Eva Ras - Vodotoranj Golog gulaga

EVA RAS na Facebooku: http://www.facebook.com/note.php?note_id=318861010412&comments=#/profile.php?id=1185495655

KRUNA RAS

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License