Rajs Jovan

Jovan Rajs se rodio 1933. godine u Jugoslaviji. Bio je najmlađe dete u porodici gde je majka bila domaćica a otac knjižar. Kada je izbio rat u Jugoslaviji 1941. godine, Jovan je imao osam godina, a njegov stariji brat Đurica jedanaest. Svi Jovanovi najbliži su ubijeni 1941-1942.
Jovan nije doživeo sudbinu svoje porodice zahvaljujući činjenici da se krio, prvo kod tetke u Beogradu, a zatim kod drugih rođaka u Mađarskoj. Nemačke trupe su 19. marta 1944 umarširale u Mađarsku. Jovan je prvo deportovan u geto u Segedinu, a zatim stočnim vagonom u Austriju na prinudni rad. Od decembra 1944. godine do aprila 1945. godine bio je Jovan u koncentracionom logoru Bergen-Belsen. Neposredno pre oslobođenja nalazio se u logoru Terezijenštat, blizu Praga u Češkoj. Tu je i opslobođen od strane Rusa 8. maja 1945. godine.
Posle rata Jovan se vratio u svoj rodni kraj u današnjoj Srbiji gde je živeo sa tetkom i njenom porodicom. Završio je studije medicine i oženio se 1958 godine sa Dinom Vajs. Dobili su dve ćerke i 1968 godine se preselili u Švedsku gde je Jovan tokom svoje karijere bio profesor sudke medicine na Karolinskom institutu u Stokholmu. 2001. godine izašla je njegova knjiga ”Ombud för de tystade” koja je kasnije prevedena i na srpski.
Neki od linkova vezanih za Dinu i Jovana Rajsa:


Pozorište - Jedinstvena predstava

Profesor Jovan Rajs igra glavnu ulogu u pozorišnoj predstavi ”Da li si sreo Hitlera?”

Jovan Rajs je poznato ime i autoritet u Švedskoj. Posebno u oblasti sudske medicine. Postao je poznat po sudskim slučajevima ili procesima koji su izazivali veliko interesovanje javnosti (Slučaj Osmo Valo, Čovjek sa laserom). S razlogom je, danas penzionisani, profesor na Karolinskom institutu proglašen u ovdašnjoj štampi opunomoćenikom ućutkanih, što će kasnije biti naslov njegovog autobiografskog djela ”Ombud för de tystade”, (”Opunomoćenik ućutkanih). Jovan Rajs je danas ponovo u centru pažnje ali ovog puta kulturne a ne onog dela javnosti koja prati sudske hronike. Razlog je pozorišna predstava ”Jesi li susreo Hitlera?” (Har du träffat Hitler?). Predstava je inspirisana tekstovima iz dvije knjige Jovana Rajsa (”Opunomoćenik ućutkanih” i ”Jesi li susreo Hitlera?”).

Jovan Rajs je rođen 1933. godine u zemlji koje više nema i koja se tada zvala Jugoslavija. Njegov rodni grad zvao se Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin). Taj gradić u Vojvodini, imao je iza sebe, kao i čitav Balkan, burnu prošlost i njegova karta je mnogo puta prepravljana. U svom autobiografskom delu Rajs piše kako se pre Prvog svetskog rata grad zvao Nađ Bečkerek. Pošto se Autrougarska, u kojoj se tada nalazio ovaj grad, raspala posle Prvog svetskog rata i formirana Jugoslavija grad je prekršten u Veliki Bečkerek, što nije zvučalo tako mađarski već više srpski. Jovan Rajs je, dakle, rođen u tom gradu ali je odrastao u Petrovgradu, kako je isti grad nazvan po kralju Petru I. « Tokom proleća 1941, kad su Nemci umarširali i okupirali Jugoslaviju, ime grada je ponemčeno u Gross Betschkerek. Pošto je grad oslobođen od Nemaca, namera je bila da se izbace sva nemačka i stara kraljevska imena i izabrano je ime Zrenjanin po jednom neustrašivom partizanu ”, piše Rajs dodajući kako sam Bog zna kako će se grad zvati kad on umre.

Okupacijom Jugoslavije i ulaskom Nemaca stvarani su radni i privremeni logori za Jevreje i Srbe. Tada je u gradu živelo 1278 Jevjera, kako piše na spomen ploči podignutoj na zgradi koja je bila privremeni logor. Odatle su transportovani u logore smrti. Rat je preživelo samo 38 zrenjaninskih jevreja. Jedan od njih je bio Jovan Rajs, jedini preživeli član u brojnoj familiji Rajsovih.

Kako su dva Rajsova dela na švedskom izazvala pažnju s vremena na vreme on se rado odazivao na pozive da govori o svojim danima i godinama koje je proveo u logorima za Jevreje u toku Drugog svjetskog rata. Često je u školama trebao odgovarati i na pitanje znatiželjnih učenika: ” Da li se susreo sa Hitlerom” (Har du träffat Hitler?). To je, ujedno, objašnjenje naslova drugog djela uglednog profesora. Oba djela Jovana Rajsa, kad se počnu čitati, teško da se mogu ostaviti. Autor se živo sjeća tih dana i godina, opisuje ih uvjerljivo, kad treba i taman toliko koliko treba pravi iskorake do ovog vremena da bi svojom životnom pričom ostavio snažniju poruku o dubini zla i potrebi da se ono razobliči. I stalno razobličuje. Dva djela Jovana Rajsa su krupan i istinski doprinos na tom planu. Autori scenarija znalački su napravili izbor tekstova, odjenuli ih u muziku i pjesmu iz vremena mukotrpnog djetinjstva Jovana Rajsa. Muzika u predstavi pomogla je da njeni učesnici lakše i efektnije prenesu sve što je Rajs doživeo i proživeo. Pevane su pesme na nemačkom, engleskom, mađarskom, poljskom , srpskom, herbejskom i jidiš jeziku.

Srećna je okolnost da Rajsova životna priča pretočena, za sada bar tako se nadamo- u samo dvije knjige, nije ostala nezapažena. Teater Lederman u Stokholma u saradnji sa Sensusom (Sensus) postavio je na scenu. Na pripremi pozorišne predstave (Manusbearbetning) uz autora radili su Kim Rxedin Hüttner i Jan Simonsson. Uz njih u predstavi se pojavljuje pjevačica Katarina Helgren (Katarina Hellgren). Predstavu je režirao Jurij Lederman (Jurij Lederman). Sve u svemu bila je to impresivna predstava u kojoj se autor ali i glumac vraća pedeset godina kasnije u koncetracionom logoru Bergen Belzenu (Bergen Belzen).

Na intimnoj sceni Teater Studio Lederman radio reporter (Kim) postavlja pitanje: Profesor Rajs. Novonacistički pokreti rastu u Evropi. Političke partije sa korenima u nacizmu uzimaju mesto u sedištima moći. Kako se osećate u vezi toga? Kakva su Vaša razmišljanja? Glavni junak u predstavi, Jopvan Rajs, umesto odgovora razočarano mrda glavom. Na kraju profesore Rajs, imamo pitanje od naših najmlađih gledalaca. Njihovo pitanje je: ”Da li ste sreli Hitlera?”. Ja i dalje susrećem Hitlera. Svaki dan. Kad neko hoće da ima moć nad slobodnim ljudima i da ih ponižava zbog različite boje kože, drugačije vere ili što dolazi iz druge kulture. Hitler živi kroz sve vrste fundamentalizma. Hitler živi kroz nedovoljno poštovanje jedinstvenih vrednosti svakog čoveka. Dijaspora
http://www.dijaspora.nu/svedski/kronika/unik_ser.php

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License