Na drugom kraju Evrope, u Portugalu, vlada kralj Žoze II koji čak Marane smatra ljudima niže vrste, naređuje im da nose zelene šešire kako bi se »novohrišćani« jasno razlikovali od starih, pravih hrišćana.
»Na to je Markiz De Pombal, jedan od najvećih državnika Portugala, poznat po reformama između 1768. i 1774. kojima je slomio moć inkvizicije i ukinuo takozvani »certificato de limpeza de sangre« (svedočanstvo o čistoti krvi), poslao tri velika šešira kralju. Kad ga je kralj zapitao za koga su ovi šeširi određeni, odgovorio je Markiz oklijevajući: 'Jedan je za mene'. — 'A drugi?' — 'Za kardinala' — 'Za koga je onda treći?' — upita kralj nestrpljivo. — 'Treći, da, treći je za Vaše veličanstvo'.
Toliko su se Marani i Portugalci izmešali u toku protekla tri veka. Pombalovim reformama započinje novi Portugal. Inkvizicija je formal¬no ukinuta 1821. pošto je poslednji auto-da-fe održan godine 1781. Tek je revolucija iz 1908. učinila kraj premoći crkve u Portugalu. To takođe znači konačnu pobedu maranstva.
Njihov broj prelazi deset hiljada, ali prema drugim podacima, reč je o mnogo znatnijem broju. Međutim, to se sada ne može tačnije odrediti. Najmnogobrojnije grupe nalaze se u Belmonteu, gde je zapravo bilo is¬hodište pokreta ('maranski Jerusalem'), zatim u mestima Covilhao, Castello-Branco, Idanka, Penamaco, Braganza i Monsanto. Duhovno središte maranstva je sada stari vinar-ski grad Oporto, rodni grad nesretnog Uriela da Coste. Tamo su Marani pre nekoliko godina obrazovali prvu oficijelnu jevrejsku opštinu, čiji je osnivač i predstojnik kapetan Barros Basto. Pojava kapetana Bastoa ima epohalan značaj za povratak Marana u krilo njihove iskonske religije, u jevrejstvo. Njegov časopis »Halapid« (»Baklja«), organ portugalskog maranstva koji izlazi od aprila 1927. u Oportu, nije časopis u običnom smislu; naime, on više sadrži lekcije iz jevrejske religije i povijesti, sastavlja i prevodi molitvenike, udžbenike i druge verske spise. On je izdao zbirku sabatskih propisa »Pirke Avot«, »Hagadu«, sve u portugalskom prevodu, a 1. jula 1927. osvetio je u Oportu sinagogu »Mekor Hajim« … Čudna sudbina maranstva poučava nas da se prava religija i tolerancija ne mogu rastaviti. Sve što je prisilno, pa bilo to i u najblažoj formi, ne može se složiti s religijom. Ovi jednostavni ljudi, koji su se kroz stoleća sa očajničkom srčanošću borili protiv nečovečnog verskog tiranstva, u stvari su odbranili nešto više od vlastite slobode.
To je bio prikaz knjige »Das Land zvvischen Orient und Okzident« (»Zemlja između Istoka i Zapada«) od M. Erenprajsa, pod naslovom »Povratak Marana k jeverjstvu« u »Jevrejskom glasu« od 4. oktobra. Uz kulturu ide i nauka, pa da se još jednom vratimo fizici, odnosno fizičarima, i to iz ugla od pre pedeset godina.
Jevrejski pregled, 9-10, 1979
Rabin Marcus Ehrepreis I Portugalija