Cilj moga putovanja bio je da utvrdim :
1.GDE JE BILA SINAGOGA U KRAGUJEVCU ?
2.GDE JE BILO JEVREJSKO GROBLJE PRE II SV.RATA U KRAGUJEVCU ?
Odlazim za početak u Narodni muzej u Kragujevcu kod istoričara Dejana Obradovića,pokušavamo da lociramo gde se u Kragujevcu nalazilo jevrejsko groblje kao i zgrada sinagoge. Moja saznanja su bila da je Dr.Moša Eli ustupio jednu zgradu , 1930 godine Jevrejima Kragujevca za sinagogu, locirala sam da se to nalazilo u ulici Knjeginje Ljubice br.9 Podatak iz novina, GLAS ŠUMADIJE od 16.08. 1931 god., strana 3 mi kazuje sledeće: Blagodarenje u sinagogi,
Najava da će 16.08.1931. u jevrejskoj veroispovednoj opštini, u sinagogi, Knjeginje Ljubice br.9, biti održana služba Božja u čast desetogodišnjice stupanja na presto kralja Aleksandra I.
Moja saznanja za jevrejsko groblje su bila da su se pre II Sv.rata, na Varoškom groblju, na sektoru III, sahranjivali Jevreji.
Krećem sa Žikom Đorđevićem i kustosom Dejanom u obilazak Varoškog groblja, sektori su se u međuvremenu promenili i samo dva jevrejska groba nalazimo na sektoru X Varoškog groblja u Kragujevcu, Matilda Karijo i Armin Braun (parcela X/141/22).
SLIKA 1
Spomenik Armin Braun 1875 - 1939
SLIKA 2
Spomenik Matilda Mazal H.Karijo 1871 – 1927
Na sektoru III ne postoji ništa jer su izmenjeni sektori posle II sv.rata.
Niko u upravi i pored dobre volje ne zna da mi kaže ništa o vlasništvu parcele gde su se sahranjivali Jevreji. Vrlo uredne podatke imaju pohranjene u kompjuteru, 17000 sahranjenih je na ovom groblju. Ne zna ni istoričar Dejan koji je pre mesec dana napisao knjigu KRAGUJEVAČKA GROBLJA gde je obradio sva četiri kragujevačka groblja,od 1845 do danas 2008.godine.
Takodje posedujem podatke da su na Varoškom groblju sahranjeni i Mandelbaum Nikola (3- 1656 po staroj numeraciji), Marjesta Jakov – bez numeracije ali sa oznakom Jevrejska parcela, Pinto Matilda - 3, Pinkas Isak -10, Pinkas Ješua – 11, Pinkas Solomon 8 – 146, Lederer, Holender 10 -368/1, Rejnhart Tereza 10 -347 po staroj numeraciji, Hajek Rudolf 1- 195, Haberling Jana 7 -327, Hem Roza 8 – 108/1, Štajn Rozika 3 – 542, Štemper Viljem, Marija 3 – 737, Štraus Ana 3 – 1087.(Sve brojčane oznake pored imena su oznake Jevrejskih parcela po staroj numeraciji parcela i grobova). Tih spomenika više nema ili ih nisam i pored dobre volje mogla naći.
Moj saznanje je da je oko 1970 god. Jevrejski deo uklonjen, spomenici podignuti i prodati, a na tom mestu je uočljivo da su se drugi ljudi sahranjivali, to je učinjeno zbog toga što niko nije plaćao više zakupninu za grobna mesta!!
Kupujem knjigu VEČNI MIR - Monografija o kragujevačkim grobljima iz 2002 god.
i nova su saznanja za mene! Iz 1944 god. postoji tlocrt sektora X na varoškom groblju, gde se vidi da je već tada „napadnut“ jevrejski sektor što se jasno vidi i to grobovima ruskih vojnika oslobodilaca.
SLIKA 3
Tlocrt parcele X na Varoškom groblju u Kragujevcu, 1944.god.
Ne treba zaboraviti da je veliki masakr Jevreja bio u Kragujevcu, za vreme II sv.rata,da su skoro svi Jevreji ubijeni a ruski vojnici koji su se borili za oslobodjenje Kragujevca 1944 god.su na jevrejskom sektoru sahranjeni.
SLIKA 4
Spomenik ruskom vojniku na parceli X na Varoškom groblju u Kragujevcu
1944god. je uočljivo na sektoru X Varoškog groblja , 10 jevrejskih spomenika, sve ostalo ruski vojnici oslobodioci i nekoliko srpskih spomenika.
Oko 1970 god. su i ti preostali jevrejski spomenici uklonjeni, ostala su samo dva i jevrejsko groblje u Kragujevcu praktično nestaje.
Na Palilulskom groblju u Kragujevcu postoji spomenik na kome pišu imena, Jakov A. Medina, rođen u Beogradu 1884.g. streljan 20.X.1941.g u Kragujevcu, sin Avram zvani Bata rođen u1913.g. i supruga kao i kći Olivera, rođena 20.IX.1941.g. odvedena na Sajmište u Beogradu i ugušena u gasnoj komori. Leposava M. Medina /1895 – 1968/ podigla je ovaj spomenik mužu, sinu, snaji i unuci.
SINAGOGA
Hotel „Kragujevac“ u kome sam smeštena ,njegove pomoćne zgrade i trafo stanica(hotelska) koja se nalaze sa hotelske zadnje strane, je u stvari parcela nekadašnje sinagoge u Kragujevcu.
SLIKA 5
Jedna od ove dve kuće bila je i Sinagoga u Kragujevcu.
Kupila sam knjigu KRAGUJEVAC MOJ GRAD NEKAD I SAD iz 2007god., gde nalazim sliku sanatorijuma Dr.Moše Elija iz 1925 god. To je bio dobar putokaz da saznam gde je tačno sinagoga bila .
Odlazim i kod župnika Stjepana iz Katoličke crkve u Ljubičinoj ulici br. 1 (danas 2008.g.).Kaže da je njihova crkva kupila zgradu 1925g. od Dr.Moše Elija i da su je tih godina i dozidali. Nalazi mi stare kragujevčane koji se sečaju gde je tačno bila sinagoga, koju je Dr.Moša Eli poklonio Jevrejima Kragujevca.Izlazi mi u susret,Branko prvi komšija župnikov, koji je pitao starog kragujevačkog lekara, koji danas ima 96 godina, ali bistre pameti još uvek, koji mu je tačno objasnio gde se nalazila sinagoga u Kragujevcu.Kako on kaže, prve četiri kocke,(misli na zidove sa vidljivim stubovima) pomoćnih zgrada hotela“Kragujevac“ i dela gde se nalazi trafo stanica hotela je prostor sinagoge nekadašnje u Kragujevcu.
Pomoćne prostorije hotela „Kragujevac“ gde se nekada nalazila sinagoga
Drugi dan moga boravka u Kragujevcu počeo je razgovorom sa kustosom Muzeja ŠUMARICE , Sinišom Brkićem, koji radi na knjizi o Jevrejima Kragujevca. Postavljam mu pitanja o groblju i sinagogi u Kragujevcu??
Definitivno utvrdjujemo a predhodno konsultujući istoričara Minića telefonom, koji se takodje godinama bavi Jevrejima Kragujevca da: Jevreji u Kragujevcu, nisu imali svoje groblje, parcela gde su se oni sahranjivali,do II rata, definitivno pripada Varoškom groblju. Jer su sahranjivani i na drugim grobljima pre II rata.
Sa g.dinom Brkićem obilazim spomenik streljanim Jevrejima u naselju Bagremar, podignut 1991god.Na tom mestu streljano je 37 Jevreja i 78 Srba.
Zbog velike vrućine koja je tih julskih dana vladala u Kragujevcu ne stižemo da obiđemo stratište na Šumaricama.
Istraživanje u Kragujevcu bio je završeno za tri dana, ostalo je samo stratište na Šumaricama za neki drugi put kada ne bude toplo vreme.
Možda će sve ovo što pišem nekome biti od koristi u nekim daljim istraživanjima, istorijat, život i stradanje Jevreja u manjim mestima u Srbiji retko ko da je radio i zapisivao.
Šteta koju sam napravila u Kragujevcu, bila je rušenje betonske ograda na jednom spomeniku na Varoškom groblju, dobro sam prošla, ograda je pri mom penjenju na groblju jednostavno proletela pored mene, imala sam sreće, odvalila sam bar 200 kg.betonske i gvozdene ograde, neko me ipak sačuvao.
Pri povratku u autobusu nije bilo klima uređaja, spoljna temperatura bila je oko 40 C, temperatura u autobusu koji podeljak i viša od spoljne u svakom slučaju stigla sam kući u Niš u popodnevnim satima.
August 2008.g.
Jasna Ćirić