Ivan Ninić
PUTEVI DIJASPORE
Jedan od prvih svojih intervjua, nakon preokreta 5. oktobra 2000. godine, koje je jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica dao stranoj stampi, bio je objavljen u izraelskom listu Maariv. Na pitanje novinara da li namerava da poseti Izrael, jugoslovenski predsednik je odgovorio potvrdno i kao jedan od razloga za tu posetu naveo da zeli da sazna kako Izraelci resavaju svoj odnos prema dijaspori. Ta namera je dobro formulisana, jer uspesan odnos matice i rasejanja jeste jedna od osovina na kojoj se temelji stabilnost zemlje
U istoriji sveta ima vise primera o tim odnosima: klasicna Grcka i njene mnogobrojne trgovacke kolonije od Zakavkazja do Atlantika; slican je primer Fenicana; noviji primer je britansko kolonijalno carstvo. Ali, mozda najbolji primer uzajamnog odnosa matice i dijaspore daje Kina. Za razliku od ostalih navedenih primera, u ovom slucaju matica je ogromna, vise nego jedna ogromna drzava, potkontinent. Ali, bez obzira koji rezim vlada u toj zemlji, odnos Kineza sa svojim sugradjanima u raznim zemljama je kooperativan. Ni komunisticki rezim savremene Kine nije uspeo da raskine sve odnose kontinenta sa sunarodnicima u inostranstvu.
Medjutim, zemlje Istocne Evrope, koje su posle Drugog svetskog rata dosle pod komunisticku dominaciju, isle su drugim smerom, pravcem prekida odnosa matice sa dijasporom, iz patoloskog straha od spoljnjeg neprijatelja. Taj strah je utemeljen u Staljinovoj bolesnoj provincijalnoj prirodi, koju je on uspeo da pretoci u politicki princip.
Zemlje Istocne Evrope su nakon Drugog svetskog rata isle putem zatvorenosti i straha od svega sto se desava van matice. Time su se lisile, kako intelektualnih, tako i finansijskih kapaciteta i resursa svojih sugradjana van zemlje matice i krenule putem zatvorene i centralizovane privrede koja je dozivela, krajem osamdesetih godina dvadesetog veka, definitivan krah. Bilo je izvesnih razlika, od zemlje do zemlje. Poljska i ruska intelektualna emigracija imale su odlicne knjizevne i politicke revije u Parizu, u kojima su saradjivali intelektualci iz maticne zemlje sa onima u svetu. Zemlja koja je najdokrtinarnije zivela u zatvorenosti, intelektualnoj i ekonomskoj, a o politickoj da i ne govorimo, je, danas vec bivsa Jugoslavija, uprkos tome sto su granice bile otvorene i ljudi smeli da putuju.
Danasnja Jugoslavija, jos uvek placa danak toj doktrini zatvorenosti.
Buducnost Srbije u velikoj meri ce zavisiti od njenog odnosa prema svojoj dijaspori. I u tom pogledu Kostunicina opaska da ga zanima kako to resavaju Izraelci, sasvim je opravdana.
Kako resava Izrael svoj odnos prema dijaspori?
Nakon stvaranja Drzave Izrael, Ben Gurion je jednom rekao da svi Jevreji sveta, sem americkih, treba da se presele u Izrael, sada, kada imaju svoju staru-novu obnovljenu domovinu! Americkim Jevrejima treba dati izraelske pasose, ako ih zele, ali neka ostanu da zive i rade tamo gde jesu, da bi pomogli svojoj matici, pre svega, intelektualnim uslugama i finansijsko-filantropskom podrskom. Aba Eban, proslavljeni ambasador i ministar spoljnih poslova Izraela, niz godina je, na primer, predstavljao svoju zemlju sa juznoafrickim pasosem.
Ben Gurionova ideja je bila vidovita. Bez podrske americkih Jevreja, Drzava Izrael tesko bi opstala. Preseljenjem nekoliko miliona americkih Jevreja u Izrael, ova drzava ne bi dobila onu podrsku kroz ogromne investicije i donacije koje pristizu iz Sjedinjenih Americkih Drzava. Medjutim, iako taj odnos funkcionise, on nije bez problema. O tome pise njujorski pisac i novinar Anne Roiphe u februarskom broju Jerusalem Reporta. Vise je Jevreja preslo iz Misira preko Crvenog mora nego sto danasnji americki Jevreji prelaze iz Egipta u posetu Izraelu. Nasuprot uobicajenom verovanju, velika vecina americkih Jevreja se malo interesuju za Izrael, u turistickom i bilo kakvom drugom smislu. Cionisticki zar, kaze americki pisac, odrzava se danas na slaboj vatri. Mnoge Jevreje u Americi jos uvek zbunjuju razlicite rasprave o tome da li je jevrejstvo religija ili nacionalnost. Vecinu religija ne zanima. Opadanje interesovanja americkih Jevreja za Izrael, opasno bi ugrozilo politicku i ekonomsku stabilnost jevrejske drzave. I zato izraelski politicari svih boja u jednoj stvari vode zajednicku borbu, mada razlicitim metodama: borbu za izgradnju sto efikasnijeg mostobrana izmedju Sjedinjenih Americkih Drzava i ostalog jevrejstva u dijaspori, i Izraela. Temelj tog mostobrana je hebrejski jezik i jevrejska tradicija. Nije vazno da li je Jevrejin ortodoksno, konzervativno, reformisticki ili ateisticki opredeljen.
Vazno je da je zainteresovan za svoju maticu. I zato nicu sirom sveta toliko jevrejskih zabavista i skola, gde se slave praznici i odrzavaju kursevi hebrejskog jezika. To je garancija opstanka ove zemlje.
Negde 1985. godine, posetio sam jednog svog poznanika u Kaliforniji, Beogradjanina, koji je na tamosnjem univerzitetu predavao uporednu knjizevnost. U razgovoru o Srbima u svetu pomenuo mi je zapanjujuci za mene podatak da samo u Sjedinjenim Dravama u naucnim ustanovama radi, na raznim nivoima, 20.000 Srba, iz nekoliko generacija. Kakav intelektualni potencijal zauvek izgubljen za maticu, ako Srbija i nadalje bude imala fobiju od nepoznatog i stranog!
Izraelska veza sa dijasporom je mnogostruka. Veze su privatne, partijske, religijske, staleske, ekonomske, i drzavne. Velike finansijske korporacije kao Leman Braders su decenijama prisutne u ovoj zemlji. To vazi i za velike svetske proizvodjace, narocito iz oblasti visoke tehnologije. Useljenjem milion Jevreja iz bivseg Sovjetskog Saveza desilo se upravo suprotno od onoga sto su nameravali organizatori. Umesto jeftine radne snage koja ce zameniti arapsku, dobili su visokoobrazovani potencijal koji se vrlo brzo transformisao u finansijski. Bivsi Sovjetski Savez je bogata livada izraelskog finansijskog suficita.
Medjutim, ono sto je izvesno i najpoznatije su zvanicni tokovi i veze izmedju Izraela i njegove dijaspore.
Postoje u svetu tri centra moci zvanicnog jevrejstva: izraelska vlada, Jevrejska Agencija (Sohnut) i Svetski Jevrejski Kongres (WJC). Izraelska vlada radi svoj posao kao sve vlade. Jevrejska Agencija je ustanova koja je nastala u mandatornom periodu i obavljala funkciju vlade buduce jevrejske drzave. Danas je ona birokratska ustanova koja se brine o useljenju Jevreja iz dijaspore u Izrael. Svetski Jevrejski Kongres je najmocnija organizacija Jevreja u dijaspori. Uzajamno delovanje ovih tela funkcionise kao interaktivni organizam jevrejstva. Na njemu pociva Izrael i celokupno jevrejstvo, koje broji vise od trinaest miliona ljudi.
I tu lezi moc.
Apis, mart 2002. godine