Ivan Ninić
Put ka miru - druga strana
Krajem Drugog svetskog rata, 1945. godine, SS general Heinrich Mueller, u Trecem Reichu odgovoran za Gestapo i koncentracione logore, predlozio je Lavrentiju Beriji, Staljinovom sefu tajne policije, da SSSR preuzme kontrolu nad Istocnom Evropom i nastavi akciju Nemacke na konacnom resenju jevrejskog pitanja. Nemacki general je znao sta radi. Staljin je od 1922. do svoje smrti 1953. usmrtio 30 miliona svojih sunarodnika, od kojih je jedan milion bio jevrejske vere. Sef Gestapoa nije se slucajno obratio Staljinu.
Znao je to i Mahmud Abas kada je 1980. godine branio doktorsku tezu na Moskovskom univerzitetu, pod naslovom Druga strana, tajne veze nacista i cionistickog pokreta, koja je cetiri godine kasnije objavljena kao knjiga. Po Abasu, veliko je pitanje da li je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno sest miliona Jevreja. Mozda jeste, a mozda je usmrceno manje od milion. Ko moze sa sigurnoscu da kaze koja je cifra u pitanju? Medjutim, ono sto je Abas naglasio u tezi je prica o saradnji nacista i jevrejskog rukovodstva u Madjarskoj za vreme rata. Dobro je poznata epizoda kada je Ajhman trazio od budimpestanskih Jevreja da nabave od Saveznika odredjen broj kamiona u zamenu za jevrejske zivote. Bila je to ucena. Saveznici nisu verovali u ozbiljnost ovog predloga. Nisu dali kamione i skoro svi madjarski Jevreji su 1944. stradali u Ausvicu. U kojoj meri je nacisticka ponuda bila stvarna, nikada necemo saznati. I danas se raspravlja u jevrejskoj istoriografiji da li je dovoljno ucinjeno za spas milion dusa. Abas je tu aferu iskoristio i objasnio kao saradnju nacista i cionista, po kojoj su prvi bili voljni da puste Jevreje iz nacistickog carstva, ali cionisti su hteli da imaju sto vise zrtava, kako bi posle rata mogli da iskamce od medjunarodne zajednice drzavu. Tako je buduci predsednik palestinske vlade predstavio stvaranje Izraela.
Mahmud Abas, tj. Abu Mazen rodjen je 1935. godine u Cfatu ili Safedu, sredistu jevrejskog srednjevekovnog misticizma, a u 18. veku su to ljupko mesto u Galilu naselili istocnoevropski hasidi, pa je i danas jedno od sredista jevrejske ortodoksije.
Abasova porodica je u okolini Cfata generacijama proizvodila odlicni ovciji sir koji se prodavao u Haifi i drugim krajevima Palestine.
Sa 13 godina, 1948, nakon stvaranja Drzave Izrael, Abas sa porodicom odlazi u izbeglistvo i zivi u Damasku. Nakon studija prava, posvecuje se pedagoskom radu. Jedan je od osnivaca pokreta Fatah. Kasnije se bavi biznisom u Kataru. Imucan je covek, ima dom u Maroku, a kazu i kuce u Gazi i Ramali, ali nostalgija prema zavicaju, Cfatu, u njemu jos uvek tinja. Medjutim, Mahmud Abas je pragmaticar. U godinama oslovskih pregovora tvrdio je da je svoju tezu pisao kada su Palestinci bili u najzescem ratu sa Izraelcima. Sada, tj. nakon sporazuma u Oslu, pisace ono sto ce koristiti napretku palestinsko-izraelskih pregovora.
To je logika Istoka, kao i Balkana: nema niceg stopostotno istinitog, sve je relativno, cak i istorijske cinjenice podlezu sumnji i podozrenju. Predsednik palestinske vlade sa kojim Izrael treba da pregovara razlikuje se od Arafata u taktici, ali ne i u moralu. Shvata da politika terora ne vodi Palestince ka stvaranju sopstvene drzave, koju im svetska zajednica nudi najkasnije do 2005. godine. Danas, kada je rezim Sadama Huseina, ta nada i ponos mnogih Arapa, nestao sa politicke scene, treba biti sto realniji u proceni politicke situacije, a to je vrlo tesko mastovitom istocnjackom duhu. Medjutim, dokle ce da traje sadasnja Abasova kooperativna taktika?
Predlozeni put mira ili tzv. Road map medjunarodne zajednice objavljen je i urucen obema stranama poslednjeg dana aprila 2003. S obzirom da nisu ucestvovali u kreiranju tog plana, zanimljivo je kako su reagovale zainteresovane strane. Izraelci su odmah rekli da imaju primedbe, i to 15, a arapska strana je rekla da nema, ali tiho dodala: za sada, i trazila da se plan odmah primeni i da se Izraelci povuku sa okupiranih teritorija. Svojevremeno je Menahem Begin rekao: “Zasto okupirane teritorije? Za mene su to oslobodjene teritorije”. Svetska zajednica je na ivici nervnog sloma. Irak je napravio procep izmedju Novog sveta i stare Evrope. Novopeceni clanovu EU i zemlje kandidati za Uniju, radije su se privoleli americkoj strani nego francusko-nemacko-ruskoj koaliciji. Nisu zaboravili da su ih dva puta u toku 20. veka Amerikanci oslobodili totalitarizma: jednom nemackog, drugi put sovjetskog.
Sada, kada je iracka situacija izmenjena, svi su jedinstveni u misljenju da se rasplamsavanje pozara na Istoku moze spreciti samo resenjem palestinsko-izraelskog sukoba. Ali, razmrsiti taj cvor teze je nego osvajanje Bagdada.
Iz sveta svakodnevno stizu emisari na Bliski istok. Joska Fiser boravio je Izraelu prosle nedelje, sledece stize Kolin Pauel. Zatim se ocekuje Solana. Presing na obe strane bice neprekidan, uporan i nemilosrdan.
Igre oko Road map osecaju se ne samo na globalnom nivou, vec i u mikropotezima. Joska Fiser je hteo da upozna Josefa Tomija Lapida, novog ministra pravde u vladi Ariela Sarona. On je bio voljan da ga primi u svom kabinetu, ali kada je Fiser shvatio da se zgrada Ministarstva pravde nalazi u Istocnom Jerusalimu, odustao je od susreta. Takvih principijelnih detalja bice na pretek dok se ne dodje do konacnog resenja izraelsko-palestinskog spora na potpuno novoj osnovi.
Svet, Arapi i Izraelci moraju sa puno strpljenja i realnosti da shvate u kakvom vremenu zivimo. Treba imati u vidu da “Palestinci nikada ne propustaju priliku da propuste priliku”, kako je govorio Aba Eban. Perfidna stara Evropa i disfunkcionalne Ujedinjene Nacije nisu najbolji posrednici u ovoj krizi. Medjutim, iskusni izraelski politicar Simon Peres ne gubi veru u buducnost. Jos uvek se zalaze za Novi Bliski istok. Nadajmo se da upravo ustoliceni palestinski premijer, Mahmud Abas, postaje njegov pravi istomisljenik.
Apis, 4. maj 2003